Već 30 godina živi u Francuskoj i predstavlja priznato ime u svetu umetničkog veza i veza visoke mode, ali potiče iz okrugu Salaž, gde je naučila da tka i plete od svoje majke, kao i mnoga deca odrasla u selu.
Danas, van granica Rumunije, Rumuni žive u Republici Moldaviji, Ukrajini, Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj, susednim zemljama Rumunije, ali i u Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Hrvatskoj.
Velika nagrada BIFF-a 2025. - Međunarodnog filmskog festivala u Bukureštu dodeljena je filmu „The President’c cake“, u režiji Hasana Hadija.
U septembru Republika Moldavija našla se pred veoma važnim izbornim ispitom.
Smešten na granici između Maramureša i Bistrice-Nasauda, Nacionalni planina Rodnej je najveće zaštićeno područje u Istočnim Karpatima.
Delatnost regrutovanja i zapošljavanja radne snage iz inostranstva funkcioniše u skladu sa Uredbom 25/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.
Tokom letnjeg raspusta, oko 200 dece je uživalo u iskustvu koje je pružio Kamp letenja!
Rumunska država je počela da stvara svoje snage od sredine 19. veka. Jedna od njih bila je Žandarmerija, koja se pojavila u Kneževini Moldaviji 1850. godine.
„UNDERCLOUD“, prvi festival nezavisnog pozorišta u Rumuniji, vraća se između 18. septembra i 5. oktobra, sa jubilarnim izdanjem
Bezbednost je sve češća tema svakodnevnog života i ne samo u vojnom smislu već i šire, jer realnost poslednjih godina dokazuje da se moderni ratovi ne vode samo tenkovima i avionima.
Sa kulturne tačke gledišta, planinari koji se odluče za pešačenje putem Via Transilvanika imaju priliku da budu provedeni kroz istoriju Rumunije i njenu savremenu stvarnost. Ruta ima drugačiji pristup.
Tinejdžer koji je vozio električni trotinet nedavno je preminuo u Rumuniji, nakon što je izgubio ravnotežu i pao na kolovoz.
Došli su, i mladi i stari, mnogi obučeni u narodne nošnje, kako bi seli za veliki sto postavljen u tvrđavi Alba Karolina u Alba Juliji
Dana 16. aprila 1954. godine, pravnik Lukreciju Petraškanu, istaknuti član Rumunske komunističke partije, pogubljen je streljanjem u zatvoru Žilava.
Lična priča koja je dirnula publiku na festivalima i nagrađena brojnim nagradama, „TATA“, dokumentarni film koji su napisali i režirali Lina Vdovi i Radu Čorničiuk, premijerno se prikazuje u bioskopima širom zemlje ovih dana, u distribuciji Culoar Films.
