Munđiu, apel za spas bioskopa (20.06.2026)

Uspeh na Filmskom festivalu u Kanu ponovo je doveo Kristijana Munđiua u centar međunarodne pažnje, nakon što je osvojio svoju drugu Zlatnu palmu za film „Fjord“, čiji je autor scenarija i reditelj.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 20.06.2026, 10:50

Uspeh na Filmskom festivalu u Kanu ponovo je doveo Kristijana Munđiua u centar međunarodne pažnje, nakon što je osvojio svoju drugu Zlatnu palmu za film „Fjord“, čiji je autor scenarija i reditelj. Po povratku u Rumuniju, međutim, Munđiu je odlučio da manje govori o osvojenim nagradama, a više o problemima koji, kako kaže, koče razvoj rumunske kinematografije.
Konferencija za novinare koju je održao Kristijan Munđiu organizovana je u prostoru koji ima posebno simbolično značenje za filmsku umetnost – bioskopu Studio u Bukureštu. Ova sala, nekada jedno od najvažnijih mesta za filmske festivale, premijere i susrete sa publikom, zatvorena je već godinama. Munđiu ističe da poslednjih godina nisu nestajale samo bioskopske sale, već i čitava kultura odlaska u bioskop.
U mnogim gradovima više ne postoje funkcionalni bioskopi, pa su čitave generacije odrasle bez redovnog kontakta sa filmskim projekcijama. Reditelj upozorava da, bez novih ulaganja ,publika postepeno gubi vezu sa kolektivnim iskustvom gledanja filma u bioskopskoj sali.
Kristijan Munđiu:
„Neophodno je da sada, kada imamo koristi od ovog trenutka pažnje, pokušamo nešto da uradimo. Jer najgora stvar koja se dogodila nakon gubitka bioskopa nije to što su nestali neki prostori gde su se gledali filmovi, već to što je nestala navika konzumiranja. Ljudi su izgubili ideju da i dalje mogu da izađu u svom gradu, pogledaju film, druže se i diskutuju. Naravno, platforme i sve promene poslednjih godina doprinele su tome, ali je važno uložiti trud da se ove stvari vrate, koliko god je to moguće i u današnjim uslovima.“
Problemi se, međutim, ne završavaju na nedostatku bioskopa. Kristijan Munđiu smatra da je čitavom sistemu finansiranja filmske industrije potrebana reforma. Ponovo je otvorio pitanje sredstava koja bi, prema zakonu, trebalo da se slivaju u Filmski fond, ali koja nikada nisu stigla do krajnjih korisnika. Po njegovom mišljenju, upravo bi to bila jedna od najbržih mera za obezbeđivanje dodatnih sredstava filmskoj industriji.
Istovremeno, reditelj smatra da država mora konkretnije da podrži kulturu kroz modernizaciju Zakona o kinematografiji i njegovo prilagođavanje novim oblicima medijske potrošnje, poput striming platformi i digitalnog oglašavanja. Munđiu se zalaže za jasna i predvidiva pravila pri dodeli finansijskih sredstava, kao i za okvir koji bi omogućio dugoročan razvoj filmske industrije.
Govorio je i o nedostatku adekvatne sale za filmske premijere u glavnom gradu. Danas organizacija značajnije premijere podrazumeva visoke troškove i improvizovana rešenja. Po njegovom mišljenju, Rumuniji je potrebna dugoročna kulturna strategija i stabilan sistem finansiranja projekata, a ne vanredne mere koje se preduzimaju samo kada neki film postigne međunarodni uspeh.
Nakon obraćanja vlastima, Kristijan Munđiu govorio je i o projektu koji ga je ponovo doveo u fokus najvećih svetskih filmskih festivala. Njegov novi film „Fjord“ uskoro ulazi u obimnu međunarodnu promotivnu kampanju. Pre zvanične premijere u Rumuniji, domaća publika imaće priliku da ga pogleda na specijalnoj projekciji.
Munđiu kaže da film polazi od savremene stvarnosti obeležene tenzijama i nedostatkom dijaloga među različitim društvenim grupama.
Kristijan Munđiu:
„Nisam naivan i ne zamišljam da će, nakon što ljudi pogledaju ovaj film, koji je na neki način poziv na toleranciju, izaći na ulicu i grliti jedni druge, bez obzira na to kojoj strani političkog spektra pripadaju. Naravno da neće. Ali ovo je film o fundamentalizmu u načinu razmišljanja.
A fundamentalizam nije ni levi ni desni. Fundamentalizam je način razmišljanja u kojem verujete da ste vi uvek u pravu, a da onaj drugi nije. Protiv toga se zalažem i upravo o tome govori ovaj film. To je poziv svakome da napravi sopstvenu analizu i preispita gde se sam nalazi.
Ne očekujem da jedan film može statistički značajno da promeni društvo, naravno da ne može. Ali je veoma razočaravajuće kada film koji poziva na toleranciju bude dočekan govorom mržnje i pre nego što su ga ljudi pogledali.“
Prema rediteljevom viđenju, film ne nudi konačne odgovore, već otvara prostor za razmišljanje o tome kako funkcioniše savremeno društvo. Na kraju konferencije, Kristijan Munđiu je poručio da međunarodne nagrade donose vidljivost, ali ne mogu da zamene ulaganja i reforme. Ukoliko rumunski filmovi i dalje budu cenjeni širom sveta, smatra on, došlo je vreme da i filmska infrastruktura u Rumuniji prati ugled koji ti filmovi donose zemlji.