Prahova, zemlja vina

Blizu Bukurešta nalazi se izuzetna kulturno-turistička ruta: Zemlja vina, Prahova.

Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 23.10.2025, 14:32

Blizu Bukurešta nalazi se izuzetna kulturno-turistička ruta: Zemlja vina, Prahova. Inspirisan sličnim rutama u Francuskoj ili Toskani, ovaj vinski put otkriva fascinantnu kombinaciju vinarske tradicije, spektakularnih pejzaža i kulturnog nasleđa. Ruta je osmišljena da pruži potpunu sliku vinarskog i kulturnog potencijala ovog područja. Adrijan Voikan, predsednik Udruženja za promociju i razvoj turizma Prahova, opisuje koncept i geografiju:

„Koncept ‘vinskog regiona’ ili regiona za vinski turizam postoji u mnogim delovima sveta, kao što su Francuska ili Toskana u Italiji. Zato smo ovaj koncept prilagodili onome što imamo u Rumuniji: presek tradicije proizvodnje vina, izvanrednih pejzaža i kulturnog nasleđa. Turistička ruta u oblasti Prahova-Buzau dugačka je približno 58-60 kilometara. Od istoka ka zapadu obuhvata lokalitete kao što su Izvor, Tohani, Čeptura, Urlaci, Jerkelaj, Valea Kalugeraska i nastavlja se sa Varbilom, Bukovom, Sečijuom, do manastira Zamfira, Baikoja, Floreštija i Filipeštija de Padure. Azuga ima posebnu pažnju, gde se penušavo vino proizvodi već dugi niz godina za Kraljevsku kuću Rumunije.“

Region Dealu Mare ima značajan broj proizvođača, ukupno preko 45 vinarija. Razvoj sektora, u poslednjih 20 godina, doveo je do pojave raznovrsne ponude. Turisti mogu posetiti i moderne vinarije, projektovane sa održivim tehnologijama, i tradicionalne vinarije, koje posluju u istorijskim vilama i koriste metode proizvodnje vina koje naglašavaju prirodne procese. Ova raznolikost nudi posetiocima različite perspektive o tome kako se vino proizvodi u savremenoj Rumuniji, od naprednih tehnoloških pristupa do onih koji poštuju klasične metode.

„Možemo razlikovati vinarije sa modernom arhitekturom, koje su prilagođene zaštiti životne sredine i održivom turizmu – na primer, moderna vinarija koja je zapravo zakopana u brdu, prekrivena travom – i tradicionalne, rustične vinarije. U potonjim se proces proizvodnje vina odvija prirodno, bez mašina ili struje, uglavnom koristeći gravitaciju. Proces počinje na vrhu, sa grožđem i širom, i spušta se korak po korak dok ne stigne do buradi i flaša, bez mehaničke intervencije. Dakle, u regionu postoje opcije za sve ukuse.“

Sa enološke tačke gledišta, region Dealu Mare je poznat po svojim crvenim vinima, što je karakteristično zbog njegovog položaja na 45. paraleli, slično vinogradima Bordoa u Francuskoj. Velika atrakcija je lokalna sorta Feteaska Neagra. Od Adrijana Vojkana, predsednika Udruženja za promociju i razvoj turizma Prahove, saznali smo da je ova sorta osvojila brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima. Smatra se reprezentativnom za rumunska vina i jedna je od najtraženijih od strane poznavalaca kako bi razumeli lokalne specifičnosti.

„U oblasti Dealu Mare najpoznatija su crvena vina, jer se nalazimo na istoj paraleli sa regionom Bordo. Rumunske sorte poput Merloa, Kaberne Sovinjona i Pino Noara takođe su zanimljive za francuske turiste koji žele da ih probaju. Ali najvažnija sorta je Feteaska Neagra, koja se smatra ambasadorom rumunskih vina. To je posebna lokalna sorta, sa aromama šumskog voća, koja je osvojila brojne međunarodne medalje. Iako postoje i aromatična bela vina, poput Rizlinga ili Sovinjon Blanka, crvena vina, posebno Feteaska Neagra, predstavljaju „lokomotivu“ regiona.“

Turistička ponuda u ovom području je integrisana i prevazilazi jednostavnu posetu vinariji. Pored degustacija vina, paketi uključuju elemente lokalne gastronomije, sa uparivanjem sireva i drugih tradicionalnih proizvoda, kao i posete obližnjim kulturnim lokalitetima, kao što su manastiri ili muzeji. Važna komponenta, nedavno razvijena, je aktivni turizam. Infrastruktura sada omogućava biciklističke rute između vinograda, aktivnost koju olakšava upotreba električnih bicikala, što rute čini dostupnim široj publici.

„U poslednje vreme, aktivni turizam, posebno biciklizam, postao je veoma popularan. Omogućava turistima da šetaju vinogradima, planinare i dođu do mesta gde pristup automobilom nije moguć, uživajući u prirodi i čistom vazduhu. Električni bicikli su veoma popularni: ne rade kao motocikl, već pomažu pri okretanju pedala, posebno na brdima. Dakle, umesto da putujete samo 1-2 kilometra pre nego što se umorite, možete preći 20 ili čak 40 kilometara po brdima Prahove, doživljavajući izuzetno putovanje.“

Reakcije stranih turista koji posećuju vinski region su generalno pozitivne. Mnogi od njih nemaju jasnu sliku o Rumuniji kao vinskoj destinaciji i iznenađeni su kvalitetom vina i usluga. Stalno cenjeni element je gostoprimstvo i autentičnost iskustva, koje se doživljava kao manje komercijalno u poređenju sa drugim uspostavljenim međunarodnim destinacijama. Adrian Voikan, predsednik Udruženja za promociju i razvoj turizma Prahova, kaže da upravo ta direktna, ljudska komponenta značajno doprinosi pozitivnoj slici rumunskog vinskog turizma.

„Strani turisti, uključujući i one iz Francuske, koji su poznavaoci, oduševljeni su kvalitetom rumunskih vina i gostoprimstvom. Prezentacija je napravljena sa dušom, nije strogo komercijalna. Degustacija ne uključuje samo parče sira sa tostom; Rumuni su velikodušni kada žele da predstave ono što imaju. Posetioci su prijatno iznenađeni rumunskim gostoprimstvom i lepotama zemlje, otkrivajući da je Rumunija civilizovana, bezbedna i lepa zemlja.“

Vinski turizam u okrugu Prahova nudi strukturirano iskustvo koje kombinuje degustacije kvalitetnih vina sa kulturnim, gastronomskim i elementima aktivnog turizma. Blizina glavnog međunarodnog aerodroma Rumunije, u Bukureštu, i raznolikost ponude čine ovo područje relevantnom opcijom za one koji su zainteresovani za enologiju i otkrivanje nove evropske destinacije.