„Europa Passage“, novi dokumentarni film Andreja Švarca
Kao što znate, snimio sam još jedan film 1997. o Pata-Ratu, smetlištu grada Kluž-Napoke. Pa kada sam video ove Rome koji su stigli u Hamburg, učinilo mi se da gledam te likove iz dokumentarca snimljenog tada. Generalno me zanima da gledam na društvo sa ivice, jer ako imate tu perspektivu, razumete i šta se dešava u centru. Ovaj nedavni dokumentarac nije samo film o ovim ljudima koji putuju na posao između Rumunije i Hamburga, već je ovaj film i portret Hamburga, očigledno o manje lepoj strani grada. Zato što ovaj grad, Hamburg, ja smatram svojim domom, zanimalo me je i kako izgleda njegova manje poznata strana. Da se vratim na moje interesovanje za marginalce, rođen sam u Bukureštu, kod Balta Koćok, ogromne deponije smeća, gde je bila zajednica Roma koji su živeli od sortiranja smeća. Sećam se da sam, kao dete, tuda prolazio trolejbusom na putu do škole, ali nikad nisam imao dovoljno hrabrosti da odem u to područje, da vidim šta se dešava. Zanimaju me marginalizovani ljudi i zato što su, budući da sam Jevrejin, oni moji rođaci, koji su živeli u Mađarskoj, istrebljeni u koncentracionim logorima, a istrebljenje je, nažalost, takođe deo istorije Roma. Kada sam premijerno prikazao ovaj film o Romima, Auf der Kippe / Na ivici provalije”, koji je dobio nagradu na Amsterdamskom festivalu dokumentarnog filma, svojevrsni Kanski dokumentarni film, rečeno mi je da sam napravio lekciju o ljudskoj biti i o životu Roma. Ali mislim da to nije samo film o Romima, takođe, odnosim se tu i na nedavni dokumentarac, Europa Passage”, već o nekim ljudima koji u veoma teškim uslovima pokušavaju da spasu ostatak onoga što znači biti normalan.. U filmu dotični likovi imaju izvanredan smisao za humor, koji im pomaže da ne posustaju, da ne odustanu od borbe. I ovo je za divljenje. Cirloj, jedan od glavnih likova dokumentarca, uvek vidi punu polovinu čaše. Voleo bih da sam i ja takav optimista.“
Corina Sabău, 10.06.2023, 18:30
Kao što znate, snimio sam još jedan film 1997. o Pata-Ratu, smetlištu grada Kluž-Napoke. Pa kada sam video ove Rome koji su stigli u Hamburg, učinilo mi se da gledam te likove iz dokumentarca snimljenog tada. Generalno me zanima da gledam na društvo sa ivice, jer ako imate tu perspektivu, razumete i šta se dešava u centru. Ovaj nedavni dokumentarac nije samo film o ovim ljudima koji putuju na posao između Rumunije i Hamburga, već je ovaj film i portret Hamburga, očigledno o manje lepoj strani grada. Zato što ovaj grad, Hamburg, ja smatram svojim domom, zanimalo me je i kako izgleda njegova manje poznata strana. Da se vratim na moje interesovanje za marginalce, rođen sam u Bukureštu, kod Balta Koćok, ogromne deponije smeća, gde je bila zajednica Roma koji su živeli od sortiranja smeća. Sećam se da sam, kao dete, tuda prolazio trolejbusom na putu do škole, ali nikad nisam imao dovoljno hrabrosti da odem u to područje, da vidim šta se dešava. Zanimaju me marginalizovani ljudi i zato što su, budući da sam Jevrejin, oni moji rođaci, koji su živeli u Mađarskoj, istrebljeni u koncentracionim logorima, a istrebljenje je, nažalost, takođe deo istorije Roma. Kada sam premijerno prikazao ovaj film o Romima, Auf der Kippe / Na ivici provalije”, koji je dobio nagradu na Amsterdamskom festivalu dokumentarnog filma, svojevrsni Kanski dokumentarni film, rečeno mi je da sam napravio lekciju o ljudskoj biti i o životu Roma. Ali mislim da to nije samo film o Romima, takođe, odnosim se tu i na nedavni dokumentarac, Europa Passage”, već o nekim ljudima koji u veoma teškim uslovima pokušavaju da spasu ostatak onoga što znači biti normalan.. U filmu dotični likovi imaju izvanredan smisao za humor, koji im pomaže da ne posustaju, da ne odustanu od borbe. I ovo je za divljenje. Cirloj, jedan od glavnih likova dokumentarca, uvek vidi punu polovinu čaše. Voleo bih da sam i ja takav optimista.“
Prisiljeni da žive u getu, poniženi improvizovanim poslovima i odbačeni u društvu, ovi ljudi predstavljaju nevidljivo, odbačeno lice navodno uspešne priče o integraciji u veliku evropsku porodicu. Film se trudi da osigura ovim ljudima prisustvo i ime — Cirloj, Marija i njihovi rođaci — bar privremeno ih izvlače iz tužne anonimnosti. Kao uvek koristan podsetnik na suštinsku svrhu dokumentarca: na društvo, na utočište i na snagu za one kojima je potrebna.“ Citirao sam kritičara Viktora Morozova. Reditelj Andrej Švarc, o reakcijama koje je dobio nakon premijere filma „Europa Passage“.
„Bilo je zanimljivo da sam sa filmom gostovao u oko 25 nemačkih gradova, gde sam takođe bio prisutan na diskusijama. Tako sam shvatio da ova situacija koju predstavljam u filmu Europa Passage” nije tipična samo za Hamburg, Romi su slični u svim zapadnim gradovima i državama. Impresivno je da su reakcije ljudi koji su gledali film pozitivne. A ovakav odnos koji imamo prema prosjacima, koji često može izazvati probleme savesti, nije tipičan rumunski problem i nije tema koja se tiče samo mene. S moje tačke gledišta, ljudi kao što su moji likovi, Cirloj i Marija, su simptom društva koje je iskočilo sa šina i mislim da ovu situaciju ne možemo rešiti ako ne rešimo i ostale. Ipak bi zvaničnici mogli da preduzmu neke korake da olakšaju egzistenciju ovih ljudi.“
Sliku dokumentarca Europa Passage potpisuje Susan Šule, montažu Rune Švajcer, a zvuk Đakomo Goldbeker, Helge Haak, Marin Kazaku i Simon Bastian. Producent filma je Stefan Šubert.
