Rumunija kroz objektiv foto-aparata
Turisti koji odaberu da upoznaju Rumuniju putem poseta gde im je profesionalni fotograf vodič mogu se na kraju posete obradovati izuzetnim fotografijama sa najlepšim posećenim mestima koja je često samostalno teško obići.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 08.05.2025, 17:15
Turisti koji odaberu da upoznaju Rumuniju putem poseta gde im je profesionalni fotograf vodič mogu se na kraju posete obradovati izuzetnim fotografijama sa najlepšim posećenim mestima koja je često samostalno teško obići. Foto ture su namenjene ne samo onima kojima je fotografija hobi, već i ljubiteljima prirode, divljine, tradicije i ljudi. Turisti mogu biti i početnici i napredni u umetnosti fotografije. Danas učimo kako se sprovodi foto-tura i istražujemo dva dela Rumunije iz ove perspektive.
Mihaj Mojčanu je nezavisni fotograf i filmski stvaralac i biće naš vodič u narednih nekoliko minuta. Mihaj Mojčanu, sa sedištem u Brašovu, bavi se uglavnom fotografisanjem prirode i putopisima. Rumunija je još uvek gotovo nepoznata fotografska destinacija, kaže naš vodič. Fotografi posebno traže mesta koja su neverovatna. Zanimljivo je da ih ima i Rumunija, ali pošto nisu svima dostupna, teže ih je pronaći.
„Maramureš je izuzetno bogato područje sa fotografske tačke gledišta. Nudimo kulturne i putopisne teme, portrete, susrete sa posebnim ljudima, pristup nekim izvanrednim mestima. Imam turu koju organizujem već oko 20 godina sa mokanicom po dolini Vaser, ali to nije obična tura gde se ukrcavamo kao turisti u mokanicu. Na ceo dan iznajmljujemo ovaj mali voz i zaustavljamo se u dolini Vaser, na svim mestima vrednim fotografisanja, na spektakularnim mestima, bilo da su to mostovi, prolazak kroz tunel ili veoma slikovit predeo. Zaustavljamo voz i fotografišemo, ali pored ovoga, fotografišemo i aktivnost za koju je mokanica iz doline Vaser bila namenjena: šumski voz uskog koloseka.“
Glavna karakteristika ovog voza je da on još uvek saobraća, nastavlja naš današnji vodič:
„U ovoj dolini se drvo i dalje izvozi iz šumarskih operacija koje se nalaze u planinama Maramureš. Dnevno prolaze jedan ili dva voza, ali istovremeno fotografišemo ljude pored voza, ljude koji rade, koji pripremaju lokomotivu, ujutru, u depoima. Snabdevaju je vodom, ugljem, drvetom, podmazuju je, proveravaju pritisak i tako dalje. To su izuzetno spektakularni trenuci i nude fotografu bezbroj tema. Nakon što završimo sa mokanicom, naravno idemo da fotografišemo poznata sela Maramureša, sa posebnim ljudima koje ovde srećemo. Bilo da su to narodne zanatlije ili su to mesta gde se tradicije i dalje čuvaju stotinama godina. Ovde je ponovo mesto gde su fotografski subjekti izvanredni. Svako ko putuje kroz Maramureš ostaje oduševljen ovom izvanrednom raznolikošću fotografskih tema, počev od pejzaža, pa sve do tradicije, kulture, putopisne fotografije, fotografije mokanice i tako dalje.“
Postoje dve vrste tura. Ima onih koje se održavaju fiksnog datuma, koje Mihaj Mojčanu organizuje u zavisnosti od određenih zahteva i postoje i organizovane ture u zavisnosti od zahteva, gde može biti od jedne do petnaest osoba, najviše. Generalno, reč je o turama gde je pristup ograničen, a svaki turista fotograf mora da ima prostor da u potpunosti proživi iskustvo. Isto se dešava i u slučaju kad je glavna tema priroda.
„Postoje dva tipa tura u prirodi. Postoje ture za pejzaže, kada se krećemo po zonama s divnim pejzažima u Rumuniji, i postoje ture kad fotografišemo divlje životinje. Ove ture se održavaju ili u Delti Dunava, za fotografe koji vole ptice i pejzaž delte, bilo u planinama. Tamo se susrećemo sa medvedima, bizonima, crnom kozom. Postoje oblasti ge je pristup delimično dozvoljen određenom broju fotografa, a to su ture gde mogu ići samo sa četiri-pet fotografa. Može se fotografisati propinjanje jelena, kukurikanje petlova, medvedi, bizoni, crne koze u trku, u jesen, i tako dalje. Dakle, postoje sve vrste tura koje zadovoljavaju sve koji vole divlje životinje i žele da ih fotografišu. U svim ovim turama generalno idemo s čuvarima u nacionalnim parkovima i postoji protokol koji se mora poštovati tako da ne ometamo životinje. Naše fotografisanje mora što manje da utiče na divljinu, da bismo dobili što lepšu fotografiju koja je i autentična.“
Na primer, divljina Karpata je dom najveće populacije mrkih medveda u Evropi. Međutim, medved je, u divljini, teška životinja za fotografisanje i, suprotno opštem mišljenju, stidljiva je životinja, kako saznajemo od fotografa Mihaja Mojčanua. Fotografisanje medveda u divljini nije nešto što svako može da uradi. Međutim, fotografsko iskustvo obećava da će biti fascinantno i, istovremeno, bezbedno. U takvoj turi, tri večeri zaredom, medvedi će biti fotografisani u tri različita područja. A pošto područje ima fotografski potencijal, pejzaž izlaska sunca biće još jedna meta. Utisci na kraju tura se ne izostavljani, mada se stranci obično češće izražavaju nego rumunski turisti.
„Imam sve vrste turista koji su došli ili zbog pejzaža, ili zbog kulturnih tura, ili zbog obilazaka divljih životinja i koji su bili zaista uzbuđeni jer nisu znali šta da očekuju, a kada otkriju koliko je to spektakularno, impresionirani su. Na primer, jedan biolog iz Engleske mi je rekao da je odavno želeo da dođe u Rumuniju. Nije imao mnogo informacija, ali kada je stigao ovde, očekivanja su bila daleko premašena. Specijalizovan je za biljke i pronašao je mnoštvo divljih biljaka, drveća. Apsolutno se zaljubio u šume Rumunije. S obzirom na to da su šume u Engleskoj prilično retke. To bi bio primer, ali postoje fotografi iz celog sveta. I mnogi fotografi u Rumuniji su željni da idu na takve ture.“
Rumunija nudi mnoštvo destinacija savršenih za foto ture. Kroz takve ture otkrivamo ne samo prirodne i kulturne lepote, već i priče vredne ovekovečenja. Dakle, evo još jednog načina da istražite Rumuniju. I, na kraju, svaka slika će ispričati priču.
