Nagrade GOPO (06.06.2026)

Gala dodela Gopo nagrada dostigla je svoje 20. izdanje ove godine i održana je u Narodnom pozorištu „I.L. Karađiale“ u Bukureštu.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 06.06.2026, 14:38

Gala dodela Gopo nagrada dostigla je svoje 20. izdanje ove godine i održana je u Narodnom pozorištu „I.L. Karađiale“ u Bukureštu. Događaj je odao počast najvažnijim dostignućima rumunske kinematografije u prošloj godini i obuhvatio je trenutke posvećene dve decenije postojanja gale, sa retrospektivama, počastima i umetničkim intervencijama. Dugometražni film Kontinental ’25, u režiji Radua Žudea i produkciji Aleksa Teodoreskua (Saga Film), bio je veliki pobednik večeri, osvojivši trofej za najbolji film nakon procesa glasanja u kojem je učestvovalo preko 900 profesionalaca iz filmske industrije. Na ovogodišnjoj dodeli nagrada Gopo, „Kontinental ’25” je nagrađen i za glumu. Ester Tompa osvojila je nagradu za najbolju glavnu glumicu za ulogu Orsolje, sudske izvršiteljke primorane da iseli beskućnika iz podruma zgrade u centru Kluža,, dok je Gabrijel Spahiu (sa filmografijom od preko 100 naslova) osvojio nagradu za najboljeg sporednog glumca za ulogu Jona Glanetašua.
Gabrijel Spahiu, nagrađen na Gopo Gala večeri 2026. za ulogu u filmu „Kontinental ’25“, govori o iskustvu snimanja najnagrađivanijeg filma večeri i o saradnji sa rediteljem Raduom Žudeom.
„Opisao bih ‘Kontinental ’25’ kao veoma aktuelan film po problematici kojom se bavi, važan za gledanje posebno u odnosu na ono što doživljavamo u poslednje vreme. Radu Žude tako pravi sve svoje filmove: ima nešto da kaže i to kaže, ne zaustavlja se. Iako je snimanje trajalo samo deset dana, a film je sniman mobilnim telefonom, za mene kao glumca iskustvo se nije mnogo razlikovalo od snimanja običnom kamerom. Naravno, mnogo znači i to što je direktor fotografije bio Marijus Panduru, izuzetan operater, a taj stil se veoma dobro uklapala uz film. Na kraju krajeva, glumac ne treba previše da razmišlja o kameri ili tipu uređaja kojim se snima, već da se fokusira na svoju glumu. S druge strane, telefon nam je mnogo pomogao u određenim scenama snimljenim u stilu cinéma vérité. Budući da je mnogo diskretniji od obične kamere, niko nije shvatio da nas snimaju. Imali smo scene u kojima sam doslovno prosio po stolovima u Klužu i ljudi nisu shvatali da sam deo filma.”
U kategoriji dokumentarnog filma, dobitnik nagrade Gopo 2026. godine bio je Tata, u režiji Line Vdovi i Radua Čorničijuka. „Tata” govori o nasleđenim traumama, porodičnim ćutanjima i zlostavljanjima koja trpe Rumuni koji odlaze da rade u inostranstvo u nadi za boljim životom. Sve počinje istragom skrivenom kamerom u Italiji, gde Lina Vdovîi dokumentuje zlostavljanja koja je njen otac trpeo na poslu. „Tata” tako postaje intimna radiografija porodičnih odnosa i načina na koji se traume prenose. Razgovarali smo sa Raduom Čorničijukom o tome kako je nastao ovaj drugi dokumentarac, koji je korežirao i napisao sa Linom Vdovi, ali i o riziku da, zajedno sa svojom partnerkom, postane deo priče koja se gradila još tokom snimanja.
„Činjenica da dolazimo iz ove oblasti novinarstva i što smo i ranije obrađivali teme koje se razvijaju dok ih dokumentujemo pomoglo nam je da ne paničimo kada je priča koju smo planirali da snimimo u Italiji počela da se menja. U početku smo imali na umu istragu na radnom mestu Lininog oca, koji nas je zamolio za pomoć kako bi pokušao da reši problem sa kojim se suočavao, a to je bio nasilni šef, koji mu je plaćao samo na crno. Zapravo govorimo o ropstvu. Otišli smo tamo sa svom opremom i energijom usmerenom ka toj temi, a Lininom ocu smo ostavili i skrivenu kameru da dokumentuje sva ta zlostavljanja. Naučili smo ga kako da vodi dokumentaciju ne samo tehnički, već i etički, jer je i to veoma delikatan proces. Zatim su se pojavili snimci koje je Linin otac napravio skrivenom kamerom. To je bio trenutak kada smo promenili pristup. Shvatili smo da je Linin otac pretvorio kameru, taj istraživački alat, u dnevnik, u sredstvo direktne komunikacije sa svojom ćerkom. Do tada među njima nije postojao naročito blizak odnos i kada smo videli te snimke namenjene Lini, shvatili smo da film dobija veoma dramatičan pravac i da ne može postojati bez te komponente odnosa između ćerke i njenog oca.”
Nagradu za najbolju režiju osvojio je Igor Kobileanski za „Komatogen“, film nagrađen i za najbolji scenario, koji su potpisali Igor Kobileanski i Alin Boeru. U kategoriji najboljeg glavnog glumca, trofej je pripao Benu Šnecru za ulogu u filmu Žuta kravata (Cravata galbenă), koji prati život i karijeru dirigenta Serđia Čelibidakea. Produkcija se istakla i velikim brojem tehničkih nagrada, osvojivši trofeje za scenografiju, zvuk, kostimografiju, šminku i frizuru, kao i za montažu. Film „Cravata galbenă” je dobio i Nagradu publike. Nagrada za najbolju fotografiju dodeljena je filmu Katane zahvaljujući Đorđu Daskaleskuu, a isti film, u režiji Joane Miskije, proglašen je najboljim debitantskim filmom. Gala je uključila i počasna priznanja. Glumci Dorina Lazar i Ovidiju Šumaher dobili su nagrade za životno delo, dok je reditelj Laurenciju Damijan nagrađen priznanjem za celokupan doprinos umetnosti.