Poslednji aranžman sa MMF-om?(20.06.2014)

Deseta revizija stend-baj aranžmana sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom u poslednje 23 godine odložena je do jeseni, kada treba da se izradi nacrt budžeta za narednu godinu. Predstavnici medjunarodnih kreditora, koji su početkom tekućeg meseca doputovali u Bukurešt, doneli su odluku o odlaganju revizije do jeseni zbog nekoliko nerešenih pitanja. MMF ne slaže se sa namerom rumunskih vlasti da smanje za 5 indeksnih poena poslodavcima doprinos za socijalno siguranje. Prošle godine Upravni odbor Montarnog fonda dao je zeleno svetlo pismu o namerama rumunskih vlasti za postizanje novog aranžmana iz predostrožnosti vrednog dve miliarde evra. Rumuniji su odobrene još dve miliarde evra od Evropske komisije. Aranžman ističe polovinom naredne godine i, prema oceni rumunskih odgovornih funkcionera, ovaj ugovor o stabilnosti je bez sumnje poslednji sa medjunarodnim poveriocima. Istovremeno, odlaganje revizije aranžmana ne treba da zabrinjava. Privredni analitičar Aurelijan Dokija objašnjava: ’’Ako ne bismo imali aranžman sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom postavilo bi se pitanje kakve bi ekonomske politike vodile vlade bez zahteva Fonda. Iz našeg dvadesetogodišnjeg iskustva znamo da postoje odredjeni rizici, ali, na kraju krajeva, mislim da treba da stanemo na sopstvene noge bez pomoći ovih arnžmana.’’

Corina Cristea, 20.06.2014, 12:16

Deseta revizija stend-baj aranžmana sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom u poslednje 23 godine odložena je do jeseni, kada treba da se izradi nacrt budžeta za narednu godinu. Predstavnici medjunarodnih kreditora, koji su početkom tekućeg meseca doputovali u Bukurešt, doneli su odluku o odlaganju revizije do jeseni zbog nekoliko nerešenih pitanja. MMF ne slaže se sa namerom rumunskih vlasti da smanje za 5 indeksnih poena poslodavcima doprinos za socijalno siguranje. Prošle godine Upravni odbor Montarnog fonda dao je zeleno svetlo pismu o namerama rumunskih vlasti za postizanje novog aranžmana iz predostrožnosti vrednog dve miliarde evra. Rumuniji su odobrene još dve miliarde evra od Evropske komisije. Aranžman ističe polovinom naredne godine i, prema oceni rumunskih odgovornih funkcionera, ovaj ugovor o stabilnosti je bez sumnje poslednji sa medjunarodnim poveriocima. Istovremeno, odlaganje revizije aranžmana ne treba da zabrinjava. Privredni analitičar Aurelijan Dokija objašnjava: ’’Ako ne bismo imali aranžman sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom postavilo bi se pitanje kakve bi ekonomske politike vodile vlade bez zahteva Fonda. Iz našeg dvadesetogodišnjeg iskustva znamo da postoje odredjeni rizici, ali, na kraju krajeva, mislim da treba da stanemo na sopstvene noge bez pomoći ovih arnžmana.’’

Trenutak je povoljan za našu zemlju, jer nam je pozicija medjunarodnih tržista naklonjena– dodaje Aurelijan Dokija. Pored toga, radi se o aranžmanu iz predostrožnsti. Bukurešt nije imao nameru da koristi ovaj novac. Situacija se moze menjati ako privreda pokazuje znake slabosti: ’’Ovaj aranžman pod odredjenim uslovima mogao bi da ponovo postane značajan, ako se na medjunarodnim tržištima ponovo pojave turbulenije. Za sada se stvari odvijaju normalno i nemamo razloge za zabrinutost.’’

Sadašnji aranžman iz predostrožnosti ostaje na snazi- naglasio je premijer Viktor Ponta i dodao: ’’Aranžman se ne raskida i ako nam je potreban novac možemo apelovati na ove kredite, ali sada nije slučaj. Kreditne linije Svetske banke za zdravstvo i vaspitanje i dalje su funkcionalne. Mislim da je Rumunija stekla poverenje medjunarodnih finanijskih institucija i privatnih finansijskih tržišta i ovaj ugled moramo sačuvati.’’

Makroekonomski pokazatelji bili su centralna tema razgovora predstavnika medjunarodnih poverilaca sa rumunskim vlastima. Budžetski prihodi su ispod očekivanih i, uz to, vlada namerava da sprovede mere koje će negativno uticati na priliv budžetskih prihoda. Jedna od ovih odnosi se na smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 indeksnih poena od 1. oktobra. Prema oceni ministarke za finansije, Joane Petresku, mera će poboljšati poslovnu klimu, rasteretiće poštene preduzetnike i doprinosiće otvaranju novih radnih mesta. Procenjuje se da će manjak u državnom budžetu posle ovih mera u drugom tromesećju iznositi više od 500 miliona evra, ali vlada računa na skoro 250 miliona evra od privrednog rasta.

Nacionalni instutut za statistiku upozorava da je izvoz u poslednja 4 meseca smanjen, iako je Rumunija u poslednje tri godine zabeležila najviši rast u Evropi. Uvoz raste brže od izvoza, izjavio je za Radio Rumunija kopredsednik Izvoznog saveta Mihaj Jonesku: ’’Izvoz je počeo da slabi. U aprilu imamo najniži ritam rasta u poslednje 4 godine. Tri sektora beleže dramatična opadanja: metalurgija, hemija i proizvodnja kompjutera, dok se na prvim mestima, po rastu izvoza, nalaze mašinogradnja, elektronika, elektrotehnika i IT.’’

Medjunarodni finansijski eksperti smatraju da se ekonomija Rumunije i dalje oporavlja i da će i ove godine zabeležiti privredni rast od 2,8%.