Ko posećuje muzeje 29.03.2023

Christine Leșcu, 29.03.2023, 00:36

Prema podacima Barometra u oblasti kulturne potrošnje za 2019. u Rumuniji, 62% gradjana nikada nije kročilo u muzej, samo 33% posetilo je jednom ili nekoliko puta godišnje. Od tada, godinu dana pre izbijanja pandemije COVID-19, nisu sprovedene ankete o učestalosti posećenosti muzeja, a čini se da se i radikalna promena ne nazire. Međutim, stručnjaci smatraju da, iako su zabrinjavajući, ovi podaci ne bi trebalo da nas plaše. Zašto ? Sociolog Dan Petre objašnjava:

Definitivno ne treba da paničimo. Šta bih konstruktivno preuzeo iz ovoga, iz ove situacije? Vršiti pritisak na muzeje da postanu privlačniji i zanimljiviji. . Mislim, imao bih kapitalistički pristup, da tako kažem: potrošači nemaju obavezu da posećuju muzeje, nemaju obavezu da proširuju svoju opštu kulturu. Muzeji su ti koji su dužni da iskustvo koje nude učine privlačnijim, tako će oni uci u raspored slobodnog vremena ljudi, potrošača. Čini mi se da je to glavna stvar koju moramo imati na umu, da napustimo ovaj mentalitet da je dužnost gradjana da se sami kulturno uzdižu i da stvari postavimo obrnuto.

Ovakva obrnuta postavka stvari znači preokret za muzeje, sa ciljem da od pasivnog čekanja posetilaca, pređu na inicijativu privlačenja nesvakidašnjim ponudama. Zato je potrebno otkriti ko su ovi posetioci, kakva očekivanja imaju i šta muzeji mogu da urade da postanu zanimljiviji. Sve ove teme obradjene su u nedavnom radu pod nazivom ,,Istraživač u muzeju“, pod pokroviteljstvom Muzeja grada Bukurešta, uz učešće nekoliko stručnjaka, pod koordinacijom Aleksandre Zbukee, dekan Škole za menadžment pri Univerzitetu političkih studija SNSPA (Nacionalna škola za političke i administrativne studije), koja nam je rekla zašto je ovo istraživanje bilo potrebno:

Potrebno je razumeti posetioce kako bi im muzeji ponudili ono što žele, da im pomognu da se lično razviju, ali u isto vreme da provedu veoma prijatno vreme u muzeju. Drugim rečima, razvoj ne treba da se dešava samo na kulturnom, intelektualnom nivou, već i da se osećamo dobro. U suprotnom, ostaćemo zaglavljeni u ovoj situaciji koju sada opažamo, gde je interesovanje za muzeje potpuno marginalno i nekako ograničeno na prilično dobro definisanu grupu ljudi. Statistika je zabrinjavajuća. Skrenula bih pažnju da se ovih 62% pojavljuje u poslednjem barometru, pre pandemije. Međutim, neke ankete sugerišu i veću cifru, preko 70 do 80%. Ova brojka ne znači da 7 od 10 gradjana Rumunije nikada nisu kročili u muzej, ali pokazuje da u poslednjih godinu dana 7 od 10 Rumuna nije bilo u muzeju. Drugim rečima, interesovanje je veoma malo, ali ljudi ipak nekako predju prag muzeja.“

Pitali smo Aleksandru Zbuke ko su ti ljudi i zašto idu u muzeje, a evo šta nam je ona odgovorila:

Što se tiče profila posetilaca muzeja, stvari su jasne i jednostavne. Primećujemo, što je za mnoge možda iznenadjujuce, posetioci muzeja su uglavnom mlade osobe. Mladi ljudi, srednjoškolci i studenti, oni na pocetku karijere, uglavnom ljudi sa visokim obrazovanjem koji žive u gradovima.. Ostale kategorije javnosti ne posećuju muzeje. Verovatno je jedan od razloga nedostatak mogućnosti, jer, nažalost, mnogi lokaliteti, uključujući i manje gradove, nemaju muzeje, ili ako imaju, nisu previše atraktivni. Ono što takođe znamo o posetiocima muzeja jeste da su zainteresovani za rumunsko nasleđe, ali u isto vreme nisu zadovoljni iskustvom koje imaju. Želeli bi da poseta muzejima bude zanimljivija, da imaju prijatnijo i interaktivno iskustvo, što neki muzeji nude, ali ne i svi muzeji.

Međutim, sociološka perspektiva nijansira ovo mišljenje i unosi optimizam u procene posetilaca muzeja. Na primer, sociolog Dan Petre smatra da je kreiranje modela profila prosečnog posetioca muzeja iznuđeno, jer postoji mnogo tipova potrošača. Ljudi posecuju muzeje iz više razloga, a onda su muzeji u konkurenciji sa bilo kojim drugim pružaocima iskustava, kao što su tržni centri. Dan Petre:

Na primer, tokom nedelje Drugačija Škola , broj dece koja posete muzeje spektakularno raste, ili tokom Noći muzeja. Pristup je besplatan, ali nije to glavni razlog. Primetili smo da cena nije prepreka. Ono što ih više motiviše je iskustvo. Na primer, u Noći muzeja, kada je pristup besplatan, nije toliko značajan besplatan ulaz, već da je iskustvo ili niz iskustva stavljeno na raspolaganje. Ima ljudi koji te noci obidju nekoliko muzeja. Napraviću poređenje koje možda nije prikladno. Posetioci idu od muzeja do muzeja, isto kao ljudi koji kada izađu subotom uveče idu od kluba do kluba ili od bara do bara. Takodje, te noći, ima ljudi koji idu od jednog muzeja do drugog da bi imali uporedno iskustvo koje je kulturno iskustvo. Dakle, sa moje tačke gledišta, glavna lekcija koju treba zapamtiti je da morate da kreirate najinteresantnije, najmoćnije i iskustvo koje pruža najviše zadovoljstva. Ovo je prva stvar na kojoj bih radio.

Shodno tome, među zaključcima rada ,,Istraživač u muzeju“ su: bolje poznavanje želja posetilaca, veća pažnja posvećena marketingu, a pre svega ulaganje u interaktivnost, kako bi posetioci od pasivnih posmatrača eksponata postali aktivni učesnici u muzejskom doživljaju.