Svetla budućnost – arhiva jedne kolektivne istorije (04.04.2026)

Nakon svetske premijere na Međunarodnom filmskom festivalu u Amsterdamu (IDFA), dokumentarni film „Svetla budućnost“, u režiji Andre Makmasters i produkciji Monike Lazurean-Gorgan, imao je značajan festivalski nastup.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 04.04.2026, 10:45

Nakon svetske premijere na Međunarodnom filmskom festivalu u Amsterdamu (IDFA), dokumentarni film „Svetla budućnost“, u režiji Andre Makmasters i produkciji Monike Lazurean-Gorgan, imao je značajan festivalski nastup. U Rumuniji je film uvršten u zvaničnu selekciju festivala kao što su TIFF / Transilvanija Međunarodni filmski festival i Festival istorijskog filma u Rašnovu, a osvojio je i nagradu za najbolju režiju u rumunskoj sekciji na Astra filmskom festivalu.
Dokumentarni film „Svetla budućnost” je koprodukcija Rumunije i Južne Koreje i fokusira se na napet trenutak novije istorije, smešten u leto 1989. godine, u kontekstu Hladnog rata. Tada je, po prvi i jedini put u svojoj istoriji, Severna Koreja otvorila granice kako bi ugostila više od 20.000 mladih iz 177 zemalja, u okviru XIII izdanja Svetskog festivala omladine i studenata. Organizovano je preko 600 debata, kulturnih i sportskih događaja, ali je manifestacija imala pre svega politički karakter, usmeren na pitanja kao što su mir, nuklearno razoružanje, borba protiv imperijalizma, ekološka kriza i prava mladih i žena.
Rumunska delegacija, koju je činilo 180 ljudi, mladih studenata, kao i ličnosti iz političke i kulturne sfere tog vremena, otputovala je u Pjongjang. Rumunija je imala privilegovan položaj zbog posebnih veza prijateljstva između dve zemlje. Festival se, međutim, odvijao u napetom međunarodnom kontekstu: tri nedelje ranije kineske vlasti su nasilno ugušile studentske proteste na Trgu Tjenanmen a prve pukotine su se nazirale iza Gvozdene zavese.
U filmu se pojavljuju poznata imena iz umetničkog sveta, poput Silvija Dumitreskua, Loredane Groze, Danijela Jordakioaje, Dana Bitmana, Klaudija Bleonca i Vasilea Murarua, ali i budući političari i biznismeni, od kojih su neki kasnije postali javne ličnosti: Adrijan Nastase, Mugur Isaresku, Elena Čokan i Dan Purić. Snimci koji čine ovaj montažni dokumentarac pripadaju arhivi Emilijana Ursea, amaterskog filmskog stvaraoca koga je tadašnji ministra omladine Joan Toma, ovlastio da otputuje u Pjongjang kako bi snimio događaj.
Andra Mekmasters objašnjava: „Godine 2017, u okviru šireg projekta koji sam radila zajedno sa Emilianom Urseom, radili smo na digitalizaciji arhive Stud-Film u Bukureštu – prvog studentskog filmskog kluba u Rumuniji. Projekat je kulminirao pokretanjem platforme cineama.ro, gde se mogu videti filmovi koje su studenti snimili između 1957. i 1989. godine. Tokom priprema, Emilian mi je dao nekoliko rolni 16 mm filma sa radovima studenata. Digitalizovali smo ih i uključili na platformu. Tada mi je predao i nekoliko video-kaseta. Krajem osamdesetih posedovao je Panasonic VHS kameru – što je u to vreme bilo retko u Rumuniji. Zahvaljujući njoj, uspeo je da snimi trenutke i pre 1989, ali i iz devedesetih. Imali smo sreće da su ove kasete bile u dobrom stanju i nisu se demagnetizovale, što je proces digitalizacije učinilo relativno lakim. Uz podršku Nacionalne filmske arhive uspeli smo da prebacimo u digitalni format četiri kasete, svaka u trajanju od približno tri sata.”
Jedna od velikih vrednosti filma „Svetla budućnost“ jeste to što se ne oslanja samo na snagu spektakularnih arhivskih snimaka. Film ih postavlja u širi kontekst i beleži puls međunarodnih događaja – od Nikaragve i Čilea, do baltičkih zemalja, Mađarske, Kine i sovjetskog bloka koji je počeo da posustaje.
Andra MekMasters dodaje: „Da, to je teza koju sam prilično suptilno formulisala na kraju filma – da su političari koji su došli na vlast nakon 1989. možda imali više informacija nego obični građani. Festival se održao tokom leta, a Emilian mi je rekao da se već tada govorilo, na primer, o protestima koji će izbiti u Pragu u novembru. Film je rezultat i opsežnog istraživanja u međunarodnim arhivama – u Firenci, u arhivama UNESCO-a u Parizu, čak i u Seulu, gde sam konsultovala severnokorejsku štampu. Od svih tih fragmenata izgradila sam dijalog sa snimcima iz tog vremena. Pokušala sam da uhvatim globalni puls, bez favorizovanja jedne perspektive – ni zapadne, ni socijalističke, ni nesvrstanih. Suština festivala bila je privlačenje nesvrstanih zemalja na jednu ili drugu stranu. A rumunska delegacija, posmatrana u tom kontekstu, deluje gotovo odvojeno od stvarnosti. Nažalost, ni kompletnu listu učesnika nisam uspela da pronađem u arhivama.”
Rediteljka pronalazi empatične načine da reinterpretira prošlost, podstičući nas da drugačije sagledamo sadašnjost i podsećajući nas na mladost kao snagu otpora. Žiri ceni dugotrajan i originalan proces filma koji oživljava zaboravljene istorijske snimke, slaveći viziju jednog zapostavljenog filmskog stvaraoca. Kroz poetski kolaž i polifoniju, rediteljka transformiše sećanje u dijalog.” – ovako je žiri Astra Film Festivala obrazložio odluku da filmu „Svetla budućnost” dodeli nagradu za najbolju režiju u rumunskoj takmičarskoj sekciji.