Kvalitet života u Rumuniji (28.10.2026)

Kada govorimo o kvalitetu života, pre svega mislimo na fizičko i psihičko zdravlje: biološko blagostanje, odsustvo bola ili hroničnih bolesti, svakodnevnu energiju, emocionalnu ravnotežu i mentalno zdravlje.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 28.10.2026, 16:10

Kada govorimo o kvalitetu života, pre svega mislimo na fizičko i psihičko zdravlje: biološko blagostanje, odsustvo bola ili hroničnih bolesti, svakodnevnu energiju, emocionalnu ravnotežu i mentalno zdravlje. Međutim, kvalitetan život podrazumeva i odgovarajuće materijalne uslove: pristojna primanja, finansijsku sigurnost, pristup hrani, odeći i adekvatnom stambenom prostoru.
Važni su i društveni odnosi i okruženje, odnosno odnosi sa porodicom, prijateljima i celom zajednicom. Kvalitet života podjednako uključuje profesionalno zadovoljstvo, kao i ravnotežu između privatnog i poslovnog života. U ovu jednačinu ulaze i poverenje u institucije i kvalitet javnih usluga.
U Rumuniji kvalitet života karakteriše snažan kontrast između opšteg ekonomskog rasta od antikomunističke revolucije 1989. godine, odnosno tokom poslednjih 35 godina, deklarisanog zadovoljstva pojedinih segmenata stanovništva, a sa druge strane, zaostajanja za prosekom Evropske unije.
Najnovije istraživanje Evrobarometra Evropskog parlamenta, objavljeno sredinom ove godine, pokazuje da je 63 odsto Rumuna zadovoljno kvalitetom svog života, dok evropski prosek iznosi 83 odsto. Među onima koji ne osećaju da im je uskraćeno u pogledu kvaliteta života, najviše je visokoobrazovanih ljudi.
S druge strane, 37 odsto Rumuna je nezadovoljno svojim svakodnevnim životom, što je znatno iznad evropskog proseka, koji iznosi svega 17 odsto.
Po čemu se kvalitet života jednog Rumuna razlikuje od kvaliteta života stanovnika zapadne Evrope? Akademik i sociolog Katalin Zamfir, direktor Instituta za istraživanje kvaliteta života pri Rumunskoj akademiji, smatra da su za to delimično odgovorne javne politike.
„Ekonomske razlike su veoma velike, čak se i povećavaju. A upravo te ekonomske razlike objašnjavaju i razlike u zdravstvu, obrazovanju i tako dalje. S druge strane, tome se pridružio i nedostatak odgovarajuće socijalne politike. Zdravstveni sistem ima velike probleme, obrazovanje takođe, a svoj doprinos dao je i nedovoljan razvoj naučnih istraživanja. Svi podaci pokazuju da je Rumunija na poslednjem ili pretposlednjem mestu po finansiranju naučnih istraživanja, uz veliki zaostatak za drugim zemljama koje su prošle kroz tranziciju.“
Na pitanje šta bi moglo poboljšati njihove živote, većina Rumuna kaže da su im potrebna rešenja za bolju finansijsku situaciju. Kupovna moć i nivo prihoda ostaju ispod evropskog proseka, a inflacija i troškovi života vrše veliki pritisak na domaćinstva. Međutim, Rumuni podjednako ukazuju i na probleme u zdravstvenoj zaštiti, bolničkoj infrastrukturi i dostupnosti kvalitetnog lečenja, za koje mnogi smatraju da su nedovoljno razvijeni.
Stanovništvo takođe snažno oseća posledice niskog nataliteta i starenja populacije, koji stvaraju sve veći pritisak na tržište rada i penzioni sistem.
Uz to, primetan je i ogroman jaz između gradskih i seoskih sredina. U ruralnim područjima starije stanovništvo sa niskim primanjima suočava se sa izrazitim siromaštvom, a ponekad i sa nedostatkom osnovnih usluga.
Ponovo govori akademik Katalin Zamfir:
„U poslednjih 30 godina, ekonomske i socijalne razlike između regiona Rumunije su se dramatično povećale, to je pravi uzrok. Do 1989. godine, komunistička politika je imala za cilj određeni razvoj, recimo, uravnotežen između regiona. Politika tranzicije je enormno naglasila razliku između regiona.“
Na kvalitet života, bilo da je reč o njegovom poboljšanju ili pogoršanju, utiču brojni faktori: zdravlje, dostupnost usluga i lečenja, ishrana, kvalitet vazduha i vode, zagađenje, stres, kao i uslovi rada i života.
Međutim, u Rumuniji i dalje postoje brojni nedostaci u javnim politikama koji se primenjuju u ovim oblastima.
Direktor Instituta za istraživanje kvaliteta života pri Rumunskoj akademiji ističe:
„Drama je u tome što postoje neravnoteže u svim oblastima. Po mom mišljenju, najbolja politika jeste uravnotežen pristup rastu – i ekonomskom i obrazovnom, zdravstvu i naučnim istraživanjima i veća pažnja posvećena promociji, recimo, mudrosti života, odnosno one drevne mudrosti koja je stavljala veliki naglasak na ličnu mudrost.“
Jer, kako smatra akademik Katalin Zamfir, na kraju nije važno samo koliko godina živimo, već pre svega kako živimo.
A jedan od ključnih resursa za kvalitetan život jeste upravo individualna mudrost.
„Način na koji ljudi razmišljaju o sopstvenom životu i životnom stil mnogo utiču na kvalitet života, jer postoje ozbiljni problemiu u današnjim životnim stilovima. Tačno je da su ekonomski problemi i socijalne politike doprineli tome da ljudi izgube sposobnost da promišljeno oblikuju sopstveni način života. Ipak, životnom stilu moramo posvetiti veliku pažnju, kao i načinu na koji ljudi koriste te ograničene resurse koji su im na raspolaganju.“
Idealno bi bilo, smatra akademik Katalin Zamfir, kada bismo se vratili antičkoj mudrosti, koja kvalitet života smešta u samu ljudsku ličnost i ne definiše ga gomilanjem materijalnih dobara, već izgradnjom karaktera, mentalne ravnoteže i skladnih odnosa sa drugima.
Umerenost i pronalaženje zlatne sredine; unutrašnji mir i prihvatanje stvari koje ne možemo da kontrolišemo, poput vremenskih prilika, ekonomskih kretanja ili postupaka drugih ljudi; negovanje prijateljstva i uživanje u jednostavnim zadovoljstvima, kao i ravnoteža između uma, tela i prirode – sve su to drevna shvatanja kvaliteta života koja potvrđuje i savremena nauka.
Pozitivna psihologija, neuronauka i savremena medicinska istraživanja pokazuju da su smanjenje stresa, umerenost u ishrani, fizička aktivnost i duboke društvene veze temelji dugog i kvalitetnog života.