Politike iz oblasti zaštite čovekove sredine (10.02.2017)

Corina Cristea, 10.02.2017, 11:54

Evropska komisija uvela je novi sistem procene načina na koji zemlje članice sprovode politike o zaštiti čovekove sredine. Ova procena predstavlja početak novog procesa kojim ce Komisija i zemlje članice analizirati uzroke rupa u zakonima pre nego što će problemi postati urgentni. Po oceni komesara za zaštitu čovekove sredine, pomorske poslove i ribarstvo, Karmenu Vela, Evropska komisija preuzela je obavzu da ovom procenom pomogne zemljama članicama: ,, Fragmentarna i nejednaka primena normi zaštite čovekove sredine nikome nije u interesu. Evropske statistike pokazuju da ako bi se zakonodavstvo o zaštiti čovekove sredine primenilo integralno na nivou Unije, uštedelo bi se 50 miliardi evra. Takodje poštovanje politike Evropske unije o upravljanju otpadom do 2020. godine moglo bi da stvori još 400 000 radnih mesta. Tri od četiri gradjana smatra da je zakonodavstvo Evropske unije neophodno za zaštitu okoline u njihovim državama i četri od pet da bi evropske institucije trebalo da imaju mogućnost da provere ako se norme politike o zaštiti okoline korektno primenjuju (EIR). Evropska komisija je preuzela obavezu da pomogne zemljama članicama i da garantuje njenim gradjanima najviše standarde kvaliteta vazduha, vode i upravljanja otpadom. Ova procena pruža informacije, instrumente i redosled akcija. ,,Ovaj raspored sadržaće termine za primene preporuka za svaku zemlju članicu. Paket mera Komisije sadrži i 28 izveštaja za svaku zemlju u kojima se identifikuju jake i slabe tačke, šanse na nacionalnom nivou i političke zaključke iz ovih izveštaja. Analiziraće se takodje i zajednički trendovi iz oblasti kvaliteta vazduha, vode, upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije, zaštite prirode i biodiverziteta kao i preporuke za sve države članice. Sve ove mere dolaze u vreme kada Komisija skreće pažnju da sprečavanje generisanja otpada ostaje i dalje veliki izazov za sve zemlje članice. Uprkos pozitivnim rezultatima u zaštiti prirode i biodiverziteta na lokalnom planu, faktori odlučivanja u Briselu se zalažu za intenziviranje primene zakona o zaštiti čovekove sredine. Tačnije direktivi ,,Ptice i staništa’’ i upozoravaju da će se ugrožavanje biodiverziteta nastaviti u okviru Evropske unije i iskompromitovati kapacitet ekosistema da ispuni potrebe stanovništva. U 23 od 28 zemalja članica standardi kvaliteta vazduha su prevazidjeni. Ovo se dešava u 130 gradova Evrope. Takodje treba smanjiti ambijentalnu buku, drugi važan razlog za zdravlje. Sto se tiče prikupljanja i prećišćavanja urbanih otpadnih voda, Evropska unija je pokrenula sudske prijave protiv 13 zemalja članica. Posle lansiranja paketa mera procene sprovodjenja politika zaštite okoline, organizovaće se razgovori sa svakom državom pojedinačno, uvešće se instrument koji omogućava zemljama članicama da obostrano pruže ekspertizu i održati političke rasprave u okviru Saveta za zaštitu sredine. Za zaštitu čovekove sredine, Brisel koristi sve raspoložive instrumente. Ko primer se može spomenuti sporazum o klimatskim promenama iz Pariza. Sporazum koji nosi potpise 195 država predstavlja pravi podvig u pregovorima pod okriljem Ujedinjenih nacija- podseća univerzitetski profesor Mirča Ducu. Sporazum ima univerzalnu razmeru, dodao je profesor, uz napomenu da je premijerno gradjansko društvo angazovano i mobilizovano, uz države, na ograničavanje globalne temperature na 2 stpena Celzijusa u odnosu na preindustrijski nivo i po mogućnosti na 1,5 stepeni. Takodje vodi se računa i o neutralizaciji emisija gasova sa efektima staklene bašte od 2050. godine i utvrdjuju istovremno i dobrovoljni nacionalni doprinosi koji će se korigovati svake pete godine. Na pitanje u kakvoj se situaciji nalazi Rumunija, profesor Mirča Ducu odgovara: ,,Mi nemamo probleme sa preuzimanjem i ispunjavnjem obaveza kada je rec o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte, premašili smo standarde i postavljene ciljeve kada je reč o udelu obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije, imamo kapacitete da ispunimo evrospke ciljeve i u svakom slučaju možemo da budemo primer u okviru Evropske unije i šire’’

Potrebno je medjutim da ovoj situaciji pridodamo i političku volju, kaže Mirča Ducu.