Robotička hirurgija – naučna fantastika ili stvarnost (06.12.2013)
Roxana Vasile, 06.12.2013, 08:40
Tim lekara na čelu sa francuskim profesorom Žakom Mareskoom izvršio je robotičku hiruršku intervenciju na daljini. Doktori su se nalazili u Njujorku, a pacijent u jednoj bolnici u Starzburgu, na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Operacija je nazvana ’’Lindberg’’ po čuvenom američkom avijatičaru koji je prvi preleteo Atlantik bez presedanja. Ručice robota “Zeus” instalisane u Nju Jorku, a njegove hirurške ruke implantirane u pacijenta u bolnici u Starzburgu. Operacija je izvršena preko tranatlanskih kablova Frans Telekoma. Ova svetska medicinska premijera dokazuje da postoje tehnička rešenja za ovakve vrste intervencija.
Posle završetka Medicinskog fakulteta u Trgu Murešu, Rumun Adrijan Lobonciu našao se Parizu, gde su mu 90-tih godina kolege iz Silikonske doline, koji su dosli na kongres, govorili o njihovoj viziji o robotičkoj hirurgiju. Fasciniran, Adrijan Lobonciu je u kratkom vremenu postao prvi evropski lekar stručnjak za ovu tehniku:’’ Trend u medicini pre 20 godina, kada sam ja stigao u Pariz, bio je prelazak sa invazivne hirurgije, koja predvidja otvaranje pacijenta da bismo videli sve organe, na jednu manje invazivnu tehniku, koja bi pacijenta poštedela bolova i sprešila veće krvarenje. Odnosno da bismo ga ranije otpustili iz bolnice kako bi se pacijent brže integrisao u društveni i profesionalni zivot.
Ali za hirurge zadatak je bio veoma težak. Jer je u telu pacijenta trebalo da ubacimo kameru a lekarima su bili potrebni specijalni instrumenti dužine 30-40 centimetara sa kojima je bilo veoma teško raditi. I onda je iskrsla ideja da se koristi robotika, koja se već upotrebljavala u svim industrijama, samo u medicini ne. Adrijan Lobonciu dodaje:’’ Rad hirurga u minimalno invazivnoj ili laparoskopskoj hirurgiji, koja na vrhu hirurskih instrumenata ima kompjuter, omogučuje hirurgu potrebnu fleksibilnost. Hirurg je pilot koji upravlja robotom, ali robot zna tačno gde je vrh instrumenata, zna gde su krvni sudovi i živci koje ne treba ostetiti i na kojoj se udaljenosti nalazi tumor. Robot ne samo da može da koriguje hirurški gest doktora, vec da ga upozori da mu se ruke tresu previše i da hirurška intervencija nije efikasna.’’
Pionir na evropskom nivou u ovoj novatorskoj lekarskoj metodi koja podseća na naučnu fantatsiku, Adrijan Lobonciu postao je veoma brzo poznat ne samo na nasem kontinentu, već i u svetu. Nazvali su ga ‘’letećim hirurgom’’:’’ Moj se život malo promenio jer umesto hirurga koji svaki dan ide u istu biolnicu, u isti operativni blok, morao sam posle ovog iskustva sveke nedelje dva –tri puta da letim po zevropskim zemljama, pa cak i na Srednji istok. Počeo sam da operišem u Izraelu, Libanu, Saudijskoj Arabiji i Jordanu. Često sam dolazio iz Bukurešta u Pariz gde sam imao prliku da razgovaram sa mojim profesorima i kolegama sa fakulteta koji su dobri strucnjaci i sa kojima sam se vidjao u Bukureštu ili na kongresima u Evropi ili SAD. Sa ovim timovima je bilo posebno zadovoljstvo raditi, tako da smo cesto zajedno operisali pacijente, razgovarali o posebnim hirurškim slučajevima minimalno invazivne hirurgije ili robotike. ‘’
Adrijan Lobonciu, koji je karijeru posvetio medicinskoj robotici učestvovao je u projektu velikih razmera, na nosaču aviona Šarl De Gol. Ovoga puta simulacija operacije izvršena je ne kao u slučaju “Lindberg”, već pomoću satelita. Pokazalo se da robotičke hirur[ke operacije mogu da se izvrše i na udaljenosti, na svakom kontinentu, tako da pacijent može da dobije potrebnu pomo’ od vrhunskih strucnjaka bez obzira gde se on nalazio. Nažalost troškovi prenosa preko kabla ili satelita su ogromni. Koncept postoji i lekar Adrijan Lobonciu je uveren da će za nekoliko godina satelitska tevesatelitska tehnika, nezamislina u 90-tim godinama, imati široku primenu.
