World Radio Day 2016 – Radio u hitnim situacijama i nepogodama (13.02.2016)
I pored toga što se pojavio pre nešto više od 100 godina, radio aparat je i danas jedan od najpopularnijih načina prenošenja informacija na globalnom nivou. Radio ima edukativnu ulogu ali, je u istoj meri i platforma za razmenu informacija. Počev od 2012, 13 febrauara slavi se Međunarodni dan radija, a ovogodišnja tema je ,,Radio u hitnim situacijama i nepogodama. Na sajtu http://www.diamundialradio.org/) su predstavljeni primeri u kojima je radio korišćen kao sredstvo komuniciranja u kriznim žarištima, ili tokom nepogoda.
Ștefan Baciu, 13.02.2016, 16:02
I pored toga što se pojavio pre nešto više od 100 godina, radio aparat je i danas jedan od najpopularnijih načina prenošenja informacija na globalnom nivou. Radio ima edukativnu ulogu ali, je u istoj meri i platforma za razmenu informacija. Počev od 2012, 13 febrauara slavi se Međunarodni dan radija, a ovogodišnja tema je ,,Radio u hitnim situacijama i nepogodama. Na sajtu http://www.diamundialradio.org/) su predstavljeni primeri u kojima je radio korišćen kao sredstvo komuniciranja u kriznim žarištima, ili tokom nepogoda.
Naš slušalac, Filip Marsan, iz Francuske pisao je sledeće: ,,Kakav lep izum je radio! Za vreme prvog svetskog rata, TSF korišćeni su u rovovima, pod vatrom protivnika. Informacije, spasilačke operacije, naređenja – evo ćemu je služila nova tehnika. Odmah posle toga pojavio se radio, koji je u početklu emitovao na dugim a zatim na srednjim talasima. Ubrzo su otkriveni i kratki talasi. Radio je osvojio ceo svet. Nedavno, za vreme rata u Bosni, ljudi nisu imali pristup intrenetu ili telefonu. I ovog puta radio je bio taj koji je informisao, upozorio i spašavao. U Francuskoj civilna zaštita i druge spasilačke institucije imaju sopstvene radio stanice.
David Iurescia, iz Argentine, slušalac programa na španskom jeziku kaže: Radio nije gubio svoju snagu. U ovim trenutcima kada još uvek postoje države u kojima se vode oružani sukobi kao što su Sirija i Irak, zemlje u kojima je infrastruktura uništena, jedini način komuniciranja je radio, ili, čak štaviše, slušanje na kratkim talasima. Poslednjih nedelja pojavila se jedna epidemija koja postoji mogućnost da postane problem na svetskom nivou, radi se o virusu Zika. Koje je najbolje sredstvo da informacija dospe do svih osoba koje stanuju u ruralnoj zoni, u izolovanim naseljima- naravno to je radio. Radio je spasio i sapsiće hiljade života kao što se desilo do sada počev sa SOS-om koji je upućen, 15 aprila 1912, sa Titanika.
O ulozi koju ima radio u hitnim situacijama i nepogodama govorio je i evroparlamentarac Viktor Boštinaru:,,Radio je oduvek bila najdirektnija veza sa kriznim žarištima, sa zonama koje su zahvatile velike nepogode, sa zonama u kojima je došlo do velikh kriza, sa jedne strane zbog toga što je sa tehničkog aspekta najmanja sprava sa kojom se može upravljati bez komplikovane logistike, a sa druge strane radio reporteri su oduvek bile veoma hrabre osobe i veoma posvećeni njihovoj profesiji i obavestili slušaoce o svim događanjima u realno vreme .
Naš slušalac Mikio Kohara iz Japana koji sluša emisije Radija Rumunija Internacional na engleskom jeziku: ,,Pre 21 godine, 17. januara 1995. godine, u centru Japana, u pokrajini Hyogo, došlo je do zemljotresa jačine 7,3 po Rihterovoj skali. Sobraćaj, telefonske veze, električne mreže, snabdevanje vodom – sve je bilo ukinuto. Život je izgubilo 6434. Veliki broj osoba su evakuisane i smeštene u privremenim skloništima. Mesec dana posle, prefektura Hyogo je došla do ideje da otvori radiostanicu ‘Disaster FM koja je emitovala informacije o stanju žrtava i o evakuisanim osobama. Radiostanica je emitovala 45 dana uz pomoć 67 dobrovoljaca. Jedna radio stanica je veoma korisna u slućaju jedne prirodne nepogode. Slična radio stanica otvorena je i 11. marta 2011. posle zemljotresa do kojeg je došlo na istoku Japana. Na ovaj način je radio blizak ljudima, dostupno je i vitalno sredstvo komuniciranja u situacijama prirodnih neopgoda.
Pored uloge koju radio ima u hitnim situacijama i u vremenu vremenskih nepogoda, evroparlamentarac Viktor Boštinaru se odnosio i na slobodu izražavanja radiostanica koje su slušane u zonama konflikta: ,,Radio i mediji su oduvek bili, i jesu, mač sa dve oštrice. Oni su sredstva komuniciranja, instrumenti korektnog informisanja kada je sloboda novinara zagarantovana, ili su sredstva manipulisanja, propagande, čak deo hibridnog rata, kao što se dešava u poslednje vreme, pogotovo posle krize u Ukrajini, s obzirom da se zna da u zemljama u kojima je sloboda izražavanja medija ograničena, oni su deo zvanične propagande i rata koji vode vlasti protiv sopstvenih građana, bilo protiv njihovih agresivnih meta. Na žalost u 2016, sloboda izražavanja i prava novinara da se pošteno bavi svojom profesijom, stavljena su pod znakom pitanja zbog ovakvog razvoja, od ruske propagande, koja je veoma agresivna do Daesh-a, konstatujemo da su mediji i sredstvo u ratu, ne samo sredstvo komuniciranja i informisanja“.
I slušalac emisija RRI na engleskom jeziku, Mahesh Jain, kaže:,,Kad ostala sredstva ne funkcionišu više, radio ostaje jedino sredstvo komuniciranja. Nedavo je jedan jak zemljotres pogodio Nepal a sredstva komuniciranja su postala neispravna. Radioamateri su bili ti koji su uspeli da uspostave komuniciranje i da šalju značajne poruke. Sa moje tačke gledišta postoji jedna druga katastrofa, koju prouzrokuje čovek tada kada nacije blokiraju slobodno kretanje informacija i ograničavaju pristup građana drugačijem načinu razmišljanja. Moderna sresdtva komuniciranja kao što su televizija i internet su kodirani i vladama je veoma lako da blokiraju pristup građana informacijama. Kada se dešava tako nešto, radiostanice, a pre svega one koje emituju na kratkim talasima, emituju drugačije viđanje situacije, iz drugih država. Radio na kratkim talasima nam pomaže da bolje razumemo svet u kome živimo. Radio zbližava ljude i pomaže uspostavljanju harmonije i solidarnosti u svetu“ – kraj citata.
Slušalac emisija na francuskom jeziku, Pol Žamet smatra da ,,Radio ne samo da informiše, već i edukuje, ili ohrabruje u trenutcima u kojima se suočavamo sa epidemijama i prirodnim katastrofama. On dozvoljava profesionalcima da budu efikasniji, da organizuju spasilačke operacije. Nadam se da će Svetski dan radija 2016 pomoći da naši sugrađani budu svesni koja je uloga radija u hitnim situacijama: radio spašava živote jer on govori o životu“.
Prema nedavnoj statistici EBU jedan Evropljanin provodi 4 meseca na FB, dok 9 godina života provodi slučajući radio. Takođe EBU tvrdi da 29% građana EU imaju poverenja u nacionalnu vladu, dok 58% veruje radiju.
