Rumunska Moderna keramika iz kolekcije Muzeja dr. Nikolaea Minovića

U Muzeju grada Bukurešta (MMB), u centralnom sedištu u Palati Sucu, izložba „Moderna rumunska keramika iz kolekcije Muzeja dr. Nikolaea Minovića” nudi izbor predmeta nastalih u prvim decenijama 20. veka u četiri značajne rumunske grnčarske radione.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 23.05.2026, 10:00

U Muzeju grada Bukurešta (MMB), u centralnom sedištu u Palati Sucu, izložba „Moderna rumunska keramika iz kolekcije Muzeja dr. Nikolaea Minovića” nudi izbor predmeta nastalih u prvim decenijama 20. veka u četiri značajne rumunske grnčarske radione. Keramički predmeti potiču iz zbirke sudskog lekara Nikolaea Minoviča (1868–1941). Najmlađi član čuvene porodice Minović, Nikolae je bio jedan od pionira moderne medicine u Rumuniji. Osnovao je Institut za sudsku medicinu, bio je patolog, anatom, univerzitetski profesor, a čak je bio i gradonačelnik jednog od sektora Bukurešta.
Izložba u MMB donosi pred publiku predmete koji ilustruju raznolikost formi i dekoracije u periodu kada je rumunska keramika počela da spaja narodnu tradiciju sa novim urbanim estetskim uticajima. Izložba predstavlja deo kolekcije dr Nikolaea Minovića, koja obuhvata približno 1.800 keramičkih predmeta iz različitih regiona zemlje. Pored lepote samih predmeta, izložba istražuje način na koji je keramika učestvovala u oblikovanju modernog nacionalnog stila.
O izložbi nam je govorila Madalina Manolake, muzeograf Muzeja narodne umetnosti „Prof. dr Nikolae Minović”, koji je deo MMB:
„U okviru izložbe ‘Moderna keramika iz kolekcije Muzeja dr Nikolae Minovć’, koju do 7. juna organizuje Palata Sucu, izloženo je oko 150 umetničkih keramičkih predmeta. Oni potiču iz četiri ateljea i fabrike koje su delovale u prvoj polovini 20. veka na teritoriji Rumunije: ateljea Kraljevskih krunskih dobara u Perišu, radionica Troica u Bukureštu, ateljea umetnika Georgija Nikuleskua Mogoša iz nekadašnje opštine Baneasa, kao i fabrike braće Tompa iz Turde. Posetioci će moći da vide veliki izbor dekorativnih keramičkih predmeta – od tanjira i činija, preko krčaga, lonaca, vaza i saksija za cveće, do raznih ukrasnih posuda.”
Madalina Manolake je pružila i dodatne informacije o keramici predstavljenoj na izložbi u Palati Sucu, posebno o specifičnostima ateljea koji su izradili izložene predmete:
„… U našem slučaju, moderna keramika je direktno inspirisana tradicionalnom, kako po oblicima, tako i po dekoraciji, pri čemu je dekoracija glavni element razlikovanja. … Kada je reč o ornamentici, svaki atelje i fabrika imali su sopstveni estetski program. Uopšteno, uočavamo prisustvo brojnih geometrijskih i floralnih elemenata, kao i zoomorfnih i aviomorfnih motiva, koji su ponekad verno preuzeti iz rumunske narodne grnčarije i susednih etničkih zajednica. U radionicama Kraljevskih Domena, na primer, susrećemo motive romba, preuzete čak i sa tradicionalnih narodnih ćilima. U nastojanju da modernizuje dekor, radionica se vremenom udaljila od tradicionalne ornamentike koristeći kompletan sistem geometrizacije koji ponegde ima efekte optičke umetnosti. I grnčar Georgije Nikulesku Mogoš oscilovao je između starih izvora i inovacije u dekoraciji. U njegovom ateljeu, kao i u Troici, afirmisao se inovativni motiv igre – hora (kolo), koji suptilno upućuje na ideju teritorijalnog jedinstva, a ne samo na narodni ples. Naravno, postoje čak i kultni oblici i dekoracije. Na primer, svećnjak sa dvostrukim medaljonom predstavlja biblijske scene Adama i Eve u blizini zabranjenog drveta i proterivanja iz Raja. Fabrika braće Tompa iz Turde oscilira između dekora inspirisanog narodnom umetnošću i modifikacije ornamentalnog rečnika, koristeći tradicionalne motive poput rombova i ovnovskih rogova, u novim, kompozicijama, veoma bogato ukrašenim. …”
U okviru izložbe mogu se videti i predmeti koje su izradili likovni umetnici u keramičkim radionicama:
„U Troici su radili i likovni umetnici koji su pokušavali da stvore ono što danas nazivamo dizajnom proizvoda. Posebno je značajno otkriće radova Kamila Resua i Nore Sterijadi. … Na izložbi su prikazani jedna šolja i dva rebrasta bokala koje je za Troicu izradila Nora Sterijadi, jedna od najznačajnijih dekorativnih umetnica međuratnog perioda. Tu su i tanjiri ukrašeni pticama – rodom i kokoškom sa pilićima – koje je Kamil Resu kreirao za istu radionicu. Doprinos likovnih umetnika u oblasti dekorativnih umetnosti u međuratnom periodu veoma je slabo poznat i promovisan.”
Na kraju razgovora, muzeograf Madalina Manolake je dodala:
„Verujemo da naša izložba osvaja pre svega svojom vizuelnošću harmoničnim oblicima posuda, njihovim pažljivo odabranim bojama, zadivljujućom dekoracijom i posebno sjajem emajla koji ih prekriva.. Proizvodi svake radionice imaju svoje karakteristike i stil koji se mogu otkriti.