Gala Superpisanja nagradila najbolje novinarske materijale za 2024. godinu (18.06.2025)

U Rumuniji, poverenje u štampu kontinuirano opada. Izveštaj koji je prošle godine objavio Rojters, a koji se smatra najnovijom i najopsežnijom studijom o stanju novinarstva u svetu, pokazao je da je poverenje Rumuna u medije smanjeno sa 39% (u 2017. godini) na 27% (u 2024. godini).

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 18.06.2025, 14:18

U Rumuniji, poverenje u štampu kontinuirano opada. Izveštaj koji je prošle godine objavio Rojters, a koji se smatra najnovijom i najopsežnijom studijom o stanju novinarstva u svetu, pokazao je da je poverenje Rumuna u medije smanjeno sa 39% (u 2017. godini) na 27% (u 2024. godini). Inače, isti izveštaj je pokazao da je Radio Rumunija drugi najpouzdaniji novinski brend, među publikacijama uključenim u studiju.

Prema podacima Evrobarometra iz 2023. godine, Rumuni u većoj meri nego evropski prosek, koriste društvene mreže kako bi konzumirali vesti, a slučajevi zastrašivanja rumunskih novinara nisu izolovani slučajevi.

U tom kontekstu, Gala Superpisanje (Gala Superscrieri) od 2011 dodeljuje nagrade za novinarske materijale, redakcije i građanske projekte, a tokom cele godine nudi stipendije, organizuje radionice i debate. Prošlog meseca, povodom 14. izdanja, nagrađeni su radovi koji su tokom 2024. godine razotkrivali zloupotrebe na univerzitetima, nasilje nad ženama u politici, prevare u sektoru nekretnina, stanje sistema mentalnog zdravlja u Rumuniji, priče azijskih migranata u Rumuniji, način na koji se veštačka inteligencija koristi protiv devojčica, dokumentarni fotografski projekti koji prikazuju prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama, onlajn projekte političkog obrazovanja, jednu publicističku knjigu – i još mnogo toga.

Aleksandra Kantor, izvršna direktorka Fondacije „Prijatelji za prijatelje“ (nevladine organizacije koja organizuje Gala Superskrijeri) govori o evoluciji rumunskog novinarstva u poslednjoj deceniji:

,,Čini mi se da je to mnogo napredevalo. Sećam se da je na prvoj gala večeri kojoj sam prisustvovala bilo, mislim, nekoliko publikacija, ne znam da li ih je bilo više od pet ili šest, volela bih da ne gresim, ali ne verujem da ih je toliko bilo . Nezavisni projekti su tada jedva nastajali ili su jos bili mladi, postojali su možda godinu, dve . I sama gala je bila mnogo manja, jer je tada bilo znatno manje novinara koji su prijavljivali svoje materijale. Čini mi se da je ova oblast štampe, novinskih projekata, zapravo, nezavisnih ili nepovezanih sa nekim velikim fondovima, mnogo porasla. Vidim mnogo mladih, to mi se učinilo naročito u poslednje dve godine na Galama Superpisanja, viđam zaista mnogo mladih ljudi, što me jako raduje i mislim da je sjajno što dolazi nova generacija. Naravno, svesna sam da ono što mi vidimo na gali i koliko vidimo na Superpisanju nije nužno reprezentativno za čitavo medijsko tržište, jer je ono veoma veliko. I znam da, generalno, postoji problem sa privlačenjem novih talenata.

Tema ovogodišnjeg izdanja Superposanja bila je mentalno zdravlje. Na pitanje zašto su ove godine izabrali baš ovu temu, Aleksandra Kantor odgovara:

,,Počelo je od nekoliko razgovora koje smo vodili tokom poslednje dve godine sa raznim novinarima koji su bliski projektu i shvatili smo da postoji potreba. Postoji potreba da se razgovara o mentalnom zdravlju. Potrebno je da počnemo da vodimo ove diskusije u našim medijima. Ni sada ne znam da li smo nužno započeli tako veliku diskusiju – nadam se da jesmo. Ali znam da je ranije mnogo ljudi imalo osećaj da se suočava s problemima mentalnog zdravlja, ali im je bilo teško da to priznaju ili nisu znali šta da rade. Mislim da ovaj problem i dalje postoji i, kao što sam rekala na sceni, nadam se da je ono što smo uradili sa ovim izdanjem samo početak; da otvorimo prostor za diskusije o ovoj temi i da zajedno pronađemo rešenja o tome šta bismo mogli bolje da uradimo.”

Jedan od najhitnijih problema nezavisnog novinarstva jeste činjenica da malo redakcija uspeva da postane finansijski održivo. O ovom pitanju, Aleksandra Kantor tvrdi:

„Znam da je ovo problem na globalnom nivou. Mislim, da li je finansiranje medija problem uopšte ili su održivi poslovni modeli u medijima problem – posebno u ovom kontekstu, gde su algoritmi i društvene mreže u velikoj meri uticali na način na koji su novinarski materijali promovisani poslednjih godina i način na koji se promovišu sada, odnosno više ne, jer društvene mreže više nisu zainteresovane za promociju visokokvalitetnog sadržaja.“

Na pitanje kakav bi bio zdrav odnos između finansiranja koje dolazi iz privatnog sektora i civilnog društva, Aleksandra Kantor odgovara:

,,Pre nego što sam počela da radim, 2021 godine u organizaciji Friends for Friends, nisam radila u civilnom sektoru, već u biznisu, tako da mi je možda lakše da sagledam stvari iz obe perspektive. Verujem da može da postoji zdrav odnos između poslovnog sveta i novinarstva. Mislim da je ta veza mnogo trpela poslednjih godina zbog načina na koji se kod nas radilo reklamiranje— gde su jedino brojke bile važne, i ništa drugo. Način na koji je biznis razumeo da, ako plati medijima da lepo pišu o njima – kroz reklamne članke ili PR – da će sve biti u redu. I mislim da je upravo zbog toga ta veza počela da trpi .

Ali mislim, istovremeno, da biznis zna i razume i može da shvati da podržavanje štampe ne znači da želite da imate uticaj na ono što se piše o vama, već je to jednostavno vežba u održavanju funkcionalne demokratije i slobodnog tržišta na kojem poslujete. Mislim da je potrebno više dijaloga između dve strane i mislim da je taj dijalog jako nedostajao.”

Veliku nagradu, Superposanje godine, osvojila je 2025 redakcija iz Republike Moldavije – Ziarul de Gardă, za tajnu istragu koja je pokazala ruski uticaj na predsedničke izbore i referendum o evropskim integracijama 2024. godine.