Važne promene na rumunskom tržištu rada (27.05.2026)

U poslednjih 10 godina broj novih stranih radnika koji su primljeni na tržište rada u Rumuniji značajno je porastao, sa 5.500, 2015. i 2016. godine, na približno 100.000 godišnje u periodu 2022 - 2025.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 27.05.2026, 10:30

U poslednjih 10 godina broj novih stranih radnika koji su primljeni na tržište rada u Rumuniji značajno je porastao, sa 5.500, 2015. i 2016. godine, na približno 100.000 godišnje u periodu 2022 – 2025. Za ovu godinu, vlasti su utvrdile kvotu od 90.000 stranih radnika.
Takođe treba napomenuti da su u prošlosti takozvani radnici iz trećih zemalja dovedeni u Rumuniju kasnije odlazili u druge zemlje, posebno zapadne države Evropske unije, što je generisalo visoke troškove za rumunsku državu, uključujući i troškove repatrijacije, ali i probleme u procesu pristupanja Rumunije Šengen prostoru.
U tom kontekstu, vlada u Bukureštu je nedavno usvojila hitnu uredbu o pristupu stranih radnika na tržište rada u Rumuniji, kojom se ima u vidu suzbijanje ilegalne migracije. Istovremeno, novi zakonski okvir obezbeđuje veću zaštitu ovih radnika, s obzirom na neke situacije u kojima su bili primorani da plaćaju nezakonite provizije, nisu primali plate ili su bili izloženi pritiscima. Takođe se ima u vidu zaštita interesa rumunskih poslodavaca i radnika.
Među najvažnijim odredbama uredbe nalazi se uvođenje mehanizma zaštite u obliku obavezne garancije za agencije za posredovanje u zapošljavanju u iznosu od 75.000 evra za 250 dovedenih radnika. Sa detaljima, portparolka vlade Joana Dođoju:
„Biće uspostavljen finansijski depozit – obavezni preventivni mehanizam zaštite koji garantuje pokriće troškova repatrijacije, podrške radnicima u riziku i izvršenja prekršajnih kazni izrečenih agencijama za zapošljavanje koje ne ispunjavaju zakonske obaveze; standardizacija ugovora i uvođenje principa „poslodavac plaća“, kojim se zabranjuje traženje provizija, taksi, garancija ili depozita od radnika. Na taj način se usklađujemo i sa standardima OECD-a.”

Istovremeno, biće kreirana jedinstvena nacionalna platforma (workinromania.gov.ro) putem koje će izvršna vlast upravljati pristupom stranih radnika na transparentan, bezbedan i digitalizovan način.
Biće uvedena i lista deficitarnih zanimanja, koja će biti usvojena uredbom vlade i ažurirana na svakih šest meseci na osnovu podataka Nacionalne agencije za zapošljavanje (ANOFM), Nacionalnog instituta za statistiku i konsultacija sa socijalnim partnerima.
Portparolka je objasnila da će poslodavci koji žele da zaposle strane radnike morati da se registruju na elektronskoj platformi. Na ovaj način će se smanjiti rizik nelojalne konkurencije i zloupotreba na tržištu rada.
Joana Dođoju::
„Ovo je važan dobitak i za građane Rumunije, jer ovaj novi mehanizam eksplicitno usklađuje zapošljavanje stranih radnika sa realnim potrebama privrede i sa zaštitom radne snage.
Izuzev određenih visokokvalifikovanih oblasti, postupci zapošljavanja mogu se pokrenuti samo za zanimanja koja će biti uključena u tu listu deficitarnih zanimanja. Dakle, princip je da radna mesta treba da budu popunjena prvenstveno radnicima dostupnim u zemlji, na domaćem tržištu rada, a da se angažovanje radne snage iz inostranstva vrši opravdano i kontrolisano.”
Inače, pre usvajanja ove hitne uredbe o stranim radnicima, vlada je usvojila još jednu kojom se menja Zakon o nezaposlenosti i uvodi bonus stabilnosti za mlade Rumune bez posla.
Preciznije, oni koji pronađu prvi posao sa ugovorom na neodređeno vreme mogu da dobiju do 27.000 leja (što je oko 5.400 evra), isplaćenih tokom 2 godine, bez oporezivanja, ako zadrže to radno mesto – 1.000 leja mesečno u prvoj godini i 1.250 leja u drugoj.
Ako neko pokuša da zloupotrebi sistem, moraće da vrati sav novac koji je primio.
Bivši socijaldemokratski ministar rada, Florin Manole, kaže da ovu mere predviđa evropski projekat vredan skoro 170 miliona evra, koji će omogućiti podršku za više od 28.000 mladih.

„Ova podrška koju možemo da pružimo i koju ćemo pružati ima i uslov, a to je da nakon što se završi period subvencije, odnosno 24 meseca, poslodavac mora obavezno da zadrži radnika još najmanje 12 meseci, na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme.
Dakle, mladi koji su završili studije, bilo srednju školu ili fakultet, i koji nikada nisu radili svakodnevno se susreću sa pitanjem kada traže posao:„A koje iskustvo imate?”, i očigledno ne mogu da ga imaju jer su bili u školi, steći će najmanje tri godine iskustva, naučiće gomilu novih veština…”
Ovaj projekat je komplementaran drugom koji se odnosi na preko 280.000 ljudi koji nikada nisu imali posao, nezaposlene ljude koje je teško zaposliti, ljude koji su na marginama društva u pogledu pristupa uslugama i, samim tim, zaposlenju, i na drugi projekat koji će biti usmeren na Rumune iz celog ruralnog područja Rumunije.
Ipak, neki bi rekli da mnogi rumunski poslodavci radije dovode radnike iz Azije nego što zapošljavaju domaće nezaposlene. Da li mere koje su donete u njihovu korist nisu dovoljno privlačne?
Florin Manole:
„To je mešavina situacija. S jedne strane, mi i dalje imamo, nažalost, veliki deo radne snage koji je otišao u inostranstvo.
S druge strane, za radnike iz Jugoistočne Azije, ne znam da li ste videli, oni u većini slučajeva žive po četvoro ili petoro u jednoj sobi, njihove porodice su u njihovim matičnim zemljama, gde je životni standard znatno niži…
Ponekad, ne uvek, ne želim da generalizujem, nailazili smo na strane radnike u Rumuniji koji su bili zloupotrebljavani, u smislu da njihova prava nisu bila poštovana, da nisu sve ugovorne odredbe bile ispunjene, a Inspekcija rada je često izricala odgovarajuće sankcije za takva kršenja.
Dakle, postoji i percepcija da su strani radnici malo ranjiviji.”
Međutim, rumunske vlasti žele da svako ko radi i uredno plaća poreze u Rumuniji bude poštovan, bez obzira na nacionalnost.
Iako na domaćem tržištu rada Rumuni imaju prioritet, kada je reč o stranim radnicima, oni moraju da uživaju isti nivo poštovanja kakav bi i Rumuni želeli da dobiju bilo gde u inostranstvu gde rade.