Pouke iz jedne tragedije (13.2015)

30. oktobar je dan koji Rumunija možda neće nikada zaboraviti. Mladi su se nadali prijatnoj zabavi na rok koncertu koji se medjutim pretvorio u najcrnji dan njihovog života. Za mnoge i poslednji. Za mnoge druge usledila je etapa komplikovanih i nepredvidljivih medicinskih intervencija, fizičkog i psihičkog bola posle paklene atmosfere u bukureštanskom klubu Kolektiv, gde je snažan požar za samo nekoliko minuta promenio sudbinu nekoliko stotina mladih osoba.Tragedija je na videlo dana izbacila teške administrativne, zakonske i normativne propuste. Tragedija je izazvala emocije, solidarnost sa žrtvama i revolt protiv odgovornih. Nadležne vlasti počele su kontrole u svim lokalima zemlje i konstatovale da samo 10 % lokala poštuju zakon. Eksperti upozoravaju da bi u starom delu Bukurešta jedan zemljotres sravnio sa zemljom više zgrada i izazvao smrt nekoliko hiljada osoba. Rumunsko udruženje arhitekata navodi da je požar u klubu Kolektiv izbacio na videlo dana propuste i teške greske u procesu izdavanja dozvola za rad i protivpožarne zaštite. Predsednik udruženja arhitekata Šerban Ciganaš u intervju za našu radio stanicu je objasnio da sa arhitektonste tačke mnoge zgrade u Rumuniji imaju velike nedostatke: ”Jedan od nedostataka odnosi se na zakonski okvir u kojem se odvija gradjevinska aktivnost. Rumunija se još nije otarasila starog sistema misljenja, koji nije stavio naglasak na soft elemente, na holistički kvalitet arhitekture da nam tavan ne bi pao na glavu u eventualnom zemljotresu i da treba da se postavi polistiren dovoljne debline da zgrada ne bi gubila toplotnu energiju. Imamo neravnotežen, prevazidjen zakonski sistem u ovoj oblasti. Drugi problem odnosi se na način primene zakona koji imaju i dobrih strana. Rumunija se suočava veoma često sa kontrolnim blokadama kada se zakon ne poštuje. I svi znaju da mogu da grade ili da ne poštuju plan, jer se skoro nista neće dogoditi. Treći problem tiće se vaspitanja, i ovde imamo dva segmenta- naše vaspitanje koje je podložno pritisku degradacije ili gubljenja efikasnosti i koherentnosti. Drugi segment tiče se opšteg vaspitanja-drugim rečima ne mozete imati dobru arhitekturu u jednoj državi, ako nemate dobre klijente. Jedan dobar klijent shvata potrebu za kvalitetom prostora, odnosno potrebom za arhitekturu i ne ponaša se kao u Rumuniji, gde klijent pre svega vodi brigu o troškovima zanemrujući projekat’’

Corina Cristea, 13.11.2015, 19:43

30. oktobar je dan koji Rumunija možda neće nikada zaboraviti. Mladi su se nadali prijatnoj zabavi na rok koncertu koji se medjutim pretvorio u najcrnji dan njihovog života. Za mnoge i poslednji. Za mnoge druge usledila je etapa komplikovanih i nepredvidljivih medicinskih intervencija, fizičkog i psihičkog bola posle paklene atmosfere u bukureštanskom klubu Kolektiv, gde je snažan požar za samo nekoliko minuta promenio sudbinu nekoliko stotina mladih osoba.Tragedija je na videlo dana izbacila teške administrativne, zakonske i normativne propuste. Tragedija je izazvala emocije, solidarnost sa žrtvama i revolt protiv odgovornih. Nadležne vlasti počele su kontrole u svim lokalima zemlje i konstatovale da samo 10 % lokala poštuju zakon. Eksperti upozoravaju da bi u starom delu Bukurešta jedan zemljotres sravnio sa zemljom više zgrada i izazvao smrt nekoliko hiljada osoba. Rumunsko udruženje arhitekata navodi da je požar u klubu Kolektiv izbacio na videlo dana propuste i teške greske u procesu izdavanja dozvola za rad i protivpožarne zaštite. Predsednik udruženja arhitekata Šerban Ciganaš u intervju za našu radio stanicu je objasnio da sa arhitektonste tačke mnoge zgrade u Rumuniji imaju velike nedostatke: ”Jedan od nedostataka odnosi se na zakonski okvir u kojem se odvija gradjevinska aktivnost. Rumunija se još nije otarasila starog sistema misljenja, koji nije stavio naglasak na soft elemente, na holistički kvalitet arhitekture da nam tavan ne bi pao na glavu u eventualnom zemljotresu i da treba da se postavi polistiren dovoljne debline da zgrada ne bi gubila toplotnu energiju. Imamo neravnotežen, prevazidjen zakonski sistem u ovoj oblasti. Drugi problem odnosi se na način primene zakona koji imaju i dobrih strana. Rumunija se suočava veoma često sa kontrolnim blokadama kada se zakon ne poštuje. I svi znaju da mogu da grade ili da ne poštuju plan, jer se skoro nista neće dogoditi. Treći problem tiće se vaspitanja, i ovde imamo dva segmenta- naše vaspitanje koje je podložno pritisku degradacije ili gubljenja efikasnosti i koherentnosti. Drugi segment tiče se opšteg vaspitanja-drugim rečima ne mozete imati dobru arhitekturu u jednoj državi, ako nemate dobre klijente. Jedan dobar klijent shvata potrebu za kvalitetom prostora, odnosno potrebom za arhitekturu i ne ponaša se kao u Rumuniji, gde klijent pre svega vodi brigu o troškovima zanemrujući projekat’’

Novac je bio glavni razlog vlasnika kluba koji su izabrali jeftin material neadekvatan za zvučnu izolaciju. Metrijal se brzo zapalio i proširio, a gusti dim od otrovnih gasova izazvao je teške opekotine unutrašnjih organa. U medjuvremenu zakon o dozvolama za rad klubova predvidja oštrije kazne. Povečane su novčane kazne, a vlasnici klubova koji ne postuju pravila mogu se optužiti i za teška krivična dela i njhovi lokali zatvoriti.

Gradjanske organizacije mobilizovale du se primerno. Više hiljada osoba zapalilo je sveće i položilo cvece u sećanje na žrtve, organizovani su marševe čutanja u znak solidarnosti sa rodbinom žrtava i u znak solidarnosti ponudili pomoć. Više hiljada osoba čekalo je satima pred Centrom za tranfuzije da daju krv. Direktorka Centra za transfuzije Dojna Goša je izjavila:” Ovo je zaista vanredna mobilizacija. Tako nešto jos nisam videla. Svi žele da daju krv, svi žele da nekako pomognu. Ljudi su bili veoma osetljivi na ovu tragediju u kojoj su stradali mladi ljudi. Poznato je da opekotine izazivaju najveću bol. Videla sam na svim tv stanicama kako su lekari koji su pružili prvu pomoć ranjenim i koji su mnogo što šta videli u njihovoj karijeri, bili potreseni onim što su videli.”

Hiljade ljudi je izaslo na ulice Bukurešta, drugih rumunskih gradova pa čak i u inostranstvu zahtevajući reformu političke klase. Posle protesta vlada Viktora Ponte je podnela ostavku.