Borba protiv trgovine ljudima
Studija o trgovini ljudima koju je Evropska komisija objavila početkom godine pokazala je da su u Evropskoj uniji najbrojnije žrtve rumunske, zatim francuske, mađarske, bugarske i nemačke nacionalnosti, a seksualna eksploatacija je i dalje najčešći oblik ove pojave.
Dragana Diamandi и Iulia Hau, 16.04.2025, 11:08
Studija o trgovini ljudima koju je Evropska komisija objavila početkom godine pokazala je da su u Evropskoj uniji najbrojnije žrtve rumunske, zatim francuske, mađarske, bugarske i nemačke nacionalnosti, a seksualna eksploatacija je i dalje najčešći oblik ove pojave.
Izveštaj Eurostata je takođe pokazao da su 63% žrtvava trgovine ljudima u Evropskoj uniji bile devojke ili žene, pri čemu su Luksemburg, Estonija i Austrija zemlje sa najviše identifikovanih i registrovanih žrtava.
Štefan Koman, koordinator za zastupanje u nevladinoj organizaciji Međunarodna misija pravde, objašnjava da veliki broj prijavljenih ljudi u nekoj zemlji ne znači nužno da ta zemlja ima veći problem, već da se, naprotiv, može bolje nositi s njim.
,,Tradicionalno, Rumunija ima najveći broj žrtava trgovine ljudima u Evropskoj uniji. To je takođe zato što Rumunija beleži najviše osuđujućih presuda za trgovinu ljudima, što znači da identifikujemo žrtve, osuđujemo agresore i izveštavamo o ovim ciframa. Zemlja koja je po broju osuđenih i prijavljenih žrtava bliska Rumuniji je Francuska. Ovo je dobro poređenje, pokazuje da zemlje koje traže, pronalaze trgovinu ljudima. Postoje zemlje koje prijavljuju mali broj žrtava. To ne znači da tamo ne postoji trgovina ljudima. To samo znači da ih ne identifikuju.“
Ekspert takođe tvrdi da, iako Rumunija radi veoma dobar posao u pogledu osuđujućih presuda, prosečna stopa osuđujućih presuda u proteklim godinama bila je veoma niska.
,,Zaista, bilo je dosta osuđujućih presuda, ali imali smo prosečnu kaznu, mislim 2018. godine, negde između tri i tri i po godine. Pošto je granica kazne veoma niska, to znači da su mnoge kazne bile uslovne. Mislim da je 2020-2021 suspendovano 20% osuda za trgovinu ljudima. To znači da svaki peti trgovac ljudima ne služi kaznu, što mu daje mogućnost da i dalje može da se bavi sa onim što je radio, ali je naučo kako da izbegne da bude uhvaćen.“
Izveštaj Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima u Rumuniji identifikovao je 2022 godine 500 žrtava, rumunske nacionalnosti kojima se trguje unutar i van zemlje. Godine 2004. njihov broj je bio 1960. Štefan Koman opisuje situacije ranjivosti koje čine osobu podložnijom da postane žrtva trgovine ljudima:
,,Svaka ranjivost postaje ranjivost za trgovinu ljudima. Odnosno, ako je osoba ekonomski ugrožena, teško se integriše na tržište rada, ranjiva je na trgovinu ljudima, jer se lako može ubediti, pod izgovorom da ima dobro plaćen posao, da ode negde gde nije bezbedno i da bude eksploatisana. Ako je podložna konzumiranju alkohola, automatski postaje ranjiva i na trgovinu ljudima. (Osoba) koja je emocionalno ranjiva postaje ranjiva na trgovinu ljudima. Jasno je da u smislu seksualne eksploatacije – bilo kakvog seksualnog zlostavljanja – žrtve seksualnog nasilja postaju podložne trgovini ljudima – mnogo verovatnije nego u drugim slučajevima, koje sam ranije pomenuo.“
Stručnjak navodi da je većina ljudi koji se bave prostitucijom zlostavljana kao deca:
,,U meri u kojoj osoba dobije poruku da nije vredna i da ono malo vrednosti koju ima proizilazi iz radnji ili stvari koje se odnose na njihovu seksualnost, lako se namamljuju na prostituciju i mnoge žrtve trgovine ljudima se regrutuju među ljudima koji se bave prostitucijom.’’
Evropski program međunarodne misije pravde posvećen je borbi protiv prekogranične trgovine ljudima, a stručnjaci kažu da pravni sistemi različitih država članica imaju velike slabosti. Organizacija već posluje u Rumuniji, Bugarskoj i Poljskoj, ima izvestioca u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj i Holandiji i proširiće svoju delatnost na Mađarsku, Francusku, Italiju i Španiju:
„Želeli bismo da otvorimo kancelarije u glavnim izvornim zemljama i u glavnim odredišnim zemljama, da konsolidujemo i pokažemo da ovaj sistem borbe protiv prekogranične trgovine zaista funkcioniše. Kada trgovac ljudima uzme žrtvu, može da pređe granicu pet puta u jednom danu. Prođu kroz Mađarsku, Slovačku, Češku, Poljsku, i završe u Nemačkoj, recimo, u zavisnosti od rute. Ali da bi policija ili tužilaštvo istražili slučaj, morate to da radite sa policijom u svim tim drugim zemljama.
A osim činjenice da nekoliko jedinica mora da radi zajedno, postoje i prepreke budući da u pojedinim zemljama postoje različiti zakoni. Prioriteti policije i tužilaštva u drugim zemljama su različiti. Trgovci ljudima to znaju. 76% najvećih organizacija organizovanog kriminala deluje u nekoliko različitih zemalja. Oni poznaju izazove za policiju i tužioce i primenjuju to u svoju korist radeći u više zemalja kako bi otežali otkrivanje. Ako želimo da se trgovina ljudima smanji, moraćemo samo da se rešimo trgovaca ljudima.”
Teorija promene koju je iznela Misija međunarodne pravde je da dosledan i efikasan odgovor organa za sprovođenje zakona tokom vremena garantuje smanjenje kriminala. Nevladina organizacija tvrdi da je, nakon devet programa sprovedenih tokom vremena u različitim zemljama širom sveta, kriminal smanjen od 50% do 86% u pojedinim zemljama.
„Ranjivi ljudi postoje i uvek će postojati, a smanjenje nivoa ugroženosti traje veoma dugo, a za to vreme trgovci ljudima će nastaviti da vrbuju svoje žrtve“, kaže Štefan Koman. „Postoje ranjivi ljudi koji su eksploatisani i ranjivi ljudi koji nisu, a ono što je u jednom slučaju prisutno a u drugom izostaje je trgovac ljudima.
