Udruženje Drugim rečima višestruko nagrađivano (08.11.2025)

Projekat „Bare Rroma“, koji je pokrenulo Udruženje Drugim rečima, osvojio je ovogodišnju nagradu Kulturne gale Radio Rumunije u kategoriji Obrazovanje.

Dragana Diamandi, 08.11.2025, 09:00

Projekat „Bare Rroma“, koji je pokrenulo Udruženje Drugim rečima, osvojio je ovogodišnju nagradu Kulturne gale Radio Rumunije u kategoriji Obrazovanje.

Udruženje Drugim rečima, koje su 2016. godine osnovali Gabrijela Nenču i Kris Prvu, imalo je za cilj da unese raznolikost na tržište dečjih knjiga i preuzelo je važnu ulogu u njenom promovisanju stvaranjem prostora gde deca i odrasli mogu otvoreno da razgovaraju o romskoj kulturi i istoriji, invaliditetu, neurodiverzitetu, različitim tipovima porodica, rodnim stereotipima i socioekonomskim izazovima.

Prvi korak bio je objavljivanje prve knjige za tinejdžere sa romskim likovima, pod naslovom „Priča o izgubljenoj Kendami“, koja je 2018. godine osvojila nagradu Udruženja književnika Rumunije.
Nakon toga usledili su „Prsten sa konjskom glavom“, prva ilustrovana istorija Roma za decu, koju su napisala dva romska autora, i „Bare Rroma“ (što na romskom znači „veliki/važni ljudi“), prva serija ilustrovanih knjiga koja stavlja u prvi plan živote istaknutih romskih ličnosti.
Razgovarali smo sa Dorom Čerin, koordinatorkom projekta, o počecima i istoriji udruženja, koje je za samo osam godina uspelo da promeni mentalitet i omogući nastanak brojnih ilustrovanih knjiga.

„Reč je o 19 ilustrovanih knjiga, od kojih je 13 sa romskim likovima. Većina su ilustrovane knjige za decu, uglavnom namenjene deci starijoj od pet godina. Ali imamo i knjigu za tinejdžere i nekako smo stigli i do te oblasti, za osnovnu školu, obraćajući se tako nastavnicima koji predaju u tim razredima. Ali, kao što sam rekla, većina knjiga je namenjena za predškolce i osnovce. Na početku smo imali ovaj pristup, da knjige stvaraju iskusni pisci, koji su imali kontakt sa zajednicom dece i bili inspirisani njihovim pričama i težnjama i u osnovi stvorili priču inspirisanu stvarnošću.

Zatim smo, od 2022. godine, malo promenili pristup, u smislu da smo želeli da stvorimo i platformu za mlade romske autore, preko koje bi mogli da postanu pisci. Na taj način smo takođe podstakli mlade romske pisce da debituju. Upravo je i projekat Bare Rroma, koji je već višestruko nagrađivan, bio zasnovan na toj ideji — da većina autora budu početnici. Što se tiče procesa odabira romskih autora, imamo otvoren poziv. Na poslednjem open call-u, na primer, prijavilo se više mladih Roma, i na kraju smo odabrali osmoro budućih pisaca.”

Sada u svom drugom izdanju, „Bare Rroma“ nudi četiri priče sa romskim heroinama i herojima, uzorima za sve nas. Prvo izdanje donelo je četiri priče o dvoje aktivista, jednom glumcu i muzičaru, ovo drugo izdanje donosi priče o sopraniskinji, glumici, slikaru i sociologu. To su četiri knjige koje nas podstiču da vidimo dalje od stereotipa vezanih za Rome i da otkrijemo ljude – uzore istrajnosti, talenta i velikodušnosti. Heroje i heroine odabrali su osmoro mladih ljudi koji su napisali knjige, pod mentorstvom književnice Julije Jordan i novinarke Delije Marinesku.

Očigledno, projekat je nastao i iz želje za integracijom romske dece.

Sedam od deset nastavnika tvrdi da njihovi romski učenici ne ističu svoju etničku pripadnost, pri čemu su glavni razlozi strah od diskriminacije i stid, pokazuju rezultati online istraživanja koje je sprovelo Udruženje Drugim rečima, uz podršku nekoliko nevladinih organizacija koje deluju u ugroženim zajednicama.

Dora Čerin, koordinatorka projekata u okviru Udruženja Drugim rečima, o projektu Bare Rroma:

„Ovo je naš najomiljeniji projekat, donekle drugačiji od naših prethodnih projekata, u kojima smo uglavnom olakšavali kreiranje knjiga sa pričama.
Ideja za projekat pripada nastavnom osoblju, tačnije jednoj profesorki koja je pokrenula ovaj problem – da se suočava sa nedostatkom materijala kroz koje bi deci predstavila uzore romske zajednice, materijale prikladne njihovom uzrastu.
Tako je rođena ova ideja, koja je bila vrlo dobro prihvaćena od strane nastavnika i šire javnosti.
Sigurno je doprinelo i to što smo ovim pristupom prešli granice klasičnog izdavačkog projekta, koji nudi samo jednu priču i to je to.
Dobar prijem je takođe bio posledica činjenice da su bili uključeni romski autori. Takođe, značajno je i to što su ove knjige zasnovane na intervjuima sa ličnostima koje se pojavljuju u knjigama.

Stvorene su mnoge veze i mogu reći da su susreti romskih autora sa njihovim junacima bili veoma dirljivi i želim da naglasim da izbor ovih emblematičnih ličnosti koje se pojavljuju u knjigama nikada nije napravilo udruženje. Napravili su ga mladi ljudi uključeni u projekat, na osnovu nekih argumenata, ali odabir pripada njima. Takođe, aktivnosti sa decom u učionici bile su mnogo zanimljivije, jer je deo dece već poznavao heroje iz knjiga.”

Do sada su knjige koje je izdavao tim Udruženja Drugim rečima stizale uglavnom u škole i biblioteke, ali udruženje je uspelo da donese u rumunske knjižare prvu ilustrovanu knjigu za decu stariju od četiri godine, napisanu od strane romskog autora „Bariš. Razgovor sa kišom“. Knjiga, koju su kreirali Aleksandru Zamfir, učitelj i pripovedač, i Danijela Olaru, ilustratorka strastvena prema dečjoj umetnosti savršeno kombinuje priču i ilustraciju i podstiče mališane da postavljaju pitanja o kulturnom identitetu.