Francuska revolucija u Bukureštu

Steliu Lambru, 17.12.2018, 16:05

Francuska revolucija je bila najvažniji proces 18 veka, proces koji je vodio najvećoj transformaciji evropskih društava. Ništa od onoga što je ranije postojalo u evropskoj kulturi i civilizaciji nije ostalo netaknuto posledicama 1789 godine: od mentaliteta i društvene strukture do nemogućih programa i mobilizacije za realne političke projekte. Rumunske knježevine geografski, mentalno, politički i ekonomski su bile u istočnom prostoru pod kontrolom Otomanskog Carstva. 18 vek nazvan je u rumunskoj istoriografiji ,,fanariotskim vekom“, naziv koji potiče od četvrti Fanar u Carigradu u kojem su živeli grci i gde su regrutovani vladari za prestonice dve prestonice rumunskih knježevina, Jaši i Bukurešt. Krajem veka svetlosti ideje modernizacije koje su se pojavile na zapadu počele su da se šire polako i na istoku gde su prilagođene lokalnim težnjama. Jako ni društvenom i ekonomskom strukturom, ni politički ili verskim uticajem nije bio blizak Zapadu, rumunki prostor je kulturno bio pod uticajem onoga što se dogodilo u Francuskoj. Istoričar Đorđeta Filiti veruje da u Bukureštu, prestonice jedne od rumunskih knježevina, kultura je uradila ono što nisu mogle druge vrste znanja. Đorđeta Filiti:

,,Uticaj francuske revolucije oseča se u Bukureštu . Tu je postojala povoljna klima i gde je počelo da se šire nove ideje. Fanarjotski vladari su bili kulturni ljudi. Kada prevodiš Molijera, kada poznaješ Voltera, kada pišeš knjigu protiv pušenja, kada imaš u biblioteci knjige koje želi kralj Francuske onda se može reči da se radi o kulturnoj klimi. Odnosim se na Mavrokordata koji je sve to imao. Jedna revolucija i njene ideje nemogu se širiti u zatvorenom prostoru, gde svet nemože razumeti to.

Francuska revolucija u Bukureštu nije imala nikakve slićnosti sa onim što je ona u stvari bila. Moramo reči da se radilo o agitaciji elita I tu se odnosimo na neke posebne ljude. Đorđeta Filiti:

,,S druge strane, treba da znamo da sve ostaje na nivou elita, nije opšti fenomen u kojem da učestvuju sve društvene klase. Elemenat povezivanja bio je jedan veoma zanilmjiv balkanski lik, a radi se o Rigasu Veleštinul. Neki veruju da je on bio cincar, poticao je iz naselja Veleštinos u blizini Volosa kojeg sam posetila I koji je slićan jednom rumunskom selu. Ovog lika I grci ga s pravom smatraju svojim. Njegov celokupni aktivni život odvio se ovde u Vlaškoj, a I celokupno njegovo stvaralaštvo je ovde realizovano. “

Ekspanzija francuskog moderniteta u Evropi je posledica revolucionernog uticaja. Republikanska francuska je širila svoje humanističke ideje svuda. Ka istoku, na periferiji Otomanskog Carstva, francuske diplomate su otkrile prostor spreman de preuzme ideale njihove države. Đorđeta Filiti:

,,Francuski uticaj je mnogostran. S jedne strane postoje radovi francuskih revolucionera, postoje i likovi koji odlaze, a i diplomate. Odmah posle ratova koji su uništili rumunske knježevine između rusa, turaka i austrijanaca otvaraju se austrijski i ruski konzulat. Francuzi su pokušali da dođu ovde sa takvom diplomatskom formulom. Dogodilo se da francuske diplomate koji su stigli u Bukureštu su revolucioneri. Ovi ljudi, kao što su Klod Emil Godin ili Kara Sent Sir razgovaraju sa boljarima i trgovcima. Francuski trgovci kao na primer Hortolan koji je otvorio prvu veliku opštu prodavnicu u Bukureštu došli su još 1798 godine. Ideje francuske revolucije kao što je poznata parola sloboda, jednakost, bratstvo šire se i ovde kao nastavak onoga što se događalo u Francuskoj. “

Rumuni 18 veka jako su bili otvoreni za novine, za programe i ideje francuske revolucije ipak su bili na periferiji Evrope i nisu imali iste težnje kao žitelji Francuske. Francuske revolucinerne ideje prilagođene su lokalnim uslovima kao što beleži i Đorđeta Filiti:

,,Naravno da sem trenutaka ushićenja svrgavanja monarhije s vlasti, u Francuskoj je usledio teror i druge užasne stvari. U Vlaškoj se postavilo pitanje ustanka hrišćanskih naroda protiv otomanske dominacije. Vrateći se na taj zanimljiv lik Rigas treba da kažemo da je on radio na jednom Ustavu. On važi za sve narode Balkana,bez da precizira ulogu svakog, a glavna tačka je spas od otomanske okupacije. On je imao tragični kraj, austrijanci su ga predali paši iz Beograda koji ga je ubio na Kalemengdanu 1798 godine. Iza svega toga, revolucija se širila i ovde i postojale su organizacije zaverenika. Među njima je bilo društvo Prijatelji, koji je bio neki početak Eterije sa sedištem u Odesi i koja je uspela nešto da uradi 1821 godine. Ova tajna društva su kao takva i ostala, ali su one stvorile stanje pod uticajem francuske revolucije. “

Francuska revolucija u Bukureštu je bila duh novine koju su vremena predložile rumunskom društvu na kraju 18 veka. Pravi odgovor ovog duha novine je došao za oko 50 godina, revolucijom od 1848 godine.