Kultura posle COVID 19 (23.05.2020)
Na kulturu utiče i kriza koju je izazvala pandemija novog korona virusa. Ako su dodeljena finansijska sredstva za kulturu i dosada bila niska, nedavna kriza je pogoršala probleme sa kojima se suočavaju i javne i privatne kulturne institucije ili nezavisni umetnici. Ništa manje važan je i što manji broj prisutnih na bilo kojoj vrsti kulturnog događaja. Tokom vanrednog stanja kulturne institucije pokušale su da ostanu u kontaktu sa javnošću isključivo putem interneta, ali ovaj do sada neviđeni izazov dovodi u pitanje ne samo kulturnu strategiju u kritičnim situacijama, već i interesovanje javnosti za kulturne događaje. Čini se da se takmičenje za prikupljanje sredstava odvija uglavnom između javnog i nezavisnog okruženja. Povodom rasprave koju je organizovao Nacionalni institut za kulturna istraživanja i obuku, Anda Bekuc Marinesku, direktor istraživanja u Nacionalnom institutu za kulturna istraživanja i obuku, objasnila je: Želim da podsećam da bi trebalo da se ova konkurencija pokaže i na nivou privlačenja publike, jer su obični ljudi prilično pogođeni u praksi. Ono što će uslediti u mnogome će zavisiti od nivoa poverenja koji će ljudi imati u institucije i poruke i ponude koje prenose i javne kulturne institucije i privatne organizacije.“
Monica Chiorpec, 23.05.2020, 17:56
Takođe, upravljanje rizikom ne bi trebalo da izostane iz strategije bilo koje kulturne institucije ili organizacije, smatra Anda Bekuc Marinesku. To je pokazala poslednjih meseci stvarnost koju je premalo ljudi očekivalo: Jedno od značajnih pitanja je i način na koji ljudi shvataju rizik. Treba da budemo svesni da rizik postoji i možda je potreban menadžment rizika, uključujući na nivou kulturnih organizacija. Ne isključuje se samo publika, već i profesionalci koji rade u kulturi. Očigledno je da se kvalitet umetničkog čina preispituje iz perspektive ovog rizika sa kojim se svi suočavamo. „
Verovatno da je kvalitet kulturnog čina taj koji će mobilisati javnost i vratiti ovu neophodnu oblast za svako moderno društvo u pažnju javnosti. Kulturni sadržaji, iako se prenose virtuelnim putem, moraju se prilagoditi potražnji različitih kulturnih zajednica i istovremeno održavati visoke standarde. Anda Bekuc Marinesku: U narednom periodu pažnja bi trebalo da se fokusira na kvalitet umetničkog čina, na kvalitet sadržaja. U poslednje vreme svedoci smo prekomerne produkcije kulturnih sadržaja u onlajnu, neki od njih nisu baš najboljeg kvaliteta. To je globalno takmičenje. Takođe, mislim da je jednako važno kako prihvatamo zajednicu, koja podrazumeva i fizičku blizinu, ali i zajednicu ukusa i sklonosti koje nastaju u onlajnu’’.
Irina Čos, direktorka Uprave Nacionalnog fonda za kulturu, krizu COVID-19 vidi kao priliku za kulturnu sferu. Nekako su događaji iz poslednjih meseci ponovo skrenuli pažnju na sve važne probleme sa kojima se kultura u Rumuniji suočava: „Ovaj virus je za sve nas zapravo sjajna prilika. Mislim da je to prvi put u istoriji Rumunije, kada govorimo o kulturi na javnom i centralnom nivou. Ovo je prvi put da su preduzeti stvarni koraci za podršku ovom sektoru i za pokretanje sistematskih razmišljanja. Možda bi trebalo da iskoristimo ovu priliku ozbiljno i da se sastanemo i vidimo šta se može učiniti za čuvenu kulturnu strategiju, ali i koje korake treba preduzeti za promovsanje koncepta kulture na nivou opšteg mentaliteta’’.
Ako je period nametnute izolacije smanjio kulturnu potrošnju, statistika pokazuje zabrinjavajuće brojke čak i u periodima normalnih aktivnosti, kada je pristup kulturnim događajima bio neograničen širom Evrope. Rumunija je na dnu rang liste na kontinentu u pogledu učešća u kulturnom događaju. Sa detaljima, Tudorel Andrei, direktor Nacionalnog instituta za statistiku u Rumuniji: Koliko je pokretno stanovništvo Rumunije sa kulturnog stanovišta, polazeći od vrlo suvoparnih podataka, u poređenju sa podacima koje nalazimo u drugim evropskim zemljama. Veoma važna brojka u stvaranju slike šta znači društvena mobilnost rumunskog stanovništva meri učešće u kulturnim aktivnostima. Samo 30% Rumuna učestvuje u najmanje jednoj kulturnoj aktivnosti tokom godine. U Francuskoj, preko 75% stanovništva učestvuje u najmanje jednom kulturnom događaju tokom godine. Evropski prosek je preko 60%. „
Irina Čos smatra da postoji objašnjenje za ovakve statističke podatke: To je zato što je stanovništvo Francuske od ranog doba obrazovano da je za duhovno i ljudsko ispunjenje potrebna kulturna komponenta, nimalo optimistična situacija koju statistika pokazuje takođe ima svoje objašnjenje. Deca se vode u muzeje, održavaju kreativne časove i radionice. To ulazi u njihov gen i održava se bez obzira na mogućnosti karijere koju imaju. „
Veće i trajno finansiranje i privlačenje javnosti za kulturu u buduće moglo bi da spasi slične kulturne institucije, umetnike. Po mišljenju stručnjaka, Rumunija bi trebalo da sledi evropske trendove, kako bi reformisala oblast koja zaostaje tako mnogo.
