Stogodišnjica Hrišćansko-demokratske nacionalne seljačke stranke
Nacionalna seljačka stranka bila je jedna od važnih stranaka Rumunije, iz njenih redova je iznikla plejada vrhunskih političara.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 26.10.2026, 15:53
Nacionalna seljačka stranka bila je jedna od važnih stranaka Rumunije, iz njenih redova je iznikla plejada vrhunskih političara. Pre svega se radilo o dva lidera, Jonu Mihalakeu i Julijuu Manijuu, pri čemu je Nacionalna seljačka stranka bila jedina stranka u rumunskoj politici sa dvoglavim rukovodstvom koje je besprekorno funkcionisalo. Druga važna imena stranke bili su Aleksandru Vajda-Voevod, Armand Kalinesku, Ilie Lazar, Nikolae Karandino, iz perioda pre 1947. godine, Korneliju Koposu, Jon Dijakonesku, Gabrijel Cepelea, reprezentativni posle 1989. godine. Za 100 godina svog postojanja, Nacionalna seljačka stranka je dva puta vodila Rumuniju: prvi put između 1928. i 1933. godine, tokom godina Velike ekonomske krize, i drugi put između 1996. i 2000. godine.
Nacionalna seljačka stranka je formirana 10. oktobra 1926. godine, sa novinama „Dreptatea“ kao štampanim organom. U to vreme, dve stranke sa seoskom biračkom bazom spojile su se u jednu, Seljačku stranku Stare Rumunije, koju je predvodio učitelj Jon Mihalake, i Rumunsku nacionalnu stranku Transilvanije, Krišane, Maramureša i Banata, koju je predvodio advokat Juliju Maniu. Obe stranke su imale agrarne doktrine i nalazile su se na levoj strani političkog spektra. Rumuni Starog kraljevstva i Rumuni Transilvanije, Krišane, Maramureša i Banata bili su uglavnom seosko stanovništvo, pa je privrženost biračkim snagama bila u porastu, posebno nakon uvođenja opšteg prava glasa 1918. godine. Istoričar Florin Miler je profesor na Univerzitetu u Bukureštu i pokazao je kakvi su bili intelektualni izvori Seljačke stranke, koju je predvodio Jon Mihalake, „kraljevska“ komponenta buduće Nacionalne seljačke stranke.
„Levičarsku stranu rumunskog političkog života zauzima Seljačka stranka, osnovana 1918. godine. Ona gradi levičarsku ideologiju, posebno pod uticajem svog vođe, Jona Mihalakea. Zanimljivo je da, iako nije imao univerzitetske studije, Mihalake je bio pravi intelektualac, obučen posebno u oblasti štiva vezanih za populizam i seljaštvo. Bio je intelektualac koji je veoma dobro poznavao studije Konstantina Sterea o odnosu između socijaldemokratije i seljaštva. Veoma dobro je poznavao „Viața Romanească“, čitajući političke članke u ovoj publikaciji. Poznavao je političke članke Nikolaja Jorge u „Sămănătorul“ i studije o agrarnom životu, o režimu agrarne svojine Karla Kauckog.“
„Transilvanska“ komponenta Nacionalne seljačke stranke bila je Nacionalna rumunska stranka, stranka osnovana 1869. godine, sa tradicijom u borbi za nacionalna prava Rumuna u Austro-Ugarskoj. Florin Miler:
„Rumunska nacionalna partija u Transilvaniji je na izuzetno čudan, problematičan način integrisana u rumunski politički život. U smislu da se, posebno Juliju Maniu, veoma odlučno protivio mešanju Nacionalne liberalne partije u Transilvaniji. Borba protiv liberalnog režima, borba protiv oligarhije i plutokratije, kako je liberalni režim nazivan, mogla se uspešno sprovesti samo ujedinjenjem političkih opozicionih snaga. I Juliju Maniu i Jon Mihalake morali su da smisle formulu, politički projekat otpora protiv onoga što su tada nazivali liberalnom oligarhijom.“
Nacionalna seljačka stranka je prvo vladala između 1928. i 1933. godine. U stvari, postojale su dve manje vlade, između 1928. i 1931. i između 1932. i 1933. godine. Premijeri su bili Juliju Maniu, George Mironesku i Aleksandru Vajda-Voevod, koji su pokušali da stabilizuju ekonomiju koja je prolazila kroz veliku svetsku krizu. Od 1938. godine usledio je težak period za Nacionalnu seljačku stranku, kada je kraljevska diktatura Karola II zabranila sve političke stranke. A diktatura Jona Antoneskua tokom Drugog svetskog rata zadržala je zabranu funkcionisanja političkih stranaka. Posle rata, nakon što su stranke ponovo uspostavljene, usledio je drugi mračni period za Nacionalnu seljačku stranku. Komunistička vlada koju je nametnuo Sovjetski Savez pokrenula je široku kampanju diskreditacije starih stranaka, hapšenja njihovih vođa i progona njihovih članova i simpatizera. Jedan od izgovora za hapšenje seljačkih vođa bio je takozvani „beg iz Tamadaua“. Lija Lazar Gerasim, ćerka Ilija Lazara, sećala se tog događaja, onako kako joj je otac rekao kada je pušten iz zatvora. Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzne kompanije snimio je intervju sa njom 1994. godine:
„Šta mi je otac rekao kada se vratio iz zatvora: rečeno im je da će to biti avion sa više sedišta. Razišli smo se uveče 13. jula, kada je po njega došao gospodin vozač, za koga mi je otac kasnije rekao da je njegov istražitelj, dakle bio je čovek Sekuritate. Bilo je jasno da je to bila zamka Sekuritate. Razišli smo se sa velikim emocijama, moleći se Bogu da se u zdravlju vidimo. Sledećeg dana, Sekuritatea je pokucala na naša vrata. Ušli su da pretresu našu kuću. Mama i ja smo bile mirne, uverene da su otac i ostali otišli. Nismo znale da je Sekuritatea napravila zasedu iz šume. Bila su dva aviona, nisu bili za 14 ljudi. Svi su uhapšeni i odvedeni.“
Usledio je period od 42 godine zabrane, progona i ilegalnog delovanja. Juliju Maniu i Jon Mihalake, vođe stranke, umrli su u zatvoru, a drugi lideri i aktivisti su zatvoreni. Godine 1987, Korneliju Koposu, vođa posle 1989, ponovo je ilegalno osnovao stranku i transformisao je u Hrišćansko-demokratsku stranku. U decembru 1989, nekoliko dana nakon pada komunističkog režima Nikolaja Čaušeskua, grupa bivših članova je legalno ponovo osnovala stranku. Između 1996. i 2000. godine, koalicija predvođena Hrišćansko-demokratskom nacionalnom seljačkom strankom preuzela je vladu tokom veoma teškog ekonomskog perioda za Rumuniju. Posledice te vlade dovele su do pada popularnosti stranke, čineći je nerelevantnom za današnju rumunsku politiku.
