Priprema stanovništva za odbranu – uspeh ili neuspeh? (04.02.2026)

Sredinom januara, predsednik Rumunije, Nikušor Dan, potpisao je novi zakon o pripremi stanovništva za odbranu. Prva faza sprovođenja zakonskog akta predviđena je za period februar–mart.

Dragana Diamandi, 04.02.2026, 10:00

Sredinom januara, predsednik Rumunije, Nikušor Dan, potpisao je novi zakon o pripremi stanovništva za odbranu. Prva faza sprovođenja zakonskog akta predviđena je za period februar–mart.
Prema zakonu, mladi uzrasta od 18 do 35 godina, i mladići i devojke, sa stalnim prebivalištem u Rumuniji, imaju mogućnost da dobrovoljno pohađaju četvoromesečni kurs vojne obuke: da nauče da rukuju različitim vrstama oružja, da učestvuju u kursevima orijentacije na terenu, dekontaminacije i prve pomoći. Ućešnici obuke imaće obezbedjen smeštaj, hranu i zdravstvenu zaštita. Po završetku vojne obuke, dobijaju i novčanu naknadu u visini tri prosečne bruto plate.
Za vlasti je, međutim, ključno to što će, nakon četiri meseca obuke, mladi moći ili da uđu u selekciju za profesionalnu vojnu službu sa ugovorom o radu u vojsci, ili da nastave školovanje u toj oblasti, ili da ostanu dobrovoljni rezervisti.
Zašto je ovakav zakon bio neophodan u Rumuniji? Objašnjava pukovnik u rezervi Jon Petresku, novinar i vojni analitičar:
„Snažna vojska znači slobodno društvo, u kojem građani mogu mirno da grade svoje profesionalne puteve, da imaju sigurne prihode i optimističnu perspektivu za svoje porodice. Vojska je, ako hoćete jednu pomalo smelu, ali neophodnu analogiju iz ruralnog okruženja, poput velikog psa čuvara u dvorištu razboritog seljaka. Jer, kao što vidimo, potrebna je zaštita granica država koje mogu postati meta agresija, do juče nezamislivih. Dakle, rec je o zakonu koji je potpisao predsednik Nikušor Dan, a koji jača nacionalni vojni sistem i, istovremeno, služi nacionalnom interesu – da Rumunija ostane suverena zemlja, sa osiguranim teritorijalnim integritetom i sposobna da zadrži svoj status članice NATO-a i Evropske unije.“
Rumunija ima deficit i aktivnog vojnog kadra i rezervista. Rezervni sastav je u prirodnom procesu starenja, jer ga uglavnom čine oni koji su služili obavezni vojni rok, ukinut 2007. godine. Države poput Poljske su, zajedno sa ukidanjem obaveznog vojnog roka, shvatile potrebu za mladom, svežom i stalno obučenom rezervom. Nasuprot tome, u Rumuniji rezervi sastav nakon 2007. više nije bio u fokusu. Aktuelni zakon o pripremi stanovništva za odbranu, odnosno o postepenoj obnovi rezervnog sastava, usvojen je u poslednjem trenutku, uz kašnjenje koje su neki vojni stručnjaci nazvali neodgovornim.
Šta misli pukovnik u rezervi Jon Petresku?

„U trenutku ukidanja obaveznog vojnog roka postojali su drugačiji uslovi i tendencija deskalacije vojne situacije u Evropi. Život je pokazao da taj demokratski trend u centralnoj i zapadnoj Evropi nije bio praćen sličnim merama na istoku, gde je jedna nuklearna supersila — mislim na Rusku Federaciju — nastavila da posmatra susedne države kroz prizmu stare, sovjetske vizije. Ne možemo biti ravnodušni! Jednostavno zato što živimo u Evropi i želimo da na nasim granicama imamo susede koji gledaju konstruktivno ka budućnosti, budućnosti međunarodne saradnje. Za sada, na raznim drugim delovima sveta svedoci smo geopolitičkih monologa sa očiglednim posledicam”

Prema mišljenju vojnog analitičara, za mnoge mlade Rumune vojna obuka bi značila izlazak iz zone nesigurnosti u prostor u kome bi osetili da njihove veštine i znanja imaju stvarnu vrednost. Jon Petresku navodi primer:
„Realnost na bojnom polju pokazuje da je ,upotreba dronova postala konstanta, kao i upotreba mladih ljudi sa znanjem rada na računarima, tako da smo svedoci i razvoja vojnih sukoba u smislu elektronskog ratovanja. Potrebni su obučeni i motivisani umovi koji će učestvovati u ovom naporu, u jedinicama posvećenim elektronskom ratovanju i suzbijanju destabilizujućih akcija koje stvaraju konfuziju, kakvu smo videli u drugim zemljama. Ta konfuzija koristi samo onima koji imaju nameru da napadnu suverene nezavisne države. Dakle, doprinos mladih ovom nacionalnom naporu biće u jednom novom okviru, u kojem će se ceniti ono što znaju i što mogu da nauče, kako bi se osećali korisno svojoj jedinici, nacionalnom vojnom sistemu i, implicitno, odbrani Rumunije. To nisu samo velike reči!“
Ostaje, međutim, da se vidi koliko će mladih, odnosno mladića i devojaka uzrasta od 18 do 35 godina, biti spremno da se uključi u ovaj program. Istraživanja javnog mnjenja poslednjih godina znatno se razlikuju. Prema „Barometru bezbednosti Rumunije“ koji su 2022. godine sproveli Laboratorija za analizu informacionog ratovanja i strateške komunikacije (LARICS) i Rumunska akademija, na pitanje „šta biste učinili ako bi Rumunija bila napadnuta?“, samo trećina ispitanika odgovorila je da bi učestvovala u njenoj odbrani. Isti broj bi najpre sačekao da vidi kako se situacija razvija, dok bi druga trećina pobegla ili se sakrila sa porodicom. Među onima koji ne bi branili zemlju, većina smatra da je to posao vojske, dok drugi se pozivaju na porodične obaveze ili kažu da ne bi išli u rat (citiramo)„da bi branili imovinu korumpiranih i privilegovanih“.
Godinu dana kasnije, 2023, prema istraživanju INSCOP Research, 50,5% Rumuna izjavilo je da bi se borilo za svoju zemlju, skoro 20% bi emigriralo, a preko 11% bi se krilo dok se rat ne završi.
Najnovije istraživanje, koje je sprovela agencija Avangard početkom ove godine, pokazuje da polovina Rumuna smatra da bi trebalo ponovo uvesti obavezni vojni rok, dok se druga polovina tome protivi. Pored toga, skoro tri četvrtine (74%) uvereno je da bi Rumuniju, u slučaju napada, branio NATO.