Komunistička partija Rumunije u ilegali
Rumunska komunistička partija je, od svog osnivanja, bila teroristička organizacija stavljena u službu Sovjetskog Saveza, terorističke države.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 22.09.2025, 14:43
Rumunska komunistička partija je, od svog osnivanja, bila teroristička organizacija stavljena u službu Sovjetskog Saveza, terorističke države. Ekstremna levica Rumunske socijaldemokratske partije glasala je 8. maja 1921. godine za pridruživanje principima Treće internacionale i uzela naziv Komunistička partija iz Rumunije. Ova partija bila je teroristička organizacija jer je osudila formiranje Velike Rumunije 1918. godine i tražila njeno rasparčavanje. Zalagala se za autonomiju rumunskih pokrajina „do potpunog odvajanja od rumunske države“, smatrajući je „imperijalističkom državom“, koja je formirana „kroz osvajanje stranih teritorija“. Partija se zalagala i za eliminaciju kapitalizma, odnosno tržišne ekonomije, političkog višepartijskog sistema i privatne svojine. Komunistička partija iz Rumunije je bila teroristička organizacija jer se ne samo deklarativno zalagala za raspad Rumunije, već je i preduzimala akcije. To je uključivalo i „meke“ akcije poput distribucije manifesta, ali i „tvrde“ akcije koje su značile oružanu pobunu, poput ustanka u Tatarbunaru 1924. godine, i ekonomsku blokadu putem štrajkova, poput onog iz 1933. godine. Zakon o pravnim licima, usvojen 6. februara 1924. godine, ukinuo je ekstremističke stranke i organizacije, a Komunistička partija iz Rumunije je bila među njima. U avgustu 1944. godine, kada su izašli iz ilegale, rumunski komunisti su sledili uputstva Kominterne. Na kraju rata i nakon uspostavljanja komunističkog režima, propaganda je ilegalcima dala ugled nedodirljivih. Anton Mojsesku, koga je 1995. godine intervjuisao Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, prisetio se svojih ilegalnih aktivnosti.
„Bio sam zadužen za organizaciju u Jašiju, posebno studentske omladine, i radničke omladine. Bio sam zadužen za organizovanje studentskih akcija protiv šovinističkih i rasističkih manifestacija Legionarskog pokreta, koji je bio prilično jak u Jašiju. Bio sam zadužen za organizovanje radnika, mladih radnika iz Nikoline, uoči štrajka 1933. godine, organizovanje radničke omladine u Paškani. Organizovali smo 1. maja 1933. godine distribuciju manifesta sa opštim sloganima, koji su bili i u zemlji i u inostranstvu. Zahtevali smo slobodu organizovanja radnika, legalizaciju osmočasovnog radnog dana, bili smo za „Tri osmice“, kako smo ih zvali. Želeli smo osam sati rada, osam sati odmora, osam sati rekreacije. Imali smo zahteve za plate za radnike, bolje uslove rada i tako dalje. Zatim, u Jašiju, pored distribucije manifesta, organizovali smo i akciju crtanja šablonima, ispisujući slogane koji su rađeni šablonima i bojom na ogradama, zidovima itd. Napisao sam „Živeo 1. maj, međunarodni praznik rada!“ i „živeo 1. maj! Radnici borite se za osam sati rada, humane plate, human tretman u preduzećima!“
Radu Bogdan je, iste 1995. godine, priznao doprinos koji je dao akcijama svojih drugova protiv Rumunije.
„Kada je Vladesku-Rakosa pao i bio uhapšen u proleće 1944, sedeo sam u istom dvorištu sa njim, moje veze sa ilegalcima su prekinute. To je bilo pravilo zavere. Jedan od mojih partijskih veza je uhapšen, pretučen, ali je ćutao. Ćutanje me je spasilo jer sam stavio svoju kuću na raspolaganje. To je bila jedna od mojih ilegalnih aktivnosti, kako bi imali mesto gde bi mogli da prave lažne lične karte, pečate i druge stvari. Druge akcije su bile distribucija antifašističkih manifesta. Ne pridajem mnogo zasluga ovoj aktivnosti, ali jedno je bilo sigurno: znao sam da rizikujem svoj život jer su, u istom periodu, tri šesnaestogodišnja dečaka pogubljena zbog distribucije novčanica od 1 leja sa pečatom Dole Antonesku! Dakle, da sam uhvaćen, ne bih dobro prošao. Naravno, bilo je mnogo nedostatka svesti o opasnosti. Šta je sva ova omladina znala o tome šta se zapravo dešava u svetu?“
Mihaj Rošianu je 1971. godine, povodom 50. godišnjice osnivanja stranke, podsetio kako je i budući patrijarh Justinijan Marina stekao oreol ilegaliste.
„U akciji „Za mir“ 1936. godine, održali smo veliki skup u Valči i napisali pismo kongresu gde je u Parizu osnovana Univerzalna skupština za mir (RUP), pismo koje je takođe potpisao patrijarh, tada sveštenik Marina. Naši ljudi su bili dočekani i ušli su u crkveno dvorište, a bezbednost i policija nisu mogli da posumnjaju, mogli su da posumnjaju samo vernici. Naši ljudi su otišli u parohijski dom, tamo su imali tajnu sobu gde sam i ja odlazio kada sam želeo da se sklonim. Tamo smo održali naš sastanak, sa delegatima iz svih okruga Oltenije. Tada je izabran Okružni komitet i pronašli smo legalne oblike za izvođenje ilegalnih, revolucionarnih oblika borbe. Kulturni centri su takođe bili organizacije koje su pokrivale našu aktivnost, te kulturne centre koje su vodili komunisti osnovali smo kao seljačke organizacije, sa zapisnicima i statutima, u kojima su se smatrali članovima. I tako sam uspostavio kontakte među masama.“
Samo istorijskim spletom okolnosti, Komunistička partija iz Rumunije je konačno došla na vlast u Rumuniji. Period ilegalnih aktivnosti samo je ocrtao užase koje će počiniti režim koji je uspostavila.
