Prema Šengenu (13.10.2017)

Iako je ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen predvidjen za 2011. godinu, odložen je zbog navodno neispunjenih uslova predvidjenih Mehanizmom saradnje i provere. Reč je pre svega o korupciji, pravosudju i suzbijanju organizovanog kriminala, ali odgovorni u Bukureštu smatraju da ulazak u Šenegen ne treba dovesti u vezu sa Mehanizmom saradnje I provere. Iako sve države priznaju da je Rumunija ispunila sve tehničke uslove još pre nekoliko godina, u raznim kancelarijama konkretizacija kasni. Posle zalaganja predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera za ulazak dve države u Šengen na zasedanju o stanju Unije, ideju su podržali u Bukureštu evropski komesar za bezbednost Julijan King i specijalni izvestilac Ula Šmit. Ona je u Bukureštu prilikom predstavljanja dokumenta ,,Promovisanje stabilnosti u zoni Crnog mora izjavila da ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen predstavlja korak koji treba napraviti, jer su preliminarni uslovi ispunjeni. ,,Inicijativu sinergije triju mora treba vratiti u život i dopuniti makroregionalnom strategijom. ,, Mislim da će u periodu 2018-2019. godina, kada Rumunija i Bugarka predsedavaju Evropskom unijom, ovi mandate u prvi plan izbaciti ogromni potencijal Crnomorske zone,,-naglasila je Ula Šmit. Prema izveštaju specijalnog izvestioca, zona Crnog mora ima ogroman potencijal ali se suočava sa velikim problemima i novim krizama. U septembru Evropska komisija je zvanično tražila od vlada zemalja Unije da odobre totalni ulazak Rumunije i Bugarske, uz napomenu da treba bez odlaganja završiti pristupne procedure kako bi se povećala sigurnst Evropske unije pred terorizmom i migrantskim izazovima.

Corina Cristea, 13.10.2017, 09:10

Iako je ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen predvidjen za 2011. godinu, odložen je zbog navodno neispunjenih uslova predvidjenih Mehanizmom saradnje i provere. Reč je pre svega o korupciji, pravosudju i suzbijanju organizovanog kriminala, ali odgovorni u Bukureštu smatraju da ulazak u Šenegen ne treba dovesti u vezu sa Mehanizmom saradnje I provere. Iako sve države priznaju da je Rumunija ispunila sve tehničke uslove još pre nekoliko godina, u raznim kancelarijama konkretizacija kasni. Posle zalaganja predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera za ulazak dve države u Šengen na zasedanju o stanju Unije, ideju su podržali u Bukureštu evropski komesar za bezbednost Julijan King i specijalni izvestilac Ula Šmit. Ona je u Bukureštu prilikom predstavljanja dokumenta ,,Promovisanje stabilnosti u zoni Crnog mora izjavila da ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen predstavlja korak koji treba napraviti, jer su preliminarni uslovi ispunjeni. ,,Inicijativu sinergije triju mora treba vratiti u život i dopuniti makroregionalnom strategijom. ,, Mislim da će u periodu 2018-2019. godina, kada Rumunija i Bugarka predsedavaju Evropskom unijom, ovi mandate u prvi plan izbaciti ogromni potencijal Crnomorske zone,,-naglasila je Ula Šmit. Prema izveštaju specijalnog izvestioca, zona Crnog mora ima ogroman potencijal ali se suočava sa velikim problemima i novim krizama. U septembru Evropska komisija je zvanično tražila od vlada zemalja Unije da odobre totalni ulazak Rumunije i Bugarske, uz napomenu da treba bez odlaganja završiti pristupne procedure kako bi se povećala sigurnst Evropske unije pred terorizmom i migrantskim izazovima.

Politički analitičar Bogdan Kirijeak ne deli optimizam u vezi ulaskom u Šengen, iako se Žan Klod Junker javno izjasnio za pristup: ,,Znate veoma dobro da su se odmah pojavile reakcije protiv ulaska dve države u Šengen i to tamo gde smo se najmanje nadali, ukjčujući ovde i Austriju. Smatram da sada ne bi ni bilo dobro da udjemo u Šengen jer bismo imali nepremostive probleme sa imigracijom. Migratorski tokovi sada samo kolaterlno prolaze kroz našu zemlju i ako bismo ušli u Šengen pružili bismo ogromnu pomoć Evropskoj uniji i mnogo manju nama.

Težnje Rumunije ostaju nepromenjene, ostaje da vidimo ako će ohrabrujući signal iz Brisela nešto doneti ili će se ponovo pojaviti rezerve pojedinih država, posebno Holandije koja se do sada istakla odbacivanjem pristupupanja Bugarske i Rumunije. Politički analitičar Kornel Kodica u intervju za Radio Rumunija je objasnio: ,,U ovom trenutku postoji jaz izmedju želje Komisije i političkog stava lidera glavnih evropskih zemalja, ne samo Holandije. Strahujem da bi mogao da prevagne projekat francuskog predsednika Makrona, odnosno ideja jedne saradnje razvijenih drazava i cela bi se konstrukcija mogla reorganizovati. Postoji mogućnost formiranja novog Šengena od glavnog jezgra i nesto drugo za ostale države. Ako se ne donese odluka u roku od godinu, godinu ipo dana, naše šanse se drastično smanjuju da uhvatimo stari šengenski mehanizam. Emanuel Makron se izjasnio i jasno rekao da stari šengenski sistem više ne funkcioniše

U pismu o namerama, Brisel je predložio mere za opstajanje i jačanje šengenskog prosora. Komisija je predložila aktualizaciju Zakona o šengenskim granicama kako bi se mere o privremenom uvodjenju kontrole na granici prilagodile aktuelnim imprativima I odolele pred teškim i stalnim pretnjama javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti.