NATO 3.0 naredni logičan korak (22.05.2026)

Osnovana 1949. godine sa ciljem da se zaustavi sovjetska ekspanzija i odbrani zapadna Evropa, Severoatlanska alijansa je posle Hladnog rata postala akter regionalne i globalne stabilnosti.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 22.05.2026, 00:00

Osnovana 1949. godine sa ciljem da se zaustavi sovjetska ekspanzija i odbrani zapadna Evropa, Severoatlanska alijansa je posle Hladnog rata postala akter regionalne i globalne stabilnosti. Tokom vremena prošla je kroz mnoge korenite promene, ali njen osnovni cilj je ostao i ostaće kolektivna odbrala. Ako je NATO 1.0 bila antisovjetska alijansa Hladnog rata, NATO 2.0 je nakon 1991. godine organizacija medjunarodnih intervencija i borbe protiv terorizma, u svetu obeleženom ratom u Ukrajini, tehnološkom konkurencijom velesila, sajber napadima, veštačkom inteligencijom i ekonomskim pritiscima. Više decenija mnoge zapadne države verovale su da konvencionalni ratovi širih razmera pripadaju prošlosti. Vojni budžeti su smanjeni, a energetska zavisnost od Rusije povećana. Neopravdana invazija Rusije na Ukrajinu, koja je počela pre nešto više od četiri godine, promenila je iz korena percepciju bezbednosti u Evropi. Sukob je dokazao da tenkovi, artiljerija, municija i klasična logistika imaju i dalje veliki značaja, ali je istovremeno pokazala da se moderni rat ne vodi samo na frontu. Sateliti, dronovi, onlajn propaganda, sajber napadi i informaciona propaganda su takodje veoma važni. Severonatlansla alijansa ulazi u novu etapu prilagodjavanja u radikalno promenjenom bnezbednosnom kontekstu i od Artičkog kruga do Crnog mora zemlje članice NATO-a počele su da gledaju na odbranu  integralnom logikom, bez odvojenih frontova ili lokalnih pretnji. Ovaj strateški kontinuitet je od vitalne važnosti za praćenje i odvraćanje ruskih akcija. U ovom kontekstvu Završna deklaracija nedavnog samita B9 u Bukureštu privukla je pažnju na ideju novog NATO-a 3.0. Odnosno na alijansu koja će i dalje ostati zavisna od američkih strateških garancija, ali koja se oslanja mnogo više na evropski stub. Da li smo svedoci ideološkog redefinisanja odnosa Evrope i SAD unutar Alijanse? Profesor univerziteta Klaudiu Dedjeratu, ekspert za vojnu bezbednost odgovara: ,,Mislim da smo na početku jedne promene i, po pravilu, ovaj početak predpostavlja stratečko pojašnjenje. Koja je ta evropska vizija koja treba da vodi Alijansu na nivo 3.0. Nije jednostavno jer se ne radi samo o kapacitetima i vojnom prisustvu na istočnom krilu Alijanse. Jasno je da je B9 od 2015. godine afirmisao solidarnost. Ali pojava jednog evropskog stuba predpostavlja neugrožavanje transatlanskog odnosa. Treba preispitati način na koji možemo harmonizovati evropski stub sa transatlanskim odnosom. Ovde leži suština promene pored mehanizma obezbedjivanja bezbednosnih garancija i strateske stabilnosti SAD I Evrope. Treba da vidimo ako će nova direkcija evropksog doprinosa doneti više solidarnosti ili na početku tešku tranziciju ka modelu u koji će evropljani imati važnu reč kao i amerikanci u vezi sa strateškim aspektima ‘’.

Nova strateška vežba predpostavlja više odgovornosti za evropske države, veće investicije u odbranu, proizvodju naoružanja, vojnu infrastrukturu i brži kapacitet reakcije. Za zemlje istočnog krila, za Poljsku, Rumuniju i Baltičke države, ova prmena je suštinska, one nisu samo korisnici bezbednosti NATO već postaju centralni akteri odvraćanja i evropske odbrane. Na zajedničkoj pres konferenciji na kraju samita B9, predsdenik Rumunije Nikušor Dan i generalni sekretar Aliajnse Mark Rute objasnili su šta znači novi concept NATO 3.0. ,,NATO je osnovan za vreme Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez predstavljao pretnju za Evropu. Nakon 1990. godine, Rusija nije predstavljala pretnju i NATO je redefinisao svoju ulogu. Sada kada je Rusija postala ponovo pretnja za Alijansu NATO je analizirao prioritete’’, objasnio je Nikušor Dan. Većim doprinosom, dodao je predsednik Rumunije, ne znači da Evropa brani sebe, a SAD samo SAD. NATO funkcioniše na bazi aktualizovanih protokola koji predvidjaju jednake doprinose. Obaveza o izdvajanju 3,5% znači da smo već u NATO 3.0, podvukao je šef rumunske države. ,,NATO 3.0 znači snažniju Evropu i snažniji NATO zajedno sa SAD, i nuklearno I konvencionalno, dodao je Mark Rute. Verujem da je jeden od najvećih uspeha predsednika Trampa u spoljnoj politici postignut u Hagu, kada su svi saveznici postigli dogovor o izdvajanju 2% za odbranu. ,,Stiglo se sada do 3,5%, prelazimo na 5% i dostižemo SAD da bismo bili sigurni da se ceo svet može odbraniti. NATO 3.0 je naredni logičan korak kada će Evropa preuzeti veću odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu i omogućiti SAD da se bave drugim problemima, posebno u Aziji. Želimo zajedno sa SAD da sprečimo pojavu pukotina u našim odbrambenim sistemima. Ako ćemo mi preuzeti veće odgovornosti, SAD mogu da se bave drugim prioritetima, precizirao je generalni sekretar Severnoatlanske alijanse.