Prevodilac Šon Koter
Corina Sabău, 11.06.2022, 18:30
Šon Koter
predaje komparativnu književnost i teoriju prevođenja na Univerzitetu Teksas
u Dalasu. Specijalizovao se za modernizam, teoriju i istoriju prevođenja i
istočnoevropsku književnost. Roman Starodvorske
lole Matejua Karađalea, objavljen 1929. godine, smatra se jednim od
najvažnijih u rumunskoj književnosti, ima brojne obožavaoce širom sveta, a 2000. je u top
listi časopisa Observator Cultural nazvan najboljim romanom rumunske
književnosti.
Razgovarali
smo sa Šonom Koterom o procesu prevođenja romana Starodvorske lole (Rakes
of the Old Court), koji je trajao jedanaest godina, kao i o
najnovijim prevodima koje je uradio i o tome koliko mu je bliska rumunska
književnost.
Šon Koter: U
Sjedinjenim Američkim Državama rumunska književnost nije poznata. Northwestern University
Press ima seriju
posvećenu svetskoj književnosti, a izdavači su se zainteresovali za
objavljivanje ove knjige, koja je velika novina za američke čitaoce. Rekao sam
im da je to veoma važna i lepa knjiga, i da bi bila šteta da je američki
čitaoci ne upoznaju. Moja specijalnost, univerzitetskog profesora komparativne
književnosti, je evropski modernizam, pisao sam o Lućijanu Blagi, T.S. Eliotu i
o drugim piscima iz tog perioda. Želim da kažem da je bilo nekako prirodno
doći do knjige Matejua Karađalea i priznajem da je za mene to bio izazov,
ambicija da prevedem ovaj tekst za koji se kaže da je u velikoj meri
neprevodiv. Što se mene tiče, svaku reč shvatam ozbiljno, ništa ne mogu da
izostavim. Tako da mogu reći da je to bila vrlo bliska veza sa tekstom Matejua
Karađalea, nimalo običnog čoveka. Mnogo mi je pomogla dokumentacija, čitajući
skoro sve što je napisano o Mateju Karađaleu, počev od Đorđa Kalineskua i
Šerbana Čokuleskua do Nikolaja Manoleskua i Kosmina Ćotloša. Šerban Čokulescu
je čak sastavio leksikon sa rečima koje je koristio Mateju Karađale i to mi je
mnogo pomoglo.
Ali da bih
ušao u univerzum ovog pisca, bilo je od suštinskog značaja da ga zamislim kao
lika, da razumem kako je razmišljao i napisao ovu knjigu, bila mi je potrebna
ova slika da stvorim most između sebe i originalnog teksta. Zato kažem da je
dokumentacija, u slučaju prevoda romana Starodvorske lole, bila od suštinskog
značaja, mnogo mi je pomoglo to što sam pročitao sve što je napisano o njegovom
delu, ali i biografiju Matejua Karađalea, kog bi okarakterisao kao dendija. U
engleskoj književnosti postoji ovaj tip likova i autora, dva primera su Oskar
Vajld i Edgar Alan Po. Dekadentna književnost na engleskom jeziku mnogo mi je
pomogla da razumem i prevedem Matejua Karađalea.
Šon Koter je prvi put dospeo u Bukurešt 1994. godine zbog pogrešnog pečata. Imao je 23 godine i radio je kao volonter za jednu vladinu organizaciju:
Desilo se
da sam morao da putujem za Kazahstan, bio sam volonter u vladinoj organizaciji,
u Mirovnom korpusu. I bio sam veoma srećan što sam stigao u Rumuniju, iako skoro
ništa nisam znao o ovoj zemlji, kažem to potpuno iskreno. Znao sam samo da je
da da i da je ne ne, ali bih ponekad pobrkao te reči. Pohađao sam kurs
rumunskog jezika, koji je organizovan u zgradi opšte škole u Piața Amzei, gde
sam intenzivno učio rumunski, četiri sata dnevno. Sećam se da nas je na tom
času učiteljica terala da pokušamo da prevedemo jednu pesmu Nikite Staneskua,
kratku pesmu: Kaži mi, kada
bih te jednog dana zgrabio i stopalo ti poljubio, ne bi li posle toga malo
hramala u strahu da mi poljubac ne zgnječiš?
Šon Koter je prevodio mnoge rumunske pisce na engleski: Mirčea
Karteresku (Zaslepljenost – Levo krilo), Nikita Stanesku (Točak sa jednim krakom),
T.O. Bobe (Lokna), Nikita Danilov Duše iz druge ruke, Lilijana Ursu
(Svetli zid), Magda Karneć (FEM). Ove godine, takođe u prevodu Šona Kotera,
u Americi će se pojaviti Solenoid, roman Mirče Kartareskua nagrađen
značajnim međunarodnim nagradama. Šon Koter je takođe autor knjige Literary
Translation and the Idea of a Minor Romania (Rochester Universiti Press, 2014),
koja je dobila Bijenalnu nagradu za knjigu Društva za rumunske studije.
