Monetarne politike ( 17.01.2014)

Zaci ekonomskog oporavka u Evropi pojavili su se letos, situacija je i dalje teška za mnoge komunitarne državljane, ali ove godine imaju razloge da odahnu sa olakšanjem– smatraju Vivijan Reding i Oli Ren podpredsednici Evropske komisije. Reding i Ren imaju i odgovore na pitanje kako treba izaći snažniji iz krize. Prvi odgovor je taj da Evropa treba da nastavi sa implementacijom strukturnih reformi, drugi da je Evropi potreban efikasan bankarski sistem i da je evropskoj ekonomskoj i budzetkoj politici potreban solidan okvir. Posmatrajuci agendu Evropske komisije i Evropskog parlamenta jasno se vidi da je ekonomski rast dominantna tema. Brisel je već saopštio da će ove godine podneti oko tridesetak inicijativa, većina sa ciljem da se koriguju postojeće komunitarne norme, kako bi se podstakli sektori koji su sposobni da generišu privredni rast.

Corina Cristea, 17.01.2014, 12:25

Zaci ekonomskog oporavka u Evropi pojavili su se letos, situacija je i dalje teška za mnoge komunitarne državljane, ali ove godine imaju razloge da odahnu sa olakšanjem– smatraju Vivijan Reding i Oli Ren podpredsednici Evropske komisije. Reding i Ren imaju i odgovore na pitanje kako treba izaći snažniji iz krize. Prvi odgovor je taj da Evropa treba da nastavi sa implementacijom strukturnih reformi, drugi da je Evropi potreban efikasan bankarski sistem i da je evropskoj ekonomskoj i budzetkoj politici potreban solidan okvir. Posmatrajuci agendu Evropske komisije i Evropskog parlamenta jasno se vidi da je ekonomski rast dominantna tema. Brisel je već saopštio da će ove godine podneti oko tridesetak inicijativa, većina sa ciljem da se koriguju postojeće komunitarne norme, kako bi se podstakli sektori koji su sposobni da generišu privredni rast.

Rumunija je prošlu godinu završila sa budžetskim deficitom od 2,5% i ekonomskim rastom od 2,7%, vecim od prognoze. Vlada u Bukureštu, Medjunarodni monetarni fond i Evropska komisija korigovali su prognozu o ekonomskom rastu sa 1,6% na 2,2%. Prema poslednjim podacima Nacionalnog instituta za statistiku obrtni kapital industrije u novembru je neočekivano manji u odnosu na prethodni mesec. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki smatra da, iako je prerano za zaključak o obrnutom trendu, signali koji dolaze od izvoznika pokazuju da 2014. godina neće biti laka:’’ U novembru ne mogu da kažem da je industrija smanjila proizvodnju. Nije isključeno da se ovde radi o sticaju okolnosti, ali treba da vidimo u kojoj meri je ovo zaista problem industrije na nesto duzi period. 2014. godina, prema informacijama koje dolaze od izvoznika, neće biti nimalo laka. Treba da vidimo ako će se povoljni elementi iz prethodnih godina, odnosno izvoz i nove porudžbine, ponoviti i ove godine. Na drugoj strani imamo novi kalendar liberalizacije tržišta energije, imamo nekoliko novih poreza, ove godine vodiće se pregovori o novim naknadama za eksploataciju, a akcize se ove godine na drugi način obračunavaju. Sve ovo može negativno uticati na konkurentnost rumunskih proizvoda na inostranom tržištu, jer se proizvodni troškovi kompanija povećavaju.’’

Važne odluke sa ekonomskim posedicama donete su već na prvoj sednici Narodne banke Rumunije. Analitičari su pozdravili smanjenje referentne kamatne stope i stope obaveznih minimalnih rezervi u domaćoj valuti i devizama. Analitičari smatraju da će ova odluka otvoriti put finansiranju ekonomije. Ekonomski analitičar Radu Sovijani u intervju za Radio Rumunija izjavio je izmedju ostalog:’’ Tržište će pokazati u narednom periodu da li su korektne ili ne ove odluke. Mi zasada možemo samo da analiziramo dimenziju ovih odluka. U potpunosti se slažemo da je ovo najjveći paket mera monetarne politike Narodne banke Rumunije od izbijanja krize do sada. Videćemo dali je ovo bio najpogodniji trenutak ili je bilo bolje da Banka napravi ovaj potez pre dve ili tri godine. Čekamo da vidimo da nam tržište pokaže da li su ove mere bile korektne ili ne i naročito koliko su efikasne, jer jednosmerno vode ka smanjenju cene kreditiranja u lejima. Manja kamatna stopa Centralne banke predstavlja podsticaj za komercijalne banke da smanje kamatnu stopu u lejima, ali treba reći i to da je ovo 5 uzastopno smanjenje referentne kamatne stope.’’

Referentna kamatna stopa smanjena je sa 5,25% prošle godine na 3,75 u 2014. godini.