Novi hladni rat? (05.12.2014)
Intoniranjem ’’Ode radosti’’ 9. novembra nad Berlinom je pušteno više hiljada belih balona koji su obeležili 25. godina od pada Berlinskog zida, ujedinjenja Nemačke i kraja hladnog rata. Ispred Brandemburške kapije okupilo se više stotina hiljada ljudi na ogromnoj proslavi. Kancelarka Angela Merkel, koja je živela u komunističkoj Nemackoj, uputila je poruku nade potlačenim narodima: ’’Danas znamo da se želja za slobodom ne može slomiti. 1989. godina dokazala je da su se ljudi oslobodili straha od represije vlasti’’
Corina Cristea, 06.12.2014, 16:13
Intoniranjem ’’Ode radosti’’ 9. novembra nad Berlinom je pušteno više hiljada belih balona koji su obeležili 25. godina od pada Berlinskog zida, ujedinjenja Nemačke i kraja hladnog rata. Ispred Brandemburške kapije okupilo se više stotina hiljada ljudi na ogromnoj proslavi. Kancelarka Angela Merkel, koja je živela u komunističkoj Nemackoj, uputila je poruku nade potlačenim narodima: ’’Danas znamo da se želja za slobodom ne može slomiti. 1989. godina dokazala je da su se ljudi oslobodili straha od represije vlasti’’
Komunističke vlasti podigle su Berlinski zid za samo jedan dan 13. avgusta 1961 godine. Na početku bila je to obična ograda od bodljikave žice, a kasnije visoki zid koji delio dve države punih 28 godina, do 3. oktobra 1990 godine kada je ostvareno ujedinjenje dve Nemačke, 11 meseci posle pada simbola podele Evrope. U ovom periodu od 28 godina iz komunističkog logora ljudi su pokušavali se na razne načine da se domognu slobodnog sveta kopajući kanale, praveći lake letelice ili postavljajuči kablove. U pokušaju da predju na drugu stranu zvanično je poginulo je 128 osoba, ali prema istraživanjima broj žrtava je bio daleko veći. U 1989. godini kada su počele korenite promene u istočnoj Evropi i silazak prosovjetskih vlada sa političke pozornice posle višednevnih protetsta 9. novembra vlasti u Berlinu ukinule su zabranu prelaska granice, tako da su državljani istočne Nemcke imali mogučnost da predju u zapadni Berlin. Na ovogodišnjem obeležavanju četvrt veka od pada Berlinskog zida, u Berlinu su učestvovali i poslednji sovjetski lider Mihajil Gorbačov, jedan od glavnih aktera dogadjaja od pre 25 godina i bivši lider poljske Solidarnosti Leh Valensa. ’’Svet se nalazi na pragu novog hladnog rata, a mnogi smatraju da je već počeo’’ — upozorio je, odnoseći se na Ukrajinu, Gorbacov kome se pripisuju posebne zasluge za nemačko ujedinjenje. U poslednjim mesecima ’’poverenje je prekinuto’’, ocenio je Gorbačov uz napomenu ’’da nema bezbednosti bez rusko-nemačkog partnerstva’’. U intervju za Švajcarsku televiziju Gorvbačov je rekao da je ’’opsanost prisutna’’. ’’Oni misle da su pobedili hladni rat. Ne postoji pobednik, svi su pobednici ali sada oni žele novu trku u naoružanju’’. ’’Ko su to oni? Gorbačov je odgovorio ’’NATO je instrument koji se koristi’’. Po njegovoj oceni kada nema dijaloga, izbijaju krvavi sukobi u Evropi i na Srednjem istoku.
U Bukureštu je u prisustvu bivsih šefova drzava i lidera revolucija održana konferencija o padu komunističkih diktatura u istočnoj Evropi. Dominantna tema skupa bila je situacija u Ukrajini. Istoričarka Zoe Petre, bivša predsednička savetnica istakla je: ’’Nažalost u poslednjih šest meseci svet je primoran da preispita optimističke koncepte iz 1989.godine koje su preživele i gruzijsku krizu. Ideja da je na kraju krajeva Rusija država kao i sve ostale, mozda malo autoritetnija, pokazalo se iluzornom. Podsečamo da se na inauguraciji predsednika SAD Baraka Obame grupa istočnoevropskih lidera predvodjena Vaclavom Havelom obratila novom predsedniku sa molbom da veoma pažljivo analizira resetovanje odnosa sa Rusijom. Nažalost prešlo se olako preko ovog upozorenja. Sada ne vredi plakati za pokvarenim mlekom, kažu Englezi. Problem leži u činjenici da se sada nalazimo na pragu agresije.’’
Povodom obeležavanja dvadeset pet godina od pada Berlinskog zida predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je upozorio na opasnost od pojave nove granice u Evropi kao rezultat primene sile. Ovo je neprihvatljivo, kaže Šulc, sukob se može rešiti samo političkim sredstvima’’. Svidja li se nama ili ne, Rusija je ključna sila, stalni član Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Možemo se angažovati za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali istovremeno treba da ostavimo sve otvorene kanale za komunikaciju sa Rusijom’’ -ocenio je predsednik Evropskog parlamenta.
(Prevod:Mirča Mihaj)
