Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Izložba „Maks Herman Maksi – Od avangarde do socijalizma“ (28.01.2023)

Muzej umetnosti Rumunije (MNAR) donosi javnosti, do kraja aprila, novu izložbu: M.H. Maksi – Od avangarde do socijalizma. Maks Herman Maksi (1895-1971) bio je rumunski umetnik jevrejskog porekla, slikar, scenograf, univerzitetski profesor na Institutu lepih umetnosti. Maksi je bio jedna od najznačajnijih ličnosti rumunske avangarde, osnivač avangardnog časopisa Integral“, direktor Muzeja rumunske umetnosti. Ličnost koliko složena i moćna toliko kontroverzna i kritikovana, umetnik koji je stvarao u dve različite epohe: monarhijskoj Rumuniji (do 1947) i Rumuniji novog komunističkog režima (u drugom delu svog života). Izložba predstavlja umetnikov rad prateći hronološki tok njegove biografije, kroz slike, grafike, scenografske projekte, umetničke predmete i časopise. O izložbi i o Maksiju razgovarali smo sa generalnim direktorom Muzeja umetnosti Rumunije, Kalinom Steđereanom, kustosom izložbe: ,,Bio je izuzetna ličnost rumunske umetnosti 20. veka, pre svega kao vođa, vođa avangardnog pokreta u međuratnom periodu, tvorac značajnog avangardnog časopisa Integral“, radionice dekorativne umetnosti oko ovog časopisa. Bio je i veoma talentovan scenograf koji je radio sa raznim avangardnim pozorišnim grupama. Nakon uspostavljanja komunističkog režima, bio je na rukovodećim pozicijama u državnom aparatu, na primer, bio je predsednik Umetničkog fonda, a od 1950. postao je direktor prvog Nacionalnog umetničkog muzeja Rumunije, pod nazivom Muzej umetnosti Rumunske Narodne Republike“. Podržavao je avangardni pokret, koji je upoznao prvenstveno u Nemačkoj, gde je studirao, a kasnije postao jedan od organizatora velikih izložbi avangardne umetnosti u međuratnoj Rumuniji i saradnik svih avangardnih časopisa ovog perioda, oni su platforma gde se vizuelna umetnost susrela sa stvaranjem, sa filozofijom, sa svime što je značilo obnova umetničkog jezika. Bio je veoma blizak sa Marćelom Jankuom. Takođe, bio je veoma blizak sa Tristanom Carom, na primer, Ilarijem Voronkom, Jonom Kalugaruom, sa kojima su sarađivali u časopisu Integral“. U suštini, to je bilo u veoma bliskoj vezi, jer su se vrednosti i elite prepoznale i tražile društvo jedna drugoj. On je postao član Komunističke partije već 1942. Bio je to veoma težak period, kada je jevrejsko stanovništvo bilo proganjano, bilo je onih akcija koje su zapravo vodile, imale za cilj da dovedu do nestanka jevrejske nacionalnosti. Ali avangarda je, generalno, okupljala ljude sa levičarskim uverenjima. Ali prelazak na recept socijalističkog realizma obavljen je na nešto drugačiji način nego kod drugih umetnika. Fokusirao se na siromašne u Rumuniji. 30-40 godine su dokaz ovog interesovanja za radnike, za rudare, za ove klase koje nisu bile među najomiljenijima. Sama izložba, sa stanovišta koncepta, ima u vidu činjenicu da je bio aktivan u dva različita, ali gotovo jednaka perioda: monarhijskom i komunističkom, u kojem je svaki put bio vodeća ličnost. U prvom delu, očigledno, bio je promoter obnove umetničkog jezika koji je bio potreban našoj kulturi, tim pre što je bilo neophodno povezati se i sa internacionalnim duhom. A, u drugom delu davao je signale vezane za izvesnu slobodu stvaralaštva, izvesnu slobodu predstavljanja, što ga je na neki način vratilo elementima izražavanja korišćenim u međuratnom periodu. Naravno, bez istog dometa, bez istog daha, ali činjenica da su te stvari bile moguće nakon perioda ideološkog pritiska i ideološkog dogmatizma predstavljalo je veoma snažan signal za čehovske kolege“.

Izložba „Maks Herman Maksi – Od avangarde do socijalizma“ (28.01.2023)
Izložba „Maks Herman Maksi – Od avangarde do socijalizma“ (28.01.2023)

, 28.01.2023, 17:13


Kalin Steđerean nam je takođe rekao o Maksijevoj aktivnosti u upravi muzeja umetnosti: Maksi je praktično konfigurisao postavku ovog muzeja. Znajte da su najbolji slikarski depoziti koji je Maksi postavio u ovom muzeju. On je sa ostalim kolegama konfigurisao Galeriju rumunske umetnosti i Galeriju svetske umetnosti. Imao je i ideju o paralelnim aktivnostima sa izložbenim i to za opštu kulturalizaciju javnosti i povezivanje umetnosti sa životom uopšte“.


Tokom otvaranja, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, Silviu Veksler izneo je neka razmišljanja o Maksiju: Maksi je jedna od najkompleksnijih ličnosti rumunske umetnosti, ali je istovremeno i jedan od najistaknutijih jevrejskih umetnika u Rumuniji, zajedno sa Marćelom Jankuom, zajedno sa Viktorom Braunerom su, ako hoćete, najvidljiviji i najistaknutiji, lako prepoznatljivo prisustvo jevrejskih umetnika u Rumuniji. Maksi je istovremeno, kao umetnik, izuzetno kompleksna figura, čije stvaralaštvo uveliko varira u kontekstu epoha kroz koje je prošao. Neophodno je da, kada njegove slike se posmatraju, da budu predstavljen i kontekst u kome su nastale i u kome je Maki obavljao svoju delatnost. Iako je on tako istaknuta ličnost, istovremeno je, nažalost za šire društvo, mnogo, mnogo premalo poznata i onda činjenica da se takva izložba održava u Narodnom muzeju umetnosti posebna je šansa za one koji nisu poznavali njegovo stvaralaštvo“.


Silviu Veksler nam je takođe govorio o Maksiju čoveku:Mislim da ne možemo da apstrahujemo ljude. Mislim da možemo doći do tačke kada shvatite da ponekad stvaranje nije vezano za određene negativne aspekte čoveka, ali ne možete to potpuno da izbrišete. Ako želite, najviše čuvena situacija ove prirode što se tiče Vagnera. I do danas Vagner je umetnik ne samo izuzetno kontroverzan, već, na primer, u Izraelu mislim da je bio samo jedan koncert. Istovremeno, ne možemo da ne smatramo Vagnerovo stvaralaštvo kao fundamentalno za operu. Ali ne slažem se sa pokušajima da se izbrišu negativni aspekti čovekovog života samo zbog njegovog stvaralaštva. To su dve stvari za koje mislim da se dopunjuju, moraju se znati paralelno i razumeti prava vrednost dela. I na kraju dana, neizbežno je da će ono što umetnik misli uticati na rad. Zato bih naglasio da je dodatna vrednost ove izložbe posvećene Maksiju to što predstavlja sve aspekte njegovog života. Ne to nije samo serija izloženih slika, što bi, siguran sam, bilo dobrodošlo samo po sebi, ali kontekst društva u kojem je stvarao, način na koji je njegov život evoluirao i transformisao, i kako je uticao na njegov rad, veoma su važni.

MoBU 2024
Klub kulture субота, 29 јун 2024

MoBU 2024.

Drugo izdanje Međunarodnog sajma savremene umetnosti u Bukureštu, MoBU, organizovano je od 29. maja do 2. juna u Centralnom paviljonu Romexpa u...

MoBU 2024.
Emanuel Parvu nagrađen u Kanu
Klub kulture субота, 15 јун 2024

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio...

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu
„Băieții buni ajung în Rai”, un nou film de Radu Potcoavă
Klub kulture субота, 08 јун 2024

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom

Bogdan Dumitrake, jedan od najtalentovanijih i nagrađivanijih glumaca novog talasa, glavni je junak u dva nedavna filma: „Dobri momci odlaze u...

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom
Expoziția „DAR”
Klub kulture субота, 01 јун 2024

Izložba „DAR”

Ove nedelje, Nacionalni istorijski muzej Rumunije (MNIR) otvorio je svoja vrata: „DAR – Donacije, nabavke, oporavak, arheološka otkrića“....

Izložba „DAR”
Klub kulture субота, 25 мај 2024

„Galerija terapija” za decu sa posebnim potrebama

Između 24. i 26. maja, u Brašovu održava se treće izdanje „Galerija terapija: inspiracija za šansu dece sa posebnim potrebama“. Događaj...

„Galerija terapija” za decu sa posebnim potrebama
Klub kulture субота, 18 мај 2024

Nagrade GOPO 2024.

U Nacionalnom pozorištu „J.L. Karađale“ u Bukureštu održano je 18. izdanje Nagrada Gopo, u čast uspeha rumunske kinematografije proteklih...

Nagrade GOPO 2024.
Klub kulture субота, 11 мај 2024

Horija, dugometražni debi Ane-Marije Komanesku

Premijera filma „Horija” bila je u novembru 2023. na Festivalu Film Black Nights u Talinu. Publika ga je u Rumuniji prvi put videla u Bukureštu...

Horija, dugometražni debi Ane-Marije Komanesku
Klub kulture субота, 27 април 2024

Solo Show – Euđen Raportoru

U aprilu i maju, između katoličkog i pravoslavnog uskršnjeg praznika, u galeriji CREART u Bukureštu, održava se izložba vizuelnog umetnika...

Solo Show – Euđen Raportoru

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company