KLUB KULTURE: PLES NA 28 NACIONALNOM POZORIŠNOM FESTIVALU

KLUB KULTURE: PLES NA 28 NACIONALNOM POZORIŠNOM FESTIVALU

Luana Pleşea, 10.11.2018, 19:04

KLUB KULTURE: PLES NA 28 NACIONALNOM POZORIŠNOM FESTIVALU

Tokom Nacionalnog pozorišnog festivala u Bukureštu ljubitelji ove umetnosti mogu da gledaju pored pozorišnih i plesne predstave koje možemo smatrati pravim umetničkim događajima. Tako je bilo ove godine kada je Nacionalni pozorišni festival zatvorio Nederlands Dans Theater.

Gabriela Carizzo, koosnivač, je zajedno sa Frankom Čartijem poznate belgijske kompanije Peeping Tom, predstavila najnoviju kreaciju ,,Moeder’’ (Mother’’/,,Mama’’). Predstava ,,Moeder’’ (Mother’’/,,Mama’’) je drugi komad trilogije marka Peeping Tom, koja je debitovala 2014, predstavom ,,Vader’’ (,,Father’’) i završiće se 2019 predstavom ,,Kind’’ (,,Child’’). Gabriela Carizzo ima originalan i lako prepoznatljiv stil, a njene predstave ostavljaju snažan utisak na publiku, nudeći joj istovremeno nove perspektive o temi kojom se bavi. U njenim kreacijama umetnica polazi uvek od dekora. Prostor je igrao važnu ulogu i u slučaju predstave ,,Moeder’’, kazala je Gabriela Carrizo u ekskluzivnom intervjuu za RRI: ,,Pošla sam od ideje majčinog izostanka. Od majčine smrti. Htela sam da se udalim, da ne počnem sa porodicom, domom, majčinstvom, već da prikažem snažna osećanja koja su vezana za majku ili njen gubitak, šta znači biti majka… Znači prostor je doašao kao jedna vrsta muzeja, javni prostor. Može da bude jedna čekaonica, ali je to više prostor izlaganja. Koji na kraju postaje veoma blizak. Na neki način vraća se ono ,,kod kuće’’. Na primer, u početku sam tražila od glumaca da donose slike iz detinjstva, sa njihovim majkama, da nam pričaju o tome…Ideja je bila: kako možemo ovim nedostatkom da gradimo, kako možemo mi kao glumci da povratimo ova sećanja. Prostor je veoma značajan, jer možemo da putjuemo kroz ovaj prostor. Postoji jedan prostor snimaka, na primer, sa staklenim zidom, kao jedan studio. Koji je istovremeno i inkubator za bebe…Ali svi ovi prostori imaju nešto zajedničko. Predstava je napravljena uz pomoć ovih prostora koji se menjaju, Ne radi se o fizičkoj promeni, već o promeni u našem načinu razmišljanja, radi se o promeni perspektive’’.

Plesačica i koregrafkinja Ana Marija Lukaću, napustila je Rumuniju u 12 godini kada je upisala Baletsku školu u Kanadi, sada živi u SAD. Mada je došla u zemlju u više navrata, ove godine je po porvi put posle 28 godina nastupala pred rumunskom publikom. Organizatori su je pozvali da gostuje sa predstavom ,,Slightly off Stage/Neslaganja van scene’’ koju je realizovala zajedno sa Nathanom Griswoldom. Ovo je prva plesna predstava za koju radi koregrafiju. U nastavku Ana Marija Lukaću, govoriće nam o tome šta ju je navelo da radi koregrafiju i o predstavi koju je prikazala u Bukureštu: U poslednje vreme osećala sam da postoje neke stvari koje želim da pokažem i drugima. Ono što sada vidim u svetu nije to što želim ja da kažem ili da radim. Inspirisali su me dosta worksopovi clowninga na kojima sam učestvovala. Clowning te otkriva, pokazuje ti sve što je ljudsko i nedljudsko i htela sam da pokušam da li mogu to da prikažem posredstvom koregrafije i posredstvom svega onoga što znam o plesu. Pošla sam od absurdne situacije tipa: ,,oni su mi rekli’’, ,,oni kažu’’ ili ,,oni su uradili’’. Ali ko su oni? Odavde je počelo. Zatim sam htela da oni budu šefovi scene. Da sve dolazi od gore, ili sa jedne ili druge strane, a ne od nas. Ništa nije u redu, ništa nije kako bi trebalo da bude. Svidela mi se ideja da smo mi koji smo na sceni, izloženi spoljnoj snazi, koja se nalazi van scene’’.

Rumuniju je na Festivalu predstavio Studio M iz Sfantu Ghoerghe sa predstavom Dača, u režiji i koregrafiji Pala Frenaka. Imola Marton, direktor Studio M kaže: ,,Pal Frenak nam je kazao da želi da napravi predstavu o imaginarnoj dači. U predstavi je prikazano stanje koje se nalazi između realnog i imaginarnog, prikazavši razne međuljudske odnose kao što su usamljenost, kapacitet stupanja u kontakt sa nekim ili sa nama samima, sukobe, ljubav… Razna stanja od veselja do tuge koju osečamo na dači. Zbog toga je naša predstava lirična i vizuelna.

Poseban doživljaj je bio dolazak na festivalu, posle 12 godina, Nederlands Dans Theatera. O susretu sa rumunskom publikom u nastavku Paul Lightfoot: ,,Shot the Moon’’ jeste predstava u kojoj smo ja i Sol koristili muziku Philipa Glassa i napravili smo dekor koji liči na pozorišnu predstavu. To je razmišljanje o odonosima. Da budeš u partnerstvu sa nekom osobom, a istovremeno da budeš neverovatno sam. Osećaj izolovanosti, klaustrofobije, i istovremno slobode i sna…Predstava Marka Goeckea je pravo ludilo. To je manifestacija fizičkog pokreta. Videćete brzinu i pedantnost ovog rada. Realizovan je za veoma kratko vreme na muzici Jeffa Buckleya. Crystal Pite je veoma inteligentan stvaralac. Napisao je pozorišni komad zajedno sa jednim veoma talentovanim piscem, Jonathon Young. Snimili su komad zajedno sa četri glumca. Zatim, ona je postavila ovaj komad na sceni, koristeći četri plesača koji su izvodili ove uloge. To je jedna od najznačajnijih predstava koje sam videla u poslednje godine’’.

A ,,Vladimir’’ je predstava koja je nedavno imala premijeru za koju Hofesh Shechter jedan od najinteresantnijih umetnika u Velikoj Britaniji potpisuje koregrafiju i muziku. Ukratko o prisustvu Naderlands Dans Theater na Nacionalnom pozorišnom festival može se reči ,, da nije moglo ni da se zamišlja bolje zatvranje festivala’’ kako je rekla Oana Stoica.