Bezbednost u zoni Crnog mora (22.06.2018)
U poslednje vreme u zoni Crnog mora nastale su osetljive promene, za koje je Severoatlanska alijansa neposredno zainteresovana, ona prati pažljivo situaciju i donosi odluke potrebne za održavanje ravnoteže. Do pogoršanjea situacije došlo je posle rata u Gruziji 2008. godine i ruske aneksije Krimskog poluostrva 2014. godine. ,,Ruske akcije destabilizuju celu crnomorsku zonu i prete ne samo bezbednosti, već i demokratijama u zemljama zone, izjavio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu na nedavno održanom forumu o bezbednosti u Bukureštu. Crno more je na raskršću puteva, a ovdašnja bezbednosna situacija odražava se na primer i na Srednji istok, upozorio je šef rumunske diplomatije: ,,Od Krima i istoka Ukrajine svedoci smo ratruće ruske vojne logistike koja podpomaže pomorske akcije i daljinske infrastrukture pretvarajući Crno more u platformu za projekciju vojne snage u druge regione sveta.
Corina Cristea, 22.06.2018, 08:20
U poslednje vreme u zoni Crnog mora nastale su osetljive promene, za koje je Severoatlanska alijansa neposredno zainteresovana, ona prati pažljivo situaciju i donosi odluke potrebne za održavanje ravnoteže. Do pogoršanjea situacije došlo je posle rata u Gruziji 2008. godine i ruske aneksije Krimskog poluostrva 2014. godine. ,,Ruske akcije destabilizuju celu crnomorsku zonu i prete ne samo bezbednosti, već i demokratijama u zemljama zone, izjavio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu na nedavno održanom forumu o bezbednosti u Bukureštu. Crno more je na raskršću puteva, a ovdašnja bezbednosna situacija odražava se na primer i na Srednji istok, upozorio je šef rumunske diplomatije: ,,Od Krima i istoka Ukrajine svedoci smo ratruće ruske vojne logistike koja podpomaže pomorske akcije i daljinske infrastrukture pretvarajući Crno more u platformu za projekciju vojne snage u druge regione sveta.
Teodor Meleškanu je dodao da su brojne pretnje i klasični i hibridni rizici u neposrednom susedstvu Evrope imali ozbiljne posledice na interese, odnose i strateške računice u zoni Crnog mora. Pred ovakvim vrstama prenji najbolji odgovor je unitarni pristup zemalja članica Severoatlanske alijanse i Evropske unije. Državni sekretar u Ministarstvu odbrane i šef Departmana za odbrambenu politiku, planiranje i medjunarodne odnose Mirča Duša, gost Radia Rumunija, govorio je o merama na koje Severoatlanska alijansa računa u narednom periodu: ,,Ove mere se tiču pre svega prilagodjavanja NATO snaga na novu bezbednosnu situaciju na istočnom krilu posle ukrajinske krize i ruske aneksije Krima. Tu su zatim mere koje treba preduzeti na južnom krilu zbog situacije na Srednjem istoku i na severu Afrike kao i na severnom boku NATO i Evropske unije. Ove veoma važne teme odnose se u prvom redu na jačanje odbrambenog kapaciteta i postepenog rasta odbrambeno-borbenog kapaciteta. Takodje ovde spadaju i mere odvraćanja neprijatelja kao i novi koncept na koje računa Severoatlanska alijansa u narednom periodu.
Bezbednost Alijanse zavisi od bezbednosti Crnog mora, tako da će se na samitu NATO u julu doneti dodatne odluke u vezi sa ovom zonom- izjavio je na bukureštanskom forumu Džejms Apaturaj, spercijalni predstavnik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse za Kavkaz i Srednju Aziju analizirajuci situaciju u zoni Crnog mora.- Rastuce rusko vojno prisustvo u Crnom moru i razmeštanje kapaciteta koji praktično blokiraju pristup i slobodno kretanje NATO snaga i saveznika menjaju bezbednosnu klimu u regionu. Takodje Rusija koristi Krim i pristup celom regionu da bi zaštitila snage na Srednjem istoku.
Džejms Apaturaj je dodao da Rusija pored vojnih sredstava koristi propagandu, dezinfomisanje, finansira partije i druge metode hibridnog rata kako bi stvorila podele u zemljama regiona na unutrašnjem planu i spoljnom planu. Okupljeni u Briselu na dvodnevnom skupu ministri inostranih poslova NATO snaga usvojili su novu inicijativu koja dozvoljava Alijansi da mobilizuje 30 bataljona, 30 eskadrona i 30 ratnih brodova u roku od 30 dana. U sastavu ovog kontingenta ulaze 30 hiljada vojnika, 300 aviona i najmanje 30 brodova ili podmornica. Ministri su istvovrememo dali zvaničnu sglasnost za nove komandne centre u nemačkom gradu Ulm i americkom Norfolk. Pomenute strukture jačaju odbrambenu gotovost Alijanse i kapacitet sprečavanja sukoba. Odluke usvojene predstavljaju važnu etapu za pripreme NATO snaga za julski samit i definisanje jedne jasne odbrane cele Alijanse, ocenjuju novinske agencije. Ove mere odnose se na centre odvraćanja neprijatelja, jedne efikasne, kredibilne i koherentne odbrane na bazi Komandne strukture NATO, jačanja kapaciteta reakcije, vodeći računa o Inicijativi za jačanje stepena operativnosti i uzvraćanja, jačanja pomorskog položaja kao i poboljšanja strateškog pristupa južne dimenzije Alijanse. Kada je reč o Rumuniji, posle samita u Velsu osnovane su prve Alijansine structure:Jedinica za integrisanje snaga i Multinacionalna divizijska komanda koja ima i bezbednosne ciljeve u zoni Crnog mora kao i mere koje je Rumunija kao članica NATO preduzela u ovom periodu za jačanje kapaciteta u ovoj zoni. Reč je o pre svega programu opremanja i modernizacije vojnih snaga.
