Rumunija i Grupa 77
Nakon što je prošla kroz traumu brutalnih, dubokih društvenih promena, koje je sproveo režim komunističke partije uspostavljen 1945. godine uz direktnu sovjetsku podršku, Rumunija je morala ponovo da nauči kako da vodi sopstvenu spoljnu politiku od koje bi mogla da ima koristi.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 11.05.2026, 14:21
Nakon što je prošla kroz traumu brutalnih, dubokih društvenih promena, koje je sproveo režim komunističke partije uspostavljen 1945. godine uz direktnu sovjetsku podršku, Rumunija je morala ponovo da nauči kako da vodi sopstvenu spoljnu politiku od koje bi mogla da ima koristi. Od 1945. pa sve do posle 1958. godine, kada se Crvena armija povukla iz zemlje, rumunska diplomatija nije odstupala od reči Sovjetskog Saveza, kao diplomatija svih ostalih socijalističkih država u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Jedina ličnost u demokratskoj rumunskoj diplomatiji o kojoj je socijalistička rumunska diplomatija prihvatila da pozitivno govori bio je Nikolae Titulesku. On je tako postao uzor za novu rumunsku diplomatiju početkom 1960-ih. Diplomata iz međuratnog perioda, branilac Versajskog ugovornog sistema posle Prvog svetskog rata, Titulesku je 1930-ih promovisao antifašističku, antirevizionističku politiku povoljnu za Sovjetski Savez.
Prve dve posleratne decenije obeležila je dekolonizacija i preispitivanje međunarodnih odnosa, trend nazvan „novi svetski poredak“. Treći svet ili ono što se danas naziva Globalni Jug izgledao je kao nova perspektiva, oslobođena jarma kapitalizma i eksploatacije. Treći svet je sebe smatrao svetom koji je sledio „treći put“ razvoja, ni kapitalistički ni socijalistički, i predlagao je ekonomski razvoj i političku stabilnost. Ironično, posle mnogo decenija, zemlje Globalnog Juga čak ni danas nemaju koristi od onoga što su predlagale pre više od pola veka.
Iako su se proglasile ekonomski i ideološki neutralnim, zemljama globalnog Juga pridružile su se uglavnom socijalističke zemlje, koje su tražile rešenja za sopstvene višestruke sistemske krize. Realizam u međunarodnoj politici, izvan ideoloških afiniteta, bio je ono što je gurnulo Rumuniju ka nesvrstanim zemljama i zemljama Grupe 77, koje su viđene kao rešenje. Osnovana pod okriljem UN 1964. godine, sa glavnim ciljem borbe protiv ekonomskih nejednakosti, G 77 je bila usko povezana sa pravcima koje su utvrdile Ujedinjene nacije i projektima koje su one sprovodile. Tek 1976. godine Rumunija je postala članica G 77, a 1978. godine je postala punopravni član Biroa „Grupe 77“ u okviru UNESKO-a. Tako je bila uključena u kulturne, naučne i ekološke projekte. Zajedno sa bivšom Jugoslavijom, Kiprom i Maltom, Rumunija je bila među retkim evropskim zemljama koje su bile zainteresovane za saradnju sa Grupom.
Mirča Nikolaesku je bio ambasador socijalističke Rumunije u nekoliko zemalja tokom svoje karijere. U intervjuu 2001. godine za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Nikolaesku je rekao da su državne i društveno-ekonomske realnosti diktirale diplomatska otvaranja.
„Šta je život pokazao? U odnosima između država, interes i sposobnost da se podrži nečiji interes su važni, da su odnosi između država odnosi moći i niko nam nije dao ništa dodatno zbog naše situacije, zbog naše situacije kao komunističke zemlje. Ali niko nam nije dao minus kada nismo rekli da smo komunistička zemlja. To je baš kao i sa robom, dobra roba se prodaje ako je dobra. Isto važi i za spoljnu politiku. Prihvata se ili ne ako je u interesu svih. Ne prihvata se ako nema konkretnih sličnosti, ako ne odgovara na određene opcije, određene težnje. Naša politika prema Trećem svetu, uključujući i shvatanje nesvrstanosti kao fenomena koji izražava upravo potrebu da se ostane van odnosa velikih sila novopridošlih na međunarodnoj sceni, bila nam je velika podrška. Kao, inače, i učešće u Grupi 77.“
Egipat je bio centar nove arhitekture međunarodnih odnosa i mesto takozvane „neutralnosti“ prema dva suprotstavljena bloka Zapada i Istoka. Koristeći simboličku snagu drevne egipatske civilizacije, simpatije za egipatsku stvar i takozvanu „želju za oslobođenjem naroda“, Naserova vojna hunta je maksimalno iskoristila prilike koje su se ukazale. Kao i mnogi intelektualci, političari i značajan procenat međunarodnog javnog mnjenja, Mirča Nikolaesku, bivši ambasador u Egiptu, takođe je bio impresioniran Naserovom figurom. U intervjuu datom Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1996. godine, pohvalio je njegovu ličnost u dovođenju zemlje u prvi plan Trećeg sveta.
„Još jedan element je počeo da se shvata veoma ozbiljno: Naserov veliki ugled. Ugled je stečen njegovom unutrašnjom aktivnošću kao nekoga ko je, zajedno sa grupom demokratskih oficira oko sebe, uspeo da se pridruži trendovima demokratizacije, paralelnim sa onima nacionalnog oslobođenja. Ličnom afirmacijom Nasera i Egipta u pokretu nesvrstanosti i u pokretu Grupe 77 u pogledu ekonomskog razvoja. Prvi predsednik Grupe 77 je takođe bio Egipćanin. Drugim rečima, bio je veliki političar.“
Rumunija se pridružila Grupi 77 tokom teškog perioda svoje savremene istorije. Bio je to pokušaj da se svet sagleda kroz prizmu tog vremena i da se poveže sa novim.
