Ciganijada(05.10.2015)
Jedina epopeja na rumunskom jeziku ,,Ciganijada” ili Ciganski logor objavljena u definitivnom izdanju od strane Žaka Bika u periodu od 1800 do 1812 godine odražava ideje iluminizma Erdeljske škole ćiji je predstavnik Jon Budaj-Deleanu, autor epopeje. Ciganijada se broji među najznaćajnijim raspravama o političkom stanju u rumunskom premodernom prostoru, kako ona izgleda iz perspektive epohe svetlosti. Književni kritičar Paul Černat govori o pojavi i značaju Ciganijade, Jona Budaja Deleanu. Paul Černat:
Monica Chiorpec, 05.10.2015, 15:57
Jedina epopeja na rumunskom jeziku ,,Ciganijada” ili Ciganski logor objavljena u definitivnom izdanju od strane Žaka Bika u periodu od 1800 do 1812 godine odražava ideje iluminizma Erdeljske škole ćiji je predstavnik Jon Budaj-Deleanu, autor epopeje. Ciganijada se broji među najznaćajnijim raspravama o političkom stanju u rumunskom premodernom prostoru, kako ona izgleda iz perspektive epohe svetlosti. Književni kritičar Paul Černat govori o pojavi i značaju Ciganijade, Jona Budaja Deleanu. Paul Černat:
,, Ciganijada je više od obične igračke kako je tvrdio sam autor. Radi se o političkom delu. U njoj nalazimo celu raspravu na temu najboljeg uređenja cigana, kojim se podrazumevaju i drugi. To je skoro šifrovani tekst, a razgovor o njemu iz perspketive ideje iluminizma i iz perspektive Francuske revolucije koju Budaj Deleanu majstorski opisuje u stihovima mislim da je zanimljiva i poučna. Radi se o jednom od najvažnijih dela Erdeljske škole, a što se tiće književne vrednosti prema mom mišeljenju je daleko najvažnije. Ali tamo se radi o nećemu što je više od književnosti. To je veoma kompleksno ideološko delo, veoma sofisticirano i skoro je neverovatno kako u jednom trenutku nerazvijenosti jezika moglo je da se napiše takva epopeja u kojoj da se raspravlja o najnaprednijim idejama vremena, o iluminističkim idejama koje je Budaj Deleanu dobro poznavao. Postoje tamo i ideje masonerije. U svakom slučaju radi se o veoma važnom delu, to je neki vid proglasa Erdeljske škole. Nažalost ovaj proglas nije odjeknuo koliko bi trebalo. Kao što je poznato Ciganijada se više smatra književnim delom, nego nešto više od toga. “
Slika koju Jon Budaj Deleanu realizuje u Ciganijadi o odnosima vlasti u rumunskom prostoru u 15 veku ima snažne veze sa njegovim opredeljenjem protiv srednjovekovnog uređenja. 4 veka kasnije od akcije epopeje, Erdeljska škola je širila ideje Francuske revolucije protiv plemičkih i verskih privilegija. Paul Černat:
,, Društveni peizaž je manje vidljiv, ali je veoma prisutan ideološki peizaž, kao što je slučaj i sa lingvistikom. Ova epopeja se događa u doba Vlada Cepeša. Iza ove celokupne površine i utopijske dimenizije, iza uticaja Rablea i svega ostalog, postoji uistinu mentalitet koji je postojao u društvu od kraja 18 i početka 19 veka. Jasno je da je Budaj Deleanu bio čovek svog vremena koji je to napisao da bi imalo političke posledice u njegovo doba. Zašto se to nije dogodilo, to je neko drugo pitanje, ali njegovo delo prestavlja sliku sveta u doba prelaska iz jednog u drugi vek.”
Sam naslov dela Jona Budaja Deleanua inspirisan je iz dredvnih epopeja. Iz lingvističkih razloga autor Ciganijade opredelio se na početku 19 veka za komični registar. Ponovo Paul Černat:
,, Još od prvih stihova spominje se komično-herojska epopeja Homera-Omer ili Omir kako je nazvan u Ciganijadi- to jest Batrahomiomahija ili rat između žaba i miševa. On se opredelio za to zbog skromnosti jezika kako sam priznaje Budaj Deleanu. Rumunski jezik u to doba nije bio sposoban da lingvistički pokrije jednu tragediju, tako da je ostala komična varijanta. Ipak, iza komične površine radi se o veoma ozbiljnim stvarima i radi se o pravoj ideološkoj raspravi koje je državno uređenje bolje. Radi se i o prikazu načina na koji vlast korumpira i uništava jedno društvo, kao u slučaju onog ciganskog iz 15 veka. Stvari su veoma složene, jer se u ciganima prepoznaju drugi, a radi se o rumunima. To je kao metafora da bi se prikazala šira kategorija.”
Ciganijada Jona Budaja Deleanua je način da se govori o stvarima koje su veoma važne za rumunsko društvo od početka 19 veka. Način na koji je jedan važan predstavnik Erdeljske škole znao da predstavi te elemente u sovjim delima, vodi do toga da to bude umetničko delo sa ideološkim nabojem.
