Praznici i izazovi (15.05.2014)
Za Rumune 9. maj ima trostruko značenje: obeležavaju se Dan pobede protiv nacisti;ke Nema;ke, Dan nezavisnosti i Dan Evrope, koji se slavi zajedno sa još 27. drava Evropske unije u ;ijem je društvu Rumunija od 2007. godine. Po oceni šefa rumunske države Trajana Baseskua glavna poruka koju Evropska unija treba da uputi je jedinstvo, sada kada se ugrožava ravnoteža izmedju odbrane nacionalnih interesa i očuvanja medjunarodne legitimnosti: ’’Potrebne su nam jedinstvo i solidarnost u interesu Evropske unije da bismo izdržali pred populističkim i ekstremističkim ofanzivama i da odbranimo interese pred ne manje opasnim spoljnjim agresijama sa istoka.’’
Corina Cristea, 16.05.2014, 09:27
Za Rumune 9. maj ima trostruko značenje: obeležavaju se Dan pobede protiv nacisti;ke Nema;ke, Dan nezavisnosti i Dan Evrope, koji se slavi zajedno sa još 27. drava Evropske unije u ;ijem je društvu Rumunija od 2007. godine. Po oceni šefa rumunske države Trajana Baseskua glavna poruka koju Evropska unija treba da uputi je jedinstvo, sada kada se ugrožava ravnoteža izmedju odbrane nacionalnih interesa i očuvanja medjunarodne legitimnosti: ’’Potrebne su nam jedinstvo i solidarnost u interesu Evropske unije da bismo izdržali pred populističkim i ekstremističkim ofanzivama i da odbranimo interese pred ne manje opasnim spoljnjim agresijama sa istoka.’’
Prilikom Dana Evrope predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je o prošlosti i budućnosti Evropske unije rekao da je poslednja decenija evropske integracije obeležena istorijskim rezultatima, polazeći od širenja Unije počev od 2004. godine integracijom istočnoevropskih i mediteranskih država ali i krizama bez presedana. On je pre svega pomenuo krizu izazvanu nemogučnošću da se ratifikuje novi sporazum o funkcionisanju Unije, krize koja je premošćena tek posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma iz 2009. godine. 2008. godine izbila je finansijska kriza — dodao je Baroso pojačana kombinovanim efektima dužničke, ekonomske i društvene krize. O budućnosti Evroske unije Baroso je ponovio da su i sada veoma aktuleni principi iz 1950. godine kada su postavljene osnovice Evropske unije:’’ Treba graditi mostove izmedju prošlosti i budućnosti čuvajući naše zajedničke vrednosti. Zajednica je formirana iz želje da se stvori jedna miroljubiva, slobodna i ujedinjena Evropa. Proces evropske integracije je dinamičan, izdržao je pred mnogim izazovima jer se bazira na principu postepenih progresa -rekao je Robert Šuman- Evropa se ne može odjednom formirati po jedinstvenom planu, već posle konkretnih ostvarenja koja donose solidarnost. Sada Evropska unija ne može više napredovati konsenzusom, tehnokratskim, birokratskim ili čak diplomatskim metodama. Potrebni su nam demokratski metodi za formiranje evropskog prostora za stanovnike.’’
Žoze Manuel Barosu založio se i za realnu raspravu o budućnosti Unije, jer smo, po njegovoj oceni, svedoci novih trzavica izmedju severa i juga, izmedju siromašnih i bogatih, izmedju dužnika i poverilaca, izmedju centra i periferije. Evropski zvaničnik odnosio se i na nove izazove izazvane dogadjajima u Ukrajini, koji su po oceni predsednika Evropske komisije možda najveći po bezbednost i mir u Evropi posle pada ’’gvozdene zavese’’ i Berlinskog zida’’
Ruska aneksija Krima i sve alarmantnija situacija u Ukrajini dominiraju svakodnevnom agendum spoljne politike. Zabrinjavajuće vesti iz zone ukazuju na provaliju izmedju Moskve i Zapada, a sankcije protiv Rusije ostaju bez očekivanih efekata. Katalin Harnadja, bivši director Rumunske spoljne obaveštajne službe kaže:’’ Najavljuju se sve češći dolasci zvaničnika i organizacija koje imaju kontrolu i vojnu snagu u istocnim zemljama NATO, Poljskoj i Rumuniji. Počela je ne samo šatl diplomatija koja pokazuje interes i naročito odluku koju je Vašington doneo pred ovom pretnjom. Jer ruska pretnja postoji ali se Vašington ovome nije nadao posle 1990. godine jer je bio zauzet drugim sukobima i interesima. Pred ovim svršenim činom SAD su počele da reaguje. Sada Rumunija ima privilegovan položaj o kome treba da vodi racuna, jer zajedno sa Poljskom može formirati vojnu liniju pred eventualnim sukobom ili opasnošću sa istoka.’’
Republika Moldavija, ključni faktor u ovom delu kontinenta, potpisaće Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji 27. juna – saopštio je u Kišinjevu predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuj. Po svemu sudeći, dogadjaji u Ukrajini ubrzali su približavanje Kišinjeva Briselu.
