Izazovi 2017. godine ( II deo)
Prošle nedelje smo zajedno sa direktorom Centra za sprečavanje sukoba iz Bukurešta Julijanom Kifom analizirali efekte pobede Donalda Trampa na americkim izborima, pitanje Breksita i izbore u Francuskoj. Danas ćemo nastaviti analize narednih izbora u Nemačkoj, Holandiji i situaciju u Siriji. Nemačka kancelarka Angela Merkel kandiduje se za četvrti mandat- saopšteno je krakjem prošle godine posle skupa stranke CDU. Saopštenje je došlo u vreme sve češćih zahteva za ostavku šefice savezne vlade od strane radikalnih oponenata politike prijema izbeglica, posebno Alternative za Nemačku. Kancelarka je optužena za gubljenje kontrole nad migracijom. Medjutim prema najnovijim podacima, prošle godine je konstatovano radikalno smanjenje broja migranata koji su tražili azil u Nemačkoj. Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine azil u Nemačkoj tražilo 280 hiljada migranata, za 620 000 manje nego u 2015. godini. Uprkos smanjenju broja azilanata, zemlja se suočava i dalje sa mnogim iskušenjima. Broj zahteva za azil dostiže više stotine hiljada i nemačka vlada treba da dokaže da je sposobna da ostvari efikasnu integraciju ljudi koji traže azil. Na pitanje koliko su zaista važni izbori u Nemačkoj za Evropu i kakve su šanse sadasnje kancelarke, Julijan Kifu odgovara: ,,Ovo je veoma važan element, jer je reč o Nemačkoj, motoru Evrope. Postoji i dalje mogućnost da dogovor levice sa desnicom, odnosno SPD sa CDU olakša put gospodji Merkel ka novom mandatu. Ali vidimo da raste i ekstremna desnica. Uverili smo se više puta da se prognoze ne ostvaruju. Pomenuću samo Breksit i američke izbore, tako da iznenadjenja nisu isključena.’’
Corina Cristea, 20.01.2017, 10:04
Prošle nedelje smo zajedno sa direktorom Centra za sprečavanje sukoba iz Bukurešta Julijanom Kifom analizirali efekte pobede Donalda Trampa na americkim izborima, pitanje Breksita i izbore u Francuskoj. Danas ćemo nastaviti analize narednih izbora u Nemačkoj, Holandiji i situaciju u Siriji. Nemačka kancelarka Angela Merkel kandiduje se za četvrti mandat- saopšteno je krakjem prošle godine posle skupa stranke CDU. Saopštenje je došlo u vreme sve češćih zahteva za ostavku šefice savezne vlade od strane radikalnih oponenata politike prijema izbeglica, posebno Alternative za Nemačku. Kancelarka je optužena za gubljenje kontrole nad migracijom. Medjutim prema najnovijim podacima, prošle godine je konstatovano radikalno smanjenje broja migranata koji su tražili azil u Nemačkoj. Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine azil u Nemačkoj tražilo 280 hiljada migranata, za 620 000 manje nego u 2015. godini. Uprkos smanjenju broja azilanata, zemlja se suočava i dalje sa mnogim iskušenjima. Broj zahteva za azil dostiže više stotine hiljada i nemačka vlada treba da dokaže da je sposobna da ostvari efikasnu integraciju ljudi koji traže azil. Na pitanje koliko su zaista važni izbori u Nemačkoj za Evropu i kakve su šanse sadasnje kancelarke, Julijan Kifu odgovara: ,,Ovo je veoma važan element, jer je reč o Nemačkoj, motoru Evrope. Postoji i dalje mogućnost da dogovor levice sa desnicom, odnosno SPD sa CDU olakša put gospodji Merkel ka novom mandatu. Ali vidimo da raste i ekstremna desnica. Uverili smo se više puta da se prognoze ne ostvaruju. Pomenuću samo Breksit i američke izbore, tako da iznenadjenja nisu isključena.’’
Zakonodavni izbori održaće se ove godine i u Holandiji, zemlji u kojoj zbog nezadovoljstva izbornog tela migrantskim tokovima, populistička stranka ekstremne desnice Partija slobode vodi u sondažama. Lider Gret Vilders je predstavio izborni program i obećava ,,deislamizaciju’’ zemlje polazeći od zatvaranja džamija i zabrane migracije iz muslimanskih država. Publikacije Di Velt i Ekspres navode da politički program predvidja i zatvaranje muslimanskih škola, zabranu Kurana i nošenje islamskog hidžaba. Za zvanični Bukurešt izbori u Holandiji su veoma važni zbog stava ove zemlje prema ulasku Rumunije u Šengen. Ulazak u Šengen bio je predvidjen u martu 2011. godine, ali je u više navrata odložen zbog opozicije Holandije, iako je Bukurešt ispunio sve uslove za ulazak. Da li se moše nesto menjati u ovom smislu, pitali smo Julijana Kifua: ,,Sa ove tačke gledišta nemamo razloge za radost, jer izbori u Holandiji nagoveštavaju da će evroskeptične stranke biti u prvom planu, tako da mogućnost Holandije da kaže u redu je veoma mala. Sudeći po načinu na koji se obnavlja Šengen i rezerve prema migraciji, mislim da je ova tema zatvorena u narednih nekoliko godinama.’’
Što se tiče situacije u Siriji i ulaska Rusije u ovaj sukob, analitičar Julijan Kifu kaže: ,,Sirija je tema koja se brzo ne može zatvoriti. Pokušaji da se reši ovaj problem na kratki rok, odnosno da se postigne primirije, nisu dali očekivane rezultate. Jer se radilo o delimičnim primirijima. Rusija pokušava da nametne odredjeni tip rešenja kao u slučaju Ukrajine ili Gruzije. Mislim da ovakav individualistički pristup ne može uroditi plodom.’’
Rešenje treba da bude inkluzivna, ocenjuje Julijan Kifu i podseća da i dalje postoje veoma važni nerešeni osijej poput masakra u Alepu , upotrebe zabranjenog oružija i kršenje ljudskih prava.
