Evropski put Kišinjeva (20.11.2014)
Republika Moldavija nije sada u Evropskoj uniji zajedno sa drugim bivšim sovjetskim republikama pre svega zbog dokazane kolebljivosti društva i politiške klase prema razvoju zemlje- ocenio je premijer Jurije Leanka na nedavno održanom forumu u organizaciji Konrad Adenauer u Kisinjevu Budućnost Republike Moldavije u Evropskoj uniji. Leanka je objasnio da su Moldavija i Letonija u 1991. godini bile sovjetske republike koje su startovale sa skoro istog ekonomskog i socijalnog položaja. Danas je Letonija država u kojoj je posečna penzija od 300 evra, prosečni lični dohodak od 800 evra, subvencije za poljoprivredu od 180 evra po hektaru, a o društvenoj i političkoj sigurnosti ni ne treba trošiti reči. Ja samo uveren da je Letonija uspela a mi nismo ne zbog manjka inteligencije ili vrednosti ,već zbog kolebanja od 1991. godine. Kolebali smo se jer nismo imali jasnu viziju o budućnosti zemlje i o željenom političkom sistemu, pravilima koje su nam neophodne, tako da sada imamo državu sa slabim institucijama pod snažnim politićkim uticajem’’. Moldavije je medjutim sada blia nego ikada ranije Briselu. Predsednik Nikolaje Timofti izrazio je uverenje da će ova bivša sovjetska republika sa večinskim rumunofonskim stanovništvom sledeće godine podneti zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Medjutim vladajuća koalicija suočiće se 30. novembra na parlamentarnim izborima sa strankama levice koje se zalažu za pristupanje Rusiji. Statut zemlje kandidata na pristupanje ubrzaće proces modernizacije državnih struktura i omogučiće viši stepen bezbednosti Republike Moldavije, smatra Timofti, podsečajući da su izbori izuzetno važni za nastavljenje proevropskog puta Kisinjeva.
Corina Cristea, 24.11.2014, 09:36
Republika Moldavija nije sada u Evropskoj uniji zajedno sa drugim bivšim sovjetskim republikama pre svega zbog dokazane kolebljivosti društva i politiške klase prema razvoju zemlje- ocenio je premijer Jurije Leanka na nedavno održanom forumu u organizaciji Konrad Adenauer u Kisinjevu Budućnost Republike Moldavije u Evropskoj uniji. Leanka je objasnio da su Moldavija i Letonija u 1991. godini bile sovjetske republike koje su startovale sa skoro istog ekonomskog i socijalnog položaja. Danas je Letonija država u kojoj je posečna penzija od 300 evra, prosečni lični dohodak od 800 evra, subvencije za poljoprivredu od 180 evra po hektaru, a o društvenoj i političkoj sigurnosti ni ne treba trošiti reči. Ja samo uveren da je Letonija uspela a mi nismo ne zbog manjka inteligencije ili vrednosti ,već zbog kolebanja od 1991. godine. Kolebali smo se jer nismo imali jasnu viziju o budućnosti zemlje i o željenom političkom sistemu, pravilima koje su nam neophodne, tako da sada imamo državu sa slabim institucijama pod snažnim politićkim uticajem’’. Moldavije je medjutim sada blia nego ikada ranije Briselu. Predsednik Nikolaje Timofti izrazio je uverenje da će ova bivša sovjetska republika sa večinskim rumunofonskim stanovništvom sledeće godine podneti zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Medjutim vladajuća koalicija suočiće se 30. novembra na parlamentarnim izborima sa strankama levice koje se zalažu za pristupanje Rusiji. Statut zemlje kandidata na pristupanje ubrzaće proces modernizacije državnih struktura i omogučiće viši stepen bezbednosti Republike Moldavije, smatra Timofti, podsečajući da su izbori izuzetno važni za nastavljenje proevropskog puta Kisinjeva.
Dodeljivanje statuta kandidata na pristupanje stimulisaće integracione politike , doprineće modernizaciji javnih institucija i plasiraće R. Moldaviju na konvencionalni bezbednosni prostor, zastićen od izazova koji vladaju ovom zonom, naglasio je lider u Kišinjevu. Ratifikacija Sporazuma o pridruživanju Republike Moldavije Evropskoj uniji u Evropskom parlamentu ocenjena je kao veliki podvig za Kišinjev ali i za Brisel, jer je krucijalna za povečanu transparentnost, privredni rast i podršku stabilnosti i prosperitetu ove države. Sporazum je potpisan 27. juna 2014. godije u Briselu i ratifikovan 2. jula u Parlamentu R. Moldavije. Parlament Rumunije bio je prvi medju parlamentima Evropske unije koji je ratifikovao sporazum. Prema rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja proeropske partije su u maloj prednosti u odnosu na stranke koje zagovaraju integraciju u evroazijske strukture pod kontrolom Rusije. Moldavski analitičari ne isključuju mogučnost formiranja vlade široke koalicije u kojoj bi bili zastupljeni i komunsisti, ako prozapadne stranke neće osvojiti dovoljan broj glasova za ostanak na vlast. Izveštac Radio Rumunija iz Kišinjeva Vasile State objašnjava: Prema rezultatima sondaže Instituta za javne politike šest stranke imaju šanse za ulazak u jednodomni parlament Moldavije. Tri stranjke Liberal-demokratska partija, Demokratska partija i Liberalna partija definisale su jasno proevropeko opredeljenje, dok su Komunistička, Socijalistička i Otadjbinska partija naklonjene Rusiji. Treba medjutim precizirati da je u poslednje vreme Komunistička partija bivšeg predsednika Vladimira Voronina saopštila je da neće denuncirati Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Prema rezultatima sondaže ako bi se izbori održali sledeće nedelje Liberalno-demokratska, Demokratska i Liberalna partija osvojile bi 33% glasova, a Komunistička, Socijalisticka i Otadjbinska partija partija 29%. U ovim uslovima neće biti nimalo lako formirati parlamentarnu večinu, vodeči računa o skoro ravnopravnom odnosu snaga izmedju dva tabora.
Direktor Instituta za javne politike Arkadije Barbarošije ne isključuje mogučnost formiranja alijanse prozapadnih stranaka sa Komunističkom partijom: Eventualno možemo da mislimo i na široku koaliciju, uz učešće Komunističke partije koja bi donela političku stabilnost u narednih 6 godina. Jer ako za dve godine nećemo imati predsednika, imaćemo ponovo prevremene izbore.
Po oceni sociologa Jona Žigaua eventualna koalicija sa komunistima, socijalistima i Otadjbinskom partijom neće doneti stabilnost Republici Moldaviji.
Prevod: Mirca Mihaj
