Promenljivo tržište rada između plate i lične ravnoteže (10.06.2026)

Rumunsko tržište rada prolazi kroz period ubrzane transformacije, usred ekonomskih neizvesnosti, rastućih troškova života i tehnoloških promena.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 10.06.2026, 10:35

Rumunsko tržište rada prolazi kroz period ubrzane transformacije, usred ekonomskih neizvesnosti, rastućih troškova života i tehnoloških promena.
Prema novoj studiji koju je sproveo Randstad Rumunija (studija „Workmonitor 2026“), 82% zaposlenih kaže da je plata glavni kriterijum pri traženju novog posla. Međutim, istovremeno, sve više Rumuna naglašava ravnotežu između posla i privatnog života, fleksibilnost rasporeda i autonomiju na poslu. Razgovarali smo sa komercijalnim direktorom Randstada Rumunija, Jonucom Huzuom, o rezultatima ove studije i kako se menjaju očekivanja rumunskih zaposlenih
„Ovih 82% nam govori da Rumuni 2026. godine više ne jure za obećanjima, već za stabilnošću. U periodu kada cene rastu i kada sve oko nas deluje nesigurno, čini se da je plata postala jedina čvrsta osnova. Ukratko, ljudi i dalje traže posao gde će se osećati cenjeno. Ali ako na kraju meseca novac koji zarade ne pokriva račune ili inflaciju, diskusija praktično i ne počinje. Za poslodavce je poruka jasna: pre beneficija i modernih kancelarija, finansijska sigurnost je ono što dovodi ljude na intervju.“
Ipak, kada je reč o zadržavanju postojećeg posla, prioriteti postaju nijansiraniji. Gotovo polovina ispitanika kaže da je ravnoteža između poslovnog i privatnog života glavni razlog zbog kojeg ostaju u kompaniji u kojoj rade — ispred plate, pa čak i sigurnosti radnog mesta. To je jasan signal da fleksibilnost i kvalitet života sve više utiču na profesionalne odluke. Što se tiče ravnoteže između posla i privatnog života, Jonuc Huzu nam je rekao:


„Work-life balance je veoma zanimljiv fenomen. Plata je ono što vam pomaže da potpišete ugovor o radu, ali ravnoteža je ono što vas tera da ostanete na tom poslu. Onda, u osnovi, novac je pod navodnicima „mamac“, ali slobodno vreme i mir su razlozi zašto ne napuštate posao. Primetio sam tokom vremena da su ljudi shvatili da karijera nije sprint, već maraton. Da biste dugoročno preživeli, potreban vam je posao koji ne krade iz vašeg ličnog života. U zaključku, plata nas dovodi do posla, ali kvalitet života nas tera da ne odustanemo.“
Studija „Workmonitor 2026“ ističe i da Rumuni postaju oprezniji kada je reč o promeni posla. Zaposleni deluju obazrivije. Ipak, fleksibilnost ostaje ključna: 40% ne bi prihvatilo novi posao bez slobode izbora mesta rada, dok više od 40% kaže da im je fleksibilno radno vreme podjednako važno. Istraživanje takođe pokazuje da gotovo polovina Rumuna već ima ili traži drugi posao. O tome govori Jonuc Huzu:


„Zaista, prema studiji, 47% Rumuna ili traži drugi posao ili ga već ima. To je procenat iznad globalnog proseka od 40%, što jasno ukazuje na pritisak izazvan rastom troškova života. S druge strane, primećujemo i promenu mentaliteta. Imamo 37% Rumuna koji žele da istražuju više sektora istovremeno, tako da je u pitanju spoj finansijske potrebe i želje da budu agilni na tržištu rada. U 2026. fleksibilnost više ne znači samo odakle radite, već i kako radite, a prema istraživanju, 40% Rumuna odmah odbija posao koji im ne nudi slobodu. Ali osim rasporeda, ljudi traže i poverenje. Za poslodavce, zadržavanje talenata znači prelazak sa kontrole na saradnju. Naš savet je jednostavan: omogućite ljudima autonomiju da posao rade na svoj način i stalno ulažite u njihovu obuku. Jasno je da oni koji nude nezavisnost zauzvrat dobijaju lojalnost.“


Šta najviše brine Rumune prema analizi kompanije Randstad?

„Postoje dva velika razloga za zabrinutost. S jedne strane, pratimo vesti o sukobima i ekonomskim problemima, a s druge strane sve češće slušamo o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da promeni naša zanimanja. U ovakvom nesigurnom okruženju, sve više Rumuna bira oprez umesto otvorenosti prema novim profesionalnim iskustvima.“

Tehnologija vidljivo menja odnos prema poslu: polovina zaposlenih već koristi veštačku inteligenciju za savete vezane za profesionalne aktivnosti, dok digitalne veštine postaju sve važnije na tržištu rada. Iako mnogi Rumuni smatraju da tehnologija može da im olakša posao i poveća produktivnost, postoje i strahovi od nestanka određenih radnih mesta u narednim godinama. O toj temi govori Jonuc Huzu:


„Veštačka inteligencija je tema o kojoj se žestoko raspravlja. Neki je se plaše, drugi je prihvataju. Iako izveštaj pokazuje da 60% zaposlenih vidi veštačku inteligenciju kao podsticaj produktivnosti, poverenje u liderstvo ostaje čvrsto. Imamo 71%. Međutim, ako se zaposleni obraćaju veštačkoj inteligenciji za savet, to je signal da menadžeri treba da evoluiraju. Uloga lidera se pomera sa tehničkog eksperta ka facilitatoru saradnje, i to je veoma važna promena koje svi menadžeri moraju biti svesni.“
Rezultati istraživanja „Workmonitor 2026“ su jasni: plata ostaje ključna za rumunske zaposlene, ali više nije dovoljna sama po sebi. Jonuc Huzu zaključuje:


„Ako bismo iz ove najnovije studije Randstad Workmonitora izvukli jedan zaključak, to je sledeći: zvanično smo ušli u eru velike adaptacije. I malo ću proširiti. Za poslodavce, uspeh više ne dolazi od kontrole, već od sposobnosti da izgrade novi poredak rada, zasnovan na saradnji i čovečnosti. Govorimo o saradnji između generacija, ovo više nije samo cilj raznolikosti, već element sa snažnim uticajem, uključujući i produktivnost. Na kraju, poslodavci koji će imati hrabrosti da investiraju u autentične ljudske odnose i daju ljudima slobodu da sami definišu svoj uspeh biće veliki pobednici ove godine.“
Fleksibilnost, lična ravnoteža i profesionalna sigurnost imaju sve veću težinu u odlukama vezanim za karijeru.