Izložba „Picasso en visite” (07.11.2026)
U Temišvaru, na zapadu Rumunije, 17. septembra svečano je otvorena izložba „Picasso en visite”, odnosno „Pikasova poseta”.
Dragana Diamandi и Ion Puican, 07.11.2026, 14:30
U Temišvaru, na zapadu Rumunije, 17. septembra svečano je otvorena izložba „Picasso en visite”, odnosno „Pikasova poseta”. Izložbu organizuje Fondacija Art Encounters u partnerstvu sa Muzejom Pikaso u Antibu, prvim muzejom na svetu posvećenim umetniku Pablu Pikasu (1881–1973).
Pablo Pikaso bio je španski slikar i vajar, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika 20. veka. Bio je jedan od osnivača kubističkog pokreta u umetnosti. Rušio je granice tradicionalne perspektive i redefinisao način na koji se stvarnost predstavlja na platnu, transformišući oblike u složene geometrijske strukture. Imao je veoma plodnu i dugu karijeru, menjajući tok univerzalne istorije umetnosti.
Dana 17. septembra 1946. godine, Pablo Pikaso prvi put je kročio u zamak Grimaldi u Antibu. Ova izložba obeležava 80 godina od tog događaja. Postavku čini 69 dela – slika, crteža, grafika, litografija i keramičkih radova – od kojih nijedno do sada nije bilo izloženo u Rumuniji. Kustos izložbe je Žan-Luj Andral, direktor muzeja u Antibu. Izbor radova predstavlja Pikasa nadahnutog mediteranskom svetlošću, prirodom i mitologijom, umetnika koji se slobodno kreće od jedne tehnike do druge. O izložbi je Eudžen Kožokariju razgovarao sa Ovidijuom Šandorom, predsednikom Fondacije Art Encounters.
„Veoma nam je drago što možemo da ugostimo izložbu Pikasa u Temišvaru, jednu izuzetnu postavku sa delima iz Muzeja Pikaso u Antibu. Reč je o izuzetnoj pozajmici od gotovo 70 radova. Tu su slike, crteži, grafike, Pikasova keramika, kao i knjige koje je Pikaso ilustrovao. Drago nam je što publici u Temišvaru i posetiocima našeg grada možemo da predstavimo dela jednog velikog umetnika. Mislim da je u svetu u kojem smo neprestano bombardovani digitalnim slikama, uključujući i reprodukcije umetničkih dela, veoma važno da imamo priliku da originalna dela vidimo uživo, da ih doživimo neposredno – na platnu, na papiru i u njihovom stvarnom materijalnom obliku. Verujemo da će ova izložba privući veoma široku publiku. Mislim da smo svi čuli za Pikasa i da svako od nas zna ponešto više ili manje o njegovom stvaralaštvu i ličnosti. Ova izložba prilika je da ponovo otkrijemo Pikasa i možda bolje razumemo neke druge aspekte njegovog stvaralaštva. Na primer, njegovu sposobnost da se veoma lako i prirodno kreće od jednog umetničkog medija do drugog. Oko ove izložbe pokušavamo da osmislimo bogat program pratećih aktivnosti i događaja.“
Izložba ujedno otvara vrata i novog prostora Fondacije Art Encounters, koji je studio Attila Kim Architects modernizovao u skladu sa međunarodnim muzejskim standardima.
Novi prostor obuhvata salu za edukativne programe namenjene deci, biblioteku, umetničku knjižaru, kafe i vrt.
O ovom novom izložbenom i kulturnom prostoru ponovo govori Ovidiju Šandor.
„Kada je reč o prostoru, zapravo, on je mnogo više od samog prostora. Reč je o znatno većem prostoru u odnosu na onaj koji je Fondacija ranije koristila.
Pre svega, izložbeni prostor na spratu doveli smo do odgovarajućih muzejskih standarda. Kada je reč o kontroli temperature i vlažnosti vazduha, kao i o bezbednosti – koja je u poslednje vreme postala još važniji aspekt – sada su ispunjeni svi potrebni uslovi. Upravo zato možemo da ugostimo izložbu Pikasa.
Pored toga, prizemlje je postalo svojevrsni otvoreni prostor, okrenut gradu, publici i zajednici, u kojem se nalaze svi sadržaji jednog malog muzeja, da tako kažem.
Tu je knjižara, prvenstveno posvećena umetničkim knjigama, ali u kojoj se mogu pronaći i proizvodi lokalnih dizajnera, kao i predmeti i publikacije posvećeni Temišvaru i još mnogo toga.
Izložba Pikasa prva je u nizu. Naša je zamisao da jednom godišnje ugostimo ovakve izložbe posvećene poznatim umetnicima, postavke namenjene širokoj publici.
Istovremeno ćemo, naravno, nastaviti naš program posvećen savremenoj umetnosti – umetnicima koji su danas aktivni, mladim autorima i savremenim umetnicima iz Rumunije, regiona centralne i istočne Evrope, kao i iz celog sveta.“
Među delima predstavljenim na izložbi „Picasso en visite” u Temišvaru nalaze se „Kentaur i brod”, „Ribar sa kapom koji sedi” i „Bahanalije sa crnim bikom”.
Dijana Marinku, umetnička direktorka Fondacije Art Encounters, vodi nas kroz izložbu.
„Postavka je organizovana prema temama, a ne nužno hronološki, i prati nekoliko motiva koji se iznova pojavljuju u Pikasovom stvaralaštvu. Prva sala predstavlja neku vrstu sinteze, u kojoj možemo da vidimo i hronološki pregled Pikasovog života i rada. Kroz čitavu izložbu izložene su veoma lepe fotografije iz kolekcije Sima, na kojima vidimo Pikasa dok radi, uronjenog u taj mediteranski svet, da tako kažem. Nakon toga, izložbu strukturiraju teme umetničkog ateljea, muza koje su ga nadahnjivale, mrtve prirode, mitološki motivi i životinje koje se stalno pojavljuju i ponovo vraćaju u njegovom stvaralaštvu. Ipak, glavna nit koja, po mom mišljenju, najbolje povezuje sva dela jeste Pikasova izuzetna svestranost i način na koji se kreće između različitih umetničkih izraza. Na izložbi možemo da vidimo slike, crteže, grafike i keramiku. Pikaso je bio umetnik koji se neumorno upuštao u istraživanje različitih materijala kako bi se umetnički izrazio.“
Na kraju smo razgovarali sa arhitektom i dizajnerom Atilom Kimom, koji potpisuje dizajn izložbe „Picasso en visite”, kao i preuređenje novog sedišta Fondacije Art Encounters u savremeni kulturni centar.
Koliko je bilo zahtevno prilagoditi jednu zgradu u Temišvaru međunarodnim muzejskim standardima?
Atila Kim:
„Danas, kada izlažete umetnička dela, zahtevi su, po mom mišljenju, već postali sasvim uobičajeni i ne predstavljaju ništa izuzetno. Kontrola kvaliteta vazduha, vlažnosti i temperature, kao i bezbednosni uslovi, trebalo bi da budu standardni deo funkcionisanja i galerija i muzeja. Veoma mi je drago što postoje ovakve privatne inicijative koje doprinose tome da takvi uslovi postanu nešto sasvim normalno. Na taj način više ne bi trebalo da posmatramo samo muzeje kao ustanove koje mogu da obezbede osnovne uslove za izlaganje umetničke baštine, već i privatne institucije. Verujem da je to budućnost kojoj idemo u susret i da takvi uslovi više ne bi trebalo da predstavljaju luksuz.“
