Veštačka krv- pronalazak za Nobelovu nagradu?
Pronalazak tima rumunskih istraživača mogao bi iz temelja da promeni medicinski svet. Stručnjaci kažu da je ovaj pronalazak za Nobelovu nagradu, ali neizvesno finansiranje u Rumuniji moglo bi da zaustavi ovaj projekat. Treba odmah naglasiti da se ovde radi o uspešnom testiranju veštacke krvi na životinjama. Ali da vidimo šta je veštačka krv. Radu Silagi Dumitresku, šef rumunskog istraživačkog tima koji od 2007. godine radi na ovom projektu kaže: ’’Mozda bi prikladnije ime bilo privremeni supstitut, zamena za krv koji bi se koristio u hitnim slučajevima gubitka velikih količina krvi. Prva pomoć značila bi unosenje ovog supstituta u krvotok kako bi se srcu omogučilo da prenese kiseonik tkivu. Ne radi se o integralnom supsitutu za krv. Krv je mnogo komplikovanija, u krvi je imuni sistem, specijalni transporteri za razne molekule. Mi želimo samo da dobijemo tečnost koja prenosi kiseonik u organizam dok se ovaj ne oporavlja ili dok nam od donatora neće stići prava krv .’’
Corina Cristea, 20.12.2013, 08:57
Pronalazak tima rumunskih istraživača mogao bi iz temelja da promeni medicinski svet. Stručnjaci kažu da je ovaj pronalazak za Nobelovu nagradu, ali neizvesno finansiranje u Rumuniji moglo bi da zaustavi ovaj projekat. Treba odmah naglasiti da se ovde radi o uspešnom testiranju veštacke krvi na životinjama. Ali da vidimo šta je veštačka krv. Radu Silagi Dumitresku, šef rumunskog istraživačkog tima koji od 2007. godine radi na ovom projektu kaže: ’’Mozda bi prikladnije ime bilo privremeni supstitut, zamena za krv koji bi se koristio u hitnim slučajevima gubitka velikih količina krvi. Prva pomoć značila bi unosenje ovog supstituta u krvotok kako bi se srcu omogučilo da prenese kiseonik tkivu. Ne radi se o integralnom supsitutu za krv. Krv je mnogo komplikovanija, u krvi je imuni sistem, specijalni transporteri za razne molekule. Mi želimo samo da dobijemo tečnost koja prenosi kiseonik u organizam dok se ovaj ne oporavlja ili dok nam od donatora neće stići prava krv .’’
Novinu koju sa sobon donosi rumunski pronalazak je ta da prenosi kiseonik kao i prava krv, da je potpuno sterilan i može da se proizvede u neograničenim količinama jer je laboratorijska supstanca- naglašava Radu Silagi Dumitresku. Prvi put je korišćen jedan protejin Hemeritrin na bazi gvozdja, dobijen iz morskih crva kao i hemoglobin ali je mnogo otporniji na stresne faktore. U prvoj fazi upotrebljena je krv morskih crva, ali se sada protejin gaji u laboratoriji pomoću genetski modifikovanih bakterija. Supstanca sadrzi i vodu, so, a pojedinim preparatima dodaje se i albumin, drugi protejin kao element zaštite od stresnih agenata- precizirao je Radu Silagi Dumitresku:’’ Svet pokusava već više godina da reši problem veštačke krvi, odnosno da proizvede veštačku krv. Bio sam u jednom kolektivu u Engleskoj koji je pokušao da pronadje rešenje za veštačku krv. Pre toga radio sam u jednom američkom kolektivu na molekulama koje nisu imale ništa zajedničkog sa veštačkom krvlju. Ova dva iskustva pomogla su mi da pronadjemo sasvim novu soluciju. Kada sam se vratio u Kluž, pokušao sam da primenim ovu soluciju i imao sam sreće jer su nas kolege iz SAD i Engleske podržali u pokušaju da definišemo novu direkciju ovde u Klužu.’’
Radu Silagi Dumitresku je želeo da precizira da ovaj proizvod ne treba da ostane u organizam više od 2 dana, jer nije trajni supstitut za pravu krv. Solucija omogućava jedan dan ili nekoliko sati organizmu da funkcionise dok ne regeneriše krv sa svim njenim funkcijama.
Veštačka krv iz Rumunije uspešno je testirana na laboratorijskim životinjama i nije pokazala negativne efekte. Istraživački tim ocenjuje da će ako se astavi finansiranje projekta biti potrebno još oko 5 godina da se veštacka krv koristi u centrima za transfuziju i pojedinim zdravstvenim ustanovama. Radu Silagi Dumitresku objašnjava:’’ Nama su potrebne godina ili dve da radimo sa čelijskim kulturama da bi smo bili sigurni da smo otklonili eventualne sekundarne efekte materijala na kojim radimo. Iz iskustva drugih grupa koje su testirale ljudske subjekte mogu da vam kažem da bi nam trebalo još dve tri godine rada pre nego što ćemo dobiti, ako sve ide po planu, dozvolu za upotrebu veštačke krvi u bolnicama.’’
