Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Predvodili su ih lideri poslušni Moskvi koji nisu oklevali da uklone svoje ideološke drugove kada bi im postali konkurenti.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 21.10.2024, 16:04

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Predvodili su ih lideri poslušni Moskvi koji nisu oklevali da uklone svoje ideološke drugove kada bi im postali konkurenti. Naročito do Staljinove smrti 1953. godine, obrazac ponašanja je bio isti u svim komunističkim zemljama: demokratija u partiji je podrazumevala rešavanje ličnih sporova metkom u potiljak ili smeštanjem u zatvor. To je bio slučaj i sa Vasileom Lukom, ilegalnim komunističkim aktivistom i važnim vođom od 1945. godine. Nakon spora sa Georgiju-Dežem i njegovom grupom, Vasile Luka će završiti u zatvoru Ajud 1963. godine.

Vasile Luka rođen je 1898. godine u Kovasni, okrugu sa većinskim mađarskim stanovništvom koji je tada bio u Austrougarskoj. Što se tiče njegove etničke pripadnosti, postoje sporovi, neki istoričari i memorijalisti navode da je bio etnički Mađar, drugi da je bio etnički mađarizovani Rumun. Izvesno je da je Luka tečno govorio mađarski i da je 1919. godine, za vreme Mađarske sovjetske republike koju je vodio Bela Kun, već bio komunista i vatreni pristalica Sovjetskog Saveza. Nakon što je rumunska vojska likvidirala mađarsku komunističku revoluciju, Luka je postao radnik u železnici i uključio se u ilegalne aktivnosti Komunističke partije u Rumuniji i u organizovanje radničkih štrajkova, kao što su štrajk rudara iz Lupeni 1929. i Valja Žiuluj od 1933. godine. Bio je i na pozicijama u partijskoj hijerarhiji, sekretar organizacija u Brašovu i Jašiju. Zbog svojih subverzivnih radnji više puta je hapšen, ali je puštan nakon izdržanih manjih kazni. Nakon što je Sovjetski Savez u junu 1940. godine okupirao Besarabiju i Severnu Bukovinu, on je oslobođen, dobija sovjetsko državljanstvo i čak postaje poslanik u Vrhovnom sovjetu tokom ratnih godina. Dobija čin majora Crvene armije i vršiće intenzivnu aktivnost među rumunskim zarobljenicima u SSSR-u da se upiše u diviziju „Tudor Vladimiresku“, diviziju koja je imala suštinsku ulogu u sovjetizaciji rumunske vojske posle 1945. godine.

Nakon poraza nacističke Nemačke, Rumuniju će, kao i druge istočno-centralnoevropske zemlje, okupirati Rusi, a Komunistička partija Rumunije će postati nosilac dubokih promena u Rumuniji. Vasile Luka, deo takozvane moskovljanske grupe, zajedno sa Anom Pauker i drugim komunistima iz SSSR-a, biće favorit za visok položaj u državi. To će se dogoditi 5. novembra 1947. godine, kada će biti postavljen za ministra finansija u vladi koju je predvodio Petru Groza. U govoru održanom u novogodišnjoj noći 1947-1948, sam Petru Groza je želeo da istakne kooptaciju para Pauker-Luka u novom vladinom timu.

„Dolazak gospođe Ane Pauker na čelo Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Vasilea Luke na čelo Ministarstva finansija i nedavno gospodina Emila Bodnaraša u Nacionalnu odbranu, omogućio je brži razvoj naše narodne demokratije. Promene u vladi doprinele su zavođenju pravedne ekonomsko-finansijske politike demokratskog režima i konsolidaciji nacionalne valute“.

Ali grupa predvođena Dežom, komunisti koji su odležali dugi niz godina u zatvoru u Rumuniji, otvara neprijateljstva protiv „Moskovljana“. U maju 1952. godine, prateći tipične staljinističke procese, na plenarnom zasedanju Centralnog komiteta Rumunske radničke partije, Luka je optužen za desničarski devijantizam i antipartijsko delovanje i isključen je. U avgustu 1952. godine uhapšen je i suđeno mu je, a 1954. godine osuđen na smrt zbog izdaje. Kasnije mu je kazna preinačena u doživotni zatvor. Vladuc Nisipeanu je u to vreme bio mladi komunista. Godine 1999, intervjuisan od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Nisipeanu se prisetio čuvenog plenarnog sastanka.

„Najbolje se sećam tog plenarnog zasedanja 1952. godine kada su Vasile Luka i Ana Pauker razotkriveni, smenjeni sa rukovodstva stranke i uhapšeni. Nisam išao na plenarnu sednicu, tada sam bio mlad, imao sam 19 godina. Bio sam premlad, ali me je zanimalo. Takođe me je zanimalo šta se dešava da smo morali da skinemo slike sa zidova. Jedan bi ih postavio, a drugi bi ih spustio. Nisam ih bacio, okrenuo sam ih prema zidu, jer će možda jođ trebati. Jedan od njih me je pitao šta radim sa slikama, a ja sam odgovorio da sam ih odneo na tavan. Rečeno mi je da budem oprezan sa njima, ipak sam ih čuvao. Onda nam je prvi sekretar napravio obradu. Rekao nam je da je plenarna sednica partijskog rukovodstva razotkrila devijaciju udesno, ili u drugim slučajevima ulevo, ove grupe koja je htela da ukloni Georgija Georgiu-Deža, našeg dragog vođu. A istinu, ako bi ste je tražili, našli bi ste je u sredini, u centru. Ali ko je tražio centar? Niko. Njihove slike su bačene, usledilo je hapšenje i kazna.”

Godine 1968. Nikolae Čaušesku je, u svojoj nameri da reši nekadašnje unutarpartijske sporove, rehabilitovao i Vasilea Luku, zajedno sa ostalim komunistima koje je Dež likvidirao. Ali istorija se zasluženo osvetila jednom od onih koji su doprineli zločinima i bezakonju.