Psihološka prva pomoć: trenutna reakcija koja može promeniti tok lične krize (25.06.2025)

Psihološka prva pomoć je blagovremena intervencija, skup jednostavnih, ali ključnih radnji koje se pružaju osobama u emocionalnoj krizi.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 25.06.2025, 12:26

Psihološka prva pomoć je blagovremena intervencija, skup jednostavnih, ali ključnih radnji koje se pružaju osobama u emocionalnoj krizi. Cilj joj je da spreči i ublaži ljudsku patnju kroz empatičan i brz odgovor namenjen onima pogođenim traumama, katastrofama ili sukobima.

Tokom protekle tri godine, Rumunski Crveni krst izgradio je mrežu od preko 1900 osoba obučenih da pruže hitnu emocionalnu podršku u vanrednim situacijama.

Alina Gârleanu, menadžer programa za psihosocijalnu podršku i mentalno zdravlje Crvenog krsta, objašnjava šta tačno predstavlja psihološka prva pomoć i kako je ovaj program započeo u Rumuniji.

„Reč je o odgovoru na sukob u Ukrajini, a Evropska komisija i susedne zemlje bile su pozvane putem nacionalnih društava Crvenog krsta da pruže pomoć ljudima koji su u velikom broju prelazili granicu. Znate i sami da su to bili ogromni talasi, desetine hiljada ljudi dnevno. Jedan od odgovora oslonjenih na iskustvo nacionalnih društava Crvenog krsta bio je upravo ovaj: pružanje emocionalne podrške. Tehnički, to se naziva psihološka prva pomoć i to je onaj prvi kontakt koji imate s osobom u teškoj situaciji. Tako je projekat počeo 2022. godine, već u junu, ali je nama, Rumunskom Crvenom krstu, bilo potrebno nekoliko godina da razvijemo kapacitete. Danas, kada podvučemo crtu, u svim okruzima zemlje imamo preko 1900 obučenih osoba koje mogu da pruže emocionalnu podršku, tu psihološku prvu pomoć. Ali bio je to dug put. Takođe, oko 80.000 osoba — pre svega ukrajinskih izbeglica — dobilo je konkretnu psihološku pomoć.“

Psihološka prva pomoć namenjena je osobama u kriznim situacijama, bilo da su one makro (poput prirodnih katastrofa ili oružanih sukoba), bilo da su lične, poput gubitka bliske osobe. Predstavnica Crvenog krsta objašnjava da ovaj tip intervencije znači biti prisutan, slušati empatično i učiniti da se osoba oseti bezbedno.

„To je prvi kontakt sa osobom – pomažemo joj da povrati smirenost, da identifikujemo njene trenutne potrebe i brige. Nekad je to nešto konkretno: flaša vode, ćebe, informacije. Informacije su takođe deo psihološke prve pomoći. Postoje tri osnovna principa u psihološkoj prvoj pomoći :
Prva je posmatraj, odnosno prvo posmatramo kome je potrebna pomoc i procenjujemo ko ima potrebu i za čim, pre nego što stupimo u kontakt sa osobom. Druga je slušaj, tada se približavamo osobi, predstavljamo se, saznajemo koje su njene trenutne teškoće i potrebe.
A onda, u trećem delu poveži – osim pomoći koju možemo odmah da pružimo, povezujemo osobu sa drugim institucijama, organizacijama i hitnim službama koje mogu pružiti dodatnu podršku.
Dakle, to je veoma konkretna, ciljana intervencija koja pokriva većinu potreba s kojima se suočava osoba ili porodica u datoj situaciji.“

Osobe se obučavaju da pružaju pomoć tokom tri modula. Drugi modul sadrži praktične vežbe i konkretne scenarije koji se obrađuju tokom osam sati. Menadžerka objašnjava i cilj trećeg modula:

„U trećem modulu fokus je na podršci deci. Jer pristup mora biti drugačiji nego kod odraslih. Takođe, uzima se u obzir da li je dete u prisustvu ili odsustvu roditelja ili zakonskog zastupnika. Jer to mogu biti i deca pronađena u kriznim situacijama ili su bez pratnje roditelja prešla granicu. Na primer, u nesrećama ili katastrofama može doći do razdvajanja dece od roditelja. Tu postoje neki veoma specifični aspekti pristupa.“

Od ukupno 1900 obučenih osoba za pružanje pomoći, 1200 su volonteri, dok je 700 profesionalaca – nastavnici, medicinsko osoblje, socijalni radnici. Svi oni su iz zajednica u kojima Crveni krst deluje, što znači da znanje i iskustvo koje su stekli direktno koristi tim zajednicama.

Glavni korisnici programa do sada su bili ukrajinske izbeglice i žrtve oružanih sukoba na Bliskom istoku, poput onih iz Gaze. Organizacija se trenutno priprema za postkatastrofalne intervencije u slučaju prirodnih nepogoda poput poplava ili velikih zemljotresa.

Stručnjakinja naglašava da, iako je manja nego ranije, i dalje postoji stigmatizacija i otpor prema traženju emocionalne i psihološke pomoći. Ipak, pravovremena podrška odmah nakon izbijanja krize znatno smanjuje verovatnoću da osoba kasnije razvije ozbiljnije psihološke probleme.