Narodni sudovi (04.04.2022)
Drugi svetski rat je završen 1945. godine, a pravosuđe je počelo da preuzima vlast posle više godina tokom kojih je bilo više vrsta zločina. Rat razara sve što je ljudsko, a žrtvama je potrebna pravda, čak i ako se izrečena kasnije. Najstrašniji počinjeni zločin je genocid, a međunarodno pravo ga je svrstalo u sudstvo čitavog čovečanstva, i kažnjivo je najstrožim kaznama.
Steliu Lambru, 04.04.2022, 18:57
Ali pravda, kada pravdu ne vrše demokratski nego totalitarni režimi, kakav je bio komunistički režim, mora biti odvojena od ideološke zloupotrebe tog režima. To je bio slučaj sa narodnim sudovima u Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj, zemljama koje su okupirale sovjetske armije. Specijalni sudovi su takođe osnovani i u Evropi u zemljama koje nisu okupirali sovjeti, kao što je slučaj Francuske, Belgije, Holandije i Grčke. U Rumuniji narodni sudovi su se pojavili nakon usvajanja zakona br. 312/1945 za gonjenje i kažnjavanje onih koji su krivi za uništavanje države tokom rata ili kažnjavanje ratnih zločinaca. Sudovi koji su populističi nazvani narodnim sudovima, sproveli su dela pravde tako što su mnoge ratne zločince doveli pred narodne sudove i osudili ih. Postojala su dva narodna suda na teritoriji Rumunije, u Bukureštu i Klužu, u kojima se sudilo za zločine koje je počinio horhistički režim u severnoj Transilvaniji. Pokrenuta je istraga za oko 2700 osoba optuženih za ratne zločine,od kojih je 668 osoba osuđeno. Narodni sud u Bukureštu osudio je 187 osoba, a preostalim 481 kaznu je izrekao Narodni sud u Klužu.
Najpoznatije suđenje bilo je sprovedeno u Narodnom sudu u Bukureštu, na kojem je 17.maja 1946.godine grupa optuženih koju su činili Jon Antonesku, bivši predsednik Rumunije između 1940 i 1944, Mihaj Antonesku, Piki Vasiliju i George Aleksijanu koji su bili osuđeni na smrt zbog ratnih zločina i pogubljeni.
Osuđeno je još 19 optuženih, od kojih je 6 osoba osuđeno na smrt, bez njihovog prethodnog prisustva na procesu, a samo 3 smrtne kazne su promenjene u doživotni zatvor. Antoneskuov režim bio je kriv za deportaciju i ubistvo oko 280.000 Jevreja i oko 25.000 Roma u Pridnjestovskim logorima. Narodni sud u Klužu osudio je 370 Mađara, 83 Nemaca, 26 Rumuna i 2 Jevreja i izrekao 100 smrtnih kazni, 163 kazni doživotnog zatvora kao i druge dugotrajne kazne. Ratni zločinci koji su živeli do 1964.godine imali su pravo na amnestiju od strane režima.
Ali praksu narodnih sudova preslikali su ideološki razlozi. Komunistički totalitarni režim se obavezao da će sprovoditi dela pravde i koristio je ratne okolnosti da proširi optužbe na one koji su bili njegovi protivnici. Tradicionalni postupci pravde počeli su da se kontaminiraju oblicima sovjetske pravde. Ovo je izjavio sveštenik Konstantin Hodoroaga, 1999. godine, Centru za usmenu istoriju Rumunske
Radiodifuzije kada je ispričao kako je podržao antikomunističke borce u oblasti Arđeša. Sveštenik Hodoroaga, primećuje kako su grupe Komunističke partije koristile oblike klasne pravde u borbi protiv starog poretka: ‘U Topologovoj dolini počela je organizacija komunista, boreći se protiv običnih ljudi, vlastelina, kulaka. A ovde na Valea Topologului, bio je jedan, advokat Petresku, koji je išao od opštine do opštine i imao neku vrstu Narodnog suda. Lovio je ljude, pozvajući ih je u Šuici gde smo imali veleposednički centar, pukovnika Kanarija, čuvenu porodicu Minkulesku, sa profesorom Minkuleskuom. Svima njima su počeli da sude. Napravili su svojevrsni narodni sud.
U svetu kulture, način rešavanja ličnih antipatija pojavio se tokom sovijetske okupacije. Pisac Pan Viziresku je 1997. godine pokazao da je primetio velike promene u kulturnim krugovima. Zahvaljujući sopstvenoj intuiciji, izbegao je lažno suđenje koje bi ga dovelo pred narodni ssud: ,,Video sam kako se stvari odvijaju, video sam šta se dešava, Viktor Eftimiju je preuzeo rumunsko društvo pisaca pod njegovim vođstvom. Eftimiju je tražio od pisaca članak i rekao da je večerao sa nekim sovijetskim oficirima, koji su bili šarmantni, i da je ostao sa njima i dugo razgovarao, jer su bili veoma prijateljski raspoloženi. A onda je pozvao pisce, uključujući i mene, da opravdamo stav koji smo imali tokom rata.
Shvatio sam da je to zamka, nisam otišao. Oni koji su otišli pogrešili su, jer ih je on odmah predao Narodnom sudu. Narodni sudovi u Rumuniji bili su sudovi koji su sudili o delima koja su bila nekompatibilna sa ljudskim dostojanstvom. Masovna ubistva civila i velikih etničkih grupa tokom Drugog svetskog rata dovela su do toga da narodni sudovi sude osobama koje su počinile genocide.