Povratak na prvobitnu misiju Severoatlanske alijanse ( 13.06.2014)

Nedugo posle završetka Drugog svetskog rata, zapadne demokratije su zaključile da je najpohlepniji pobedio. Mesto proteranih nacističkih vojnika zauzela je Crvena armija na istoku i centru Evrope. Od Baltičkog do Crnog mora nacije koje su upale u Staljinovu klopku postale su kolonije ili sateliti Moskve. Strah od Gulaga, zloglasnog sovjetskog koncentracionog sistema koji bi se mogao proširiti uz pomoć Staljinive vojske i uticajnih komunističkih partija iz slobodnog sveta, od Mediterana do Atlantika, obevezao je zapad na reakciju. 1949. godine osnovan je NATO sa glavnim cijem da se Nemci drze na kolenima, Rusi van Evrope a Amerikanci unutra. Skoro pola veka Alijansa je funkcionisala kao snažna snaga za odvraćanje od ruskog ekspanzionizma. Pobednik Hladnog rata, Zapad je proširio prostor slobode iza Gvozdene zavese i sada od Baltičkog do Crnog mora skoro sve bivše komunističke države su članice NATO i Evropske unije. U poslednjim godinama prošlog veka misija Alijanse bila je usmerena na pacifikaciju Balkana i Avganistana. U medjuvremenu Rusi su oštro kaznili bivše sovjetske republike Moldaviju 1992.godine i Gruziju 2008. godine,kao i Abhaziju i Južnu Osetiju. Tek posle nelegalne aneksije Krima i podrške secesionista u Dombasu, NATO je nagovostio, prema oceni Centra za analizu Early Warning iz Bukurešta povratak na prvobitnu misiju: zaustavljanje teritorijalnih pretenzija Moskve. Generalni sekretar Alijanse Danac Andres Fog Rasmusen izjavio je za Radio Rumuniju : ’’ Treba da se prilagodimo ovoj rekao bih sofisticiranoj vrsti rata. Umesto agresije svedoci smo diskretnih mera sa ciljem da se destabilizuju situacije u pojedinim zemljama. Ovo se jasno vidi na primeru Ukrajine, na početku na Krimu, a sada na istoku ove države. Jasno je da iza destabilizacije istoka Ukrajine stoji Rusija. Takodje primečuju se pokusaji Rusije da kupuje medijski uticaj kako bi uticala na javno mnjenje i politicke procese. Mi ne treba da budemo naivni, moramo se prilagodjavati ovakvim situacijama.’’

Bogdan Matei, 13.06.2014, 09:29

Nedugo posle završetka Drugog svetskog rata, zapadne demokratije su zaključile da je najpohlepniji pobedio. Mesto proteranih nacističkih vojnika zauzela je Crvena armija na istoku i centru Evrope. Od Baltičkog do Crnog mora nacije koje su upale u Staljinovu klopku postale su kolonije ili sateliti Moskve. Strah od Gulaga, zloglasnog sovjetskog koncentracionog sistema koji bi se mogao proširiti uz pomoć Staljinive vojske i uticajnih komunističkih partija iz slobodnog sveta, od Mediterana do Atlantika, obevezao je zapad na reakciju. 1949. godine osnovan je NATO sa glavnim cijem da se Nemci drze na kolenima, Rusi van Evrope a Amerikanci unutra. Skoro pola veka Alijansa je funkcionisala kao snažna snaga za odvraćanje od ruskog ekspanzionizma. Pobednik Hladnog rata, Zapad je proširio prostor slobode iza Gvozdene zavese i sada od Baltičkog do Crnog mora skoro sve bivše komunističke države su članice NATO i Evropske unije. U poslednjim godinama prošlog veka misija Alijanse bila je usmerena na pacifikaciju Balkana i Avganistana. U medjuvremenu Rusi su oštro kaznili bivše sovjetske republike Moldaviju 1992.godine i Gruziju 2008. godine,kao i Abhaziju i Južnu Osetiju. Tek posle nelegalne aneksije Krima i podrške secesionista u Dombasu, NATO je nagovostio, prema oceni Centra za analizu Early Warning iz Bukurešta povratak na prvobitnu misiju: zaustavljanje teritorijalnih pretenzija Moskve. Generalni sekretar Alijanse Danac Andres Fog Rasmusen izjavio je za Radio Rumuniju : ’’ Treba da se prilagodimo ovoj rekao bih sofisticiranoj vrsti rata. Umesto agresije svedoci smo diskretnih mera sa ciljem da se destabilizuju situacije u pojedinim zemljama. Ovo se jasno vidi na primeru Ukrajine, na početku na Krimu, a sada na istoku ove države. Jasno je da iza destabilizacije istoka Ukrajine stoji Rusija. Takodje primečuju se pokusaji Rusije da kupuje medijski uticaj kako bi uticala na javno mnjenje i politicke procese. Mi ne treba da budemo naivni, moramo se prilagodjavati ovakvim situacijama.’’

SAD, prve medu ravnopravnim članovima, pokrivaju 2/3 budžeta NATO. Američki predsednik Barak Obama je nedavno u Varšavi potvrdio američki angažman prema istočnoevropskim saveznicima. Za Ameriku, dodao je Obama, ovo je kamen temeljac sopstvene beybednosti i sveta obaveza. Obama je saopštio da će se izdvojiti miliarda dolara za rasporedjivanje novih američkih kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga u ovom delu sveta. Lider Bele kuće nije zaboravio ni bivše sovjetske republike koje su se opredelile za zapadne vrednosti i koje, uprkos ruskim opstrukcijama, pokušavaju da napuste rusku orbitu;’’ Ojačaćemo partnerstva sa prijateljima iz Ukrajine, Moldavije i Gruzije, postepeno sa njihovom odbrambenom konsolidacijom. Ako je potrebno, nove ruske provokacije naičiće na nove sankcije.’’

Posle izbijanja ekonomske krize člannice NATO skresale su izdatke za odbranu. Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Andres Fog Rasmusen je upozorio:’’ Jasno je da ne možemo više ovako. U poslednjih 5 godina Rusija je povećala troškove za odbranu za 50%, a članice NATO smanjili izdatke za 20%. Što je neprodukttivno. Šta se desava u Ukrajini predstavlja znak upozorenja i evropski politički lideri moraju da preispitaju stav prema izdacima za odbranu.’’

Samo postojanje NATO ima efekat odvraćanje tako da potencijalnim agresorima ni ne pada na pamet da napadnu jednu članicu Alijanse:’’ Mogu vam garantovati da svi saveznici poštuju 5. član NATO –pakta i zajedničku odbranu, a to se može videti po koracima koji se preduzimaju za jačanje zajedničke odbrane, policijskim vazdušnim operacijama na prostoru Baltičkih zemalja. Avionima AWACS nadgledamo vazdušni prostor Poljske i Rumunije, imamo snažno prisustvo u Crnom i Baltičkom moru i obavljamo veći broj kopnenih vežbi. Pokazali smo da je Alijansa ujedinjena kada je rec o 5. članu i zajedničkoj odbrani.’’

Profesor medjunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu Bendjamin Jensen pozdravlja mere kojima SAD žele da postuju angazmane i ostnu globalni lider. On je našem izveštaču u Vašingtonu rekao da saveznici na granici sa Rusijom traže više od reči. Žele dodatne garancije za antiraketnu odbranu i više vojnika NATO u regionu- naglasio je profesor Jensen.