Više od polovine starijih osoba u urbanim sredinama oseća se usamljeno (28.01.2026)

Udruženje „Nikada sami”, u partnerstvu sa kompanijom Kantar, sprovelo je u avgustu 2025. godine istraživanje koje otkriva duboku krizu usamljenosti među starijim osobama u urbanim sredinama Rumunije, dodatno pojačanu demografskim promenama i socio-ekonomskim faktorima.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 28.01.2026, 10:30

Udruženje „Nikada sami”, u partnerstvu sa kompanijom Kantar, sprovelo je u avgustu 2025. godine istraživanje koje otkriva duboku krizu usamljenosti među starijim osobama u urbanim sredinama Rumunije, dodatno pojačanu demografskim promenama i socio-ekonomskim faktorima. Više od tri od pet starijih osoba navodi da se oseća usamljeno, što ima direktan uticaj na zdravlje i životni vek. Podaci Nacionalnog instituta za statistiku takođe potvrđuju ubrzan proces starenja stanovništva Rumunije.
Konkretno, više od polovine starijih osoba u gradovima suočava se sa usamljenošću, 310.000 oseća je na visokom nivou, dok jedna od četiri osobe tokom meseca razgovara sa najviše jednom osobom. Jedana od pet starijih osoba suočava se sa ozbiljnim fizičkim ili psihičkim poteškoćama, a trećina dobija veoma malo podrške od okoline. Istovremeno, 286.000 seniora u urbanim sredinama praznike provode sami. Međutim, postoje i ohrabrujući podaci: 60% seniora izjavilo je da su otvoreni za učešće u programima socijalizacije, a oni koji koriste digitalne platforme poput WhatsAppa (86%), Facebooka (78%) ili YouTube-a (63%) navode da se osećaju manje usamljeno.
Direktor Udruženja „Nikada sami”, Valentin Georgesku, izjavio je:
„Tri od pet starijih osoba u gradovima Rumunije suočavaju se sa usamljenošću, a jedna od sedam je doživljava u teškom obliku. Jedna od četiri osobe razgovara sa najviše jednom osobom mesečno, a trećina ne dobija nikakvu praktičnu ili moralnu podršku. Na nacionalnom nivou imamo 300.000 starijih osoba koje praznike provode sami. Usamljenost sigurno vodi ka depresiji. Jasno znamo da dovodi i do pogoršanja fizičkog zdravlja, a kao društvena posledica, meni lično se ne čini normalnim da zaboravimo one koji su nas odgajali i da im ne pružimo starost kakvu zaslužuju.”

Najnoviji statistički podaci pokazuju na sve zabrinjavajuće stanje. Prvog januara 2025. godine, stanovništvo Rumunije iznosilo je oko 19 miliona ljudi, a udeo osoba starijih od 65 godina dostigao je 20,3%, što predstavlja rast od 0,3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Indeks demografskog starenja popeo se na 132,4 starije osobe na 100 mladih, dodatno povećavajući pritisak na socijalne sisteme.
U novembru 2025. godine bilo je približno 4,7 miliona penzionera, a prosečna starosna penzija iznosila je 3.107 leja. Sa ekonomskog aspekta, starije osobe ostaju najizloženije riziku od siromaštva: 32,9% osoba starijih od 65 godina suočava se sa teškom materijalnom deprivacijom, što je druga najviša stopa u Evropskoj uniji. U tom kontekstu, 2,2 miliona penzionera sa penzijama ispod 2.740 leja primaće pomoć do 800 leja tokom 2026. godine, dok je ukidanje indeksacije penzija za 7% u januaru 2026. dodatno pogoršalo finansijske gubitke.
Rumunija je takođe na poslednjem mestu u Evropskoj uniji po zdravom životnom veku nakon 65. godine — sa manje od četiri godine. Među glavnim brigama starijih osoba nalaze se rak (53%) i stres (38%). Na nacionalnom nivou postoji oko 800 centara i socijalnih službi za starije, uglavnom koncentrisanih u urbanim sredinama, dok su ruralna područja slabo pokrivena, sa svega 1,86 centara na 100.000 stanovnika. U tom kontekstu, nevladine organizacije poput „Nikada sami” pružaju podršku za više od 600 starijih osoba kroz centre za socijalizaciju i mrežu volontera u devet gradova.
Usamljenost starijih osoba uglavnom je uzrokovana zdravstvenim problemima, udaljenošću od porodice, gubitkom životnog partnera i nedostatkom socijalne podrške — faktorima koji mogu dovesti do teške izolacije kod jedne od sedam starijih osoba u urbanim sredinama. Gubitak partnera, često povezan sa depresijom, zajedno sa odlaskom u penziju i nestankom profesionalnih odnosa, doprinosi trajnom osećaju izolacije kod 32% starijih.
U gradskim sredinama, jedna od pet starijih osoba suočava se sa ozbiljnim fizičkim ili psihičkim poteškoćama koje im ograničavaju kretanje i mogućnosti socijalizacije. Za 28% starijih osoba zdravstveni problemi smanjuju mesečne kontakte na najviše četiri osobe. Skoro trećina starijih nema svoju decu u blizini, dok 8%uopšte nema decu. Tokom prazničnog perioda, 286.000 starijih osoba provodi praznike u samoći, a trećina dobija vrlo malo pomoći od okoline.
Materijalna ranjivost, emigracija dece i nedostatak usluga u zajednici, posebno u ruralnim područjima, pojačavaju izolaciju, pri čemu jedna od četiri starije osobe retko razgovara sa bilo kim. Stoga, usamljenost postaje strukturni problem, a ne samo individualni.
Porodica ostaje glavni oslonac, ali za mnoge ona izostaje. Iako država obezbeđuje usluge poput kućne nege i više od 1.700 licenciranih rezidencijalnih centara, saradnja sa privatnim sektorom i nevladinim organizacijama od ključne je važnosti da bi se zaista odgovorilo na potrebe starijih.
Usamljenost starijih osoba u Rumuniji predstavlja često nevidljivu društvenu krizu, podstaknutu ubrzanim starenjem stanovništva, porodičnim udaljavanjem i zdravstvenim ili prihodnim problemima. Podaci, međutim, pokazuju i stvarni potencijal za promenu: činjenica da je šest od deset starijih otvoreno za programe socijalizacije pokazuje da izolacija nije trajno stanje, već ono koje se može sprečiti i ublažiti.
Inicijative poput onih koje sprovodi Udruženje „Nikada sami”, centri za socijalizaciju, volonterski rad i korišćenje tehnologije pokazuju da postoje rešenja koja funkcionišu. Kada država, nevladine organizacije, zajednice i privatni sektor sarađuju, usamljenost se može pretvoriti u uključenost. To ne znači samo socijalnu podršku, već i stvarno ulaganje u kvalitet i očekivani životni vek starijih osoba u Rumuniji.