Pariski sporazum u eri Donalda Trampa (23.06.2017)

Velike razlike medju ekstremnim temperaturama i povećani broj vručih dana i toplotnih talasa obeležili su poslednjih 50 godina veka. Prema prognozama eksperata ubuduće talasi ekstremnih vručina i obilnih padavina biće sve češći na višim geografskim širinama, a u većini tropskih zona sve redji. Naučni podaci pokazuju da u odustvu adekvatnh mera nivo mora bi mogao da se poveća za metar ili više do 2100. godine i da bi u ovakvoj situaciji ostrvske države i one na nižoj nadmorskoj visini našle bi se pod vodom. Statistike pokazuju takodje da je broj smrtnih slučajeva zbog vručina ili hladnoce u porastu, u zavisnosti od zone. Beleže se takodje i promene u prenošenju odredjenih zaraznih bolesti putem vode ili virusa. Usled vih promena mnoge morske i kopnene vrste su već premeštene. Sektori koji se baziraju na odredjenim temperaturama i padavinama, kao što su poljoprivreda, energetika, turizam i šumarstvo ozbiljno su pogodjeni. Mnoge siromašne zemlje ili u razvoju izložene su posledicama klimatskih promena. Jer stanovnici ovih zona zavise u velikoj meri od njihovog stanista, imaju male resurse potrebne za prilagodjavanje klimatskim promenama. U ovakvim situacijama odluka predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, iz 2015., potpisan pod okriljem Ujedinjenih nacija, stavlja ovu zemlju ,,na pogrešnu stranu istorije, naglasio je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun. Odluka Donalda Trampa stavlja ostale potpisnice Sporazuma pred nove izazove. Cilj ovog akcionog plana, koji bi startovao 2020. godine, je ograničavanje rasta globalne temperature za 2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Dokumeot nosi potpis 195 država. Dosledan obećanjima u izbornoj trci, koja su izazvala lavinu kritika medjunarodne zajednice, novi američki lider doneo je odluku da povuče SAD iz Sporazuma jer prema njegovoj oceni ovaj donosi nikakve koristi privredi zemlje i nije u interesu Amerikanaca. Na rekcije se nije dugo čekalo. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da se u ovom slučaju radi o ,,grešci koja pogadja budućnost naše planete, dok je Kina preuzela obavezu da se bori protiv klimatskih promena. Posle Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine, Evropska unija je bila promoter klimatske politike i izdvojila investicione fondova za zemlj članice kako bi ove mogle da zamene stare industrije novim. Mere za ograničavanje klimatskih promena i smanjenje emisija gasova sa efektima staklene baste predstavljaju prioritetni zadatak Evropske unije i u ovoj situaciji evropski lideri su preuzeli obavezu da pretvore kontinent u nergetski efikasnu ekonomiju sa smanjenim emisijama uglendioksida. Preuzeli su takodje obavezu da do 2050. godine za 80 do 95% smanje emisije sa efektima staklen bašte u odnosu na 1990. godinu. Od samog početka Rumunije je učestvovala u medjunarodnom političkom procesu ograničavanja klimatskih promena i potpisala okvirnu konvenciju o klimatskim promenam i Protokol iz Kjota. Predsednik Nacionalne agencije za zaštitu čovekove sredine Viorel Toma objašnjava: ,,Rumunija je ispunila postavljeni cilj kada je reč o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za period 2008.-2012. godinu i u toku je realizacija cilja za drugi period u skladu sa amandmanom iz Dohe. Naša zemlja ima strategiju za klimatske promene i ekonomski rast baziran na smanjenju emisija ugljen dioksida kao i akcioni plan za 2016-2020. godinu. Stratgija se bazira na dva akciona pravca: na smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte i na prilagodjavanje na efekte klimatskih promena. U finansijskom planu za 2014-2020. godinu predvidjeno je da se 27,53% evropskih fondova izdvoji za projekte sa klimatskom komponentom. Implementacija projekata energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih energetskih izvora na nivou naselja predstavlja veliki izazov za našu zemlju u narednom periodu

Corina Cristea, 23.06.2017, 07:40

Velike razlike medju ekstremnim temperaturama i povećani broj vručih dana i toplotnih talasa obeležili su poslednjih 50 godina veka. Prema prognozama eksperata ubuduće talasi ekstremnih vručina i obilnih padavina biće sve češći na višim geografskim širinama, a u većini tropskih zona sve redji. Naučni podaci pokazuju da u odustvu adekvatnh mera nivo mora bi mogao da se poveća za metar ili više do 2100. godine i da bi u ovakvoj situaciji ostrvske države i one na nižoj nadmorskoj visini našle bi se pod vodom. Statistike pokazuju takodje da je broj smrtnih slučajeva zbog vručina ili hladnoce u porastu, u zavisnosti od zone. Beleže se takodje i promene u prenošenju odredjenih zaraznih bolesti putem vode ili virusa. Usled vih promena mnoge morske i kopnene vrste su već premeštene. Sektori koji se baziraju na odredjenim temperaturama i padavinama, kao što su poljoprivreda, energetika, turizam i šumarstvo ozbiljno su pogodjeni. Mnoge siromašne zemlje ili u razvoju izložene su posledicama klimatskih promena. Jer stanovnici ovih zona zavise u velikoj meri od njihovog stanista, imaju male resurse potrebne za prilagodjavanje klimatskim promenama. U ovakvim situacijama odluka predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, iz 2015., potpisan pod okriljem Ujedinjenih nacija, stavlja ovu zemlju ,,na pogrešnu stranu istorije, naglasio je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun. Odluka Donalda Trampa stavlja ostale potpisnice Sporazuma pred nove izazove. Cilj ovog akcionog plana, koji bi startovao 2020. godine, je ograničavanje rasta globalne temperature za 2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Dokumeot nosi potpis 195 država. Dosledan obećanjima u izbornoj trci, koja su izazvala lavinu kritika medjunarodne zajednice, novi američki lider doneo je odluku da povuče SAD iz Sporazuma jer prema njegovoj oceni ovaj donosi nikakve koristi privredi zemlje i nije u interesu Amerikanaca. Na rekcije se nije dugo čekalo. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da se u ovom slučaju radi o ,,grešci koja pogadja budućnost naše planete, dok je Kina preuzela obavezu da se bori protiv klimatskih promena. Posle Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine, Evropska unija je bila promoter klimatske politike i izdvojila investicione fondova za zemlj članice kako bi ove mogle da zamene stare industrije novim. Mere za ograničavanje klimatskih promena i smanjenje emisija gasova sa efektima staklene baste predstavljaju prioritetni zadatak Evropske unije i u ovoj situaciji evropski lideri su preuzeli obavezu da pretvore kontinent u nergetski efikasnu ekonomiju sa smanjenim emisijama uglendioksida. Preuzeli su takodje obavezu da do 2050. godine za 80 do 95% smanje emisije sa efektima staklen bašte u odnosu na 1990. godinu. Od samog početka Rumunije je učestvovala u medjunarodnom političkom procesu ograničavanja klimatskih promena i potpisala okvirnu konvenciju o klimatskim promenam i Protokol iz Kjota. Predsednik Nacionalne agencije za zaštitu čovekove sredine Viorel Toma objašnjava: ,,Rumunija je ispunila postavljeni cilj kada je reč o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za period 2008.-2012. godinu i u toku je realizacija cilja za drugi period u skladu sa amandmanom iz Dohe. Naša zemlja ima strategiju za klimatske promene i ekonomski rast baziran na smanjenju emisija ugljen dioksida kao i akcioni plan za 2016-2020. godinu. Stratgija se bazira na dva akciona pravca: na smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte i na prilagodjavanje na efekte klimatskih promena. U finansijskom planu za 2014-2020. godinu predvidjeno je da se 27,53% evropskih fondova izdvoji za projekte sa klimatskom komponentom. Implementacija projekata energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih energetskih izvora na nivou naselja predstavlja veliki izazov za našu zemlju u narednom periodu

Politika Bukuresta podstiče proizvodnju i upotrebu zelene nergije i smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte, posebno u velikim gradovima. Istovremeno snabdevanje škola,dečijih zabavišta i drugih javnih zgrada ovom vrstom energije doprinelo bi smanjenju lokalnih budž etskih rashoda.