Ekoturizam u Rumuniji
Rumunija je poznata po svojim prostranim i netaknutim šumama, po područjima gde nalazimo stare tradicije i majstore koji se još uvek bave ručnim radom koristeći tehnike koje su nasledili od predaka. U tom smislu postoje udruženja koja se trude da sačuvaju prirodne vrednosti i da edukuju o odgovornom turizmu. Danas saznajemo šta podrazumeva ekoturizam od Loredane Pane, stručnjaka za zastupanje interesa i koordinatorke projekata u Udruženju Više Zelenila.
Daniel Onea, 29.06.2023, 18:49
To podrazumeva aktivnosti koje možemo obavljati kada idemo na odmor, ali sa manjim uticajem na životnu sredinu koju posećujemo. Turizam, uopšteno gledano, može naneti veliku štetu lokalitetima. Veliki broj turista, putovanje avionom, sve što konzumiramo kada idemo na odmor, obično ima veliki uticaj na odredišta. Kada želimo da se bavimo ekoturizmom ili sporim turizmom, kako se takođe naziva, posećujemo određena područja, svesni uticaja koji mi imamo na prirodu. Na primer, ne koristimo motorizovana sredstva na odmoru, provodimo što više vremena na istom mestu i koristimo lokalne proizvode, a ne one donete iz daljih regiona, koji imaju veliki ugljendioksidni otisak. U osnovi, moramo što više razmišljati o uticaju koji mi imamo na zajednicu i šta ostavljamo za sobom. Ekorute su staze koje se koriste u okviru ekoturizma i mogu se preći peške, biciklima, kajacima, konjima, dakle, sredstvima koja nisu motorizovana.“
Na sreću, u Rumuniji mnoga od tih područja nisu jako razvijena, tako da su, na neki način, u svom prirodnom stanju bliže ekoturizmu. Ipak, kaže Loredana Pana iz Udruženja Više zelenila, ekoturizam treba da funkcioniše unutar stabilnog pravnog okvira.
Nažalost, ne vidim tendenciju ili podršku na zakonodavnom i nacionalnom nivou da podstaknemo postojanje ovih destinacija ekoturizma i mislim da imamo mogućnost da to uradimo, jer smo u početnoj fazi, ali bi ih trebalo promovisati više.“
Koncept „Eko-turističke destinacije“ je razvijen od 2012. godine od strane centralnog državnog organa za turizam, u partnerstvu sa nacionalnim institucijama i organizacijama. Tada je Rumunija postala prva zemlja u Evropi koja je pokrenula sistem promovisanja eko-turističkih destinacija. Trenutno postoji sedam zvanično priznatih eko-turističkih destinacija. Međutim, Loredana Pana, stručnjak za zastupanje interesa i koordinator projekata u Udruženju Više Zelenila, nas poziva da istražimo jedno područje koje, iako još nije zvanično priznato, može biti savršena destinacija za one koji žele da se bave ekološkim turizmom.
Sada bih preporučila oblasti duž Dunava. Imamo mnogo projekata duž Dunava i u delti Dunava. Delta Dunava je izuzetno lepo područje, svetska baština UNESKA, jedinstvena u svetu po pejzažu koji postoji duž Dunava na ulazu u Crno more. I dalje postoje mnoga neturistička sela. Preporučila bih vašim slušaocima da uzmu nekoliko slobodnih dana i da polako plove tim vodama, sa što manjim čamcima, i da provedu što više vremena u tim selima u delti Dunava u kontaktu sa lokalnom zajednicom. Ne preporučujem da odemo u odmaralište koje je nekako odvojeno od cele zajednice u kojoj se nalazi. Delta Dunava je zaista jedinstven primer multikulturalnosti. U delti Dunava i Dobrodži živi preko 12 etničkih grupa i oni su zaista primer dobre prakse u očuvanju svojih tradicija i zajedničkog stanovanja.“
Udruženje Više Zelenila je upravo ove nedelje pokrenulo Dunavsku Eko-rutu.
Zapravo, to je više ideja koju ćemo od sada razraditi. To je ruta duga 44 km, kako po kopnu tako i po vodi, u području grada Đurđu. Na ovoj ruti uključeni su grad Đurđu i još četiri opštine: Slobozia, Oinaku, Prundu i Gostinu. To su 44 km koji se mogu proći biciklima, peške, kajacima ili konjima. Važno je da ove aktivnosti koje obavljamo na otvorenom prostoru ne budu motorizovane, već da uživamo u miru prirode i čistom vazduhu. Predložili smo ovu dunavsku eko-rutu jer nam trebaju mesta sa zelenilom u kojima možemo uživati i rekreativno, ali i za dobrobit našeg mentalnog zdravlja. Nalazi se na otprilike sat vremena vožnje od Bukurešta. To je predivna zona Dunava. U južnom delu zemlje, na primer, ne postoji turizam na Dunavu kao što imamo u delti Dunava ili na ulasku u zemlju.“
Za one koji žele više informacija o pristupu ovoj ruti, Udruženje Više Zelenila predstavlja svoj projekat.
Do kraja godine želimo da napravimo virtualnu kartu ove dunavske eko-rute, jer je važno da ljudi imaju sve informacije: kako doći do nje, kakav je kvalitet puta, da li je pogodna za porodice s decom, na primer. I želimo je objaviti. Pozivam vas da nas pratite na mai-mult-verde.ro i na našim društvenim mrežama. Tamo ćemo objaviti sve informacije koje uspemo prikupiti do kraja godine.“
Loredana Pana, zastupnik i koordinator projekata u Udruženju Više Zelenila, sve više se sastaje s turistima iz inostranstva koji cene minimalni ljudski uticaj u divljim područjima.
Izuzetno su cenjene divlje planinske staze. Transilvanija, sa svojom specifičnošću je takođe cenjena. Bukurešt postaje turistička destinacija za kraće odmore. Što se ekologije i životne sredine tiče, od prošle godine imamo novi program koji se odvija u Bukureštu. Zove se „Na otvorenom“, i pokušavamo da promovišemo gradsku urbanu zonu i njene manje poznate zelene zone. S druge strane, imamo određene zelene zone koje nisu uređene i ljudi ne mogu stići do tamo. Na primer, niz jezera na reci Kolentina. U 60-ima su postojale desetine štrandova na tim jezerima i smatrala se obalom Bukurešta. Sada se tamo praktično ništa ne događa. I Bukurešt bi mogao postati ekoturistička atrakcija za Evropu, ali daleko smo od tog cilja i izgleda da ne postoji strategija koja nas vodi u tom pravcu.“
Ipak, postoji sve izraženija tendencija povratka prirodi u rumunskom turizmu, a ponuda je vrlo bogata po tom pitanju. U budućim izdanjima ćemo istražiti druge oblasti u kojima možemo odgovorno uživati u brojnim prirodnim resursima.
