Sukob u blizini rumunske granice (07.12.2018)
,,Zabrinuti smo zbog ruske upotrebe sile koja je-u kontekstu rastuće militarizacije regiona- neprihvatljina,,-zaključile su vlade članica Evropske unije u deklaraciji koju je objavila šefica evropske diplomatije Frederika Mogerini posle trodnevnih razgovora o vojnoj eskalaciji izmedju Kijeva i Moskve. Zapad je osudio ruske akcije i traži oslobadjanje tri ukrajinska broda optužena za nelegalni prelazak granice. Moskva je priznala da je upotrebila oružije kako bi zaustavila ukrajinske brodova na putu prema luci Marijupol u Azovskom moru. Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba, gost Radia Rumunija, o situaciji u moreuzu Kerč je izjavio: ,,Ruska federacija je otvorila treći front. Situacija je postala još komplikovanija jer se ova agresija dogodila pod ruskom zastavom, drugim rečima u ovom slučaju se ne radi o aneksiji Krima pa čak ni o vojnoj agresiji dobrovoljaca i zalutalih vojnika na istoku Ukrajine, kako se pravda gospodin Lavrov. Napravili su ovaj korak jer smatraju Krim ruskom teritorijom i pokušavaju da potvrde ovaj stav aneksijom Azovskog mora. Praktično Rusija je izgradila nelegalno ovaj most i smatra da su ovde ruske teritorijalne vode, tako da je zabranila pristup svakome ko nema rusku saglasnost. U ovom slučaju zaplejnena su tri ukrajinska vojna broda kojima je uz upotrebu oružija zabranjen prolaz kroz Azovsko more“
Corina Cristea, 07.12.2018, 09:46
,,Zabrinuti smo zbog ruske upotrebe sile koja je-u kontekstu rastuće militarizacije regiona- neprihvatljina,,-zaključile su vlade članica Evropske unije u deklaraciji koju je objavila šefica evropske diplomatije Frederika Mogerini posle trodnevnih razgovora o vojnoj eskalaciji izmedju Kijeva i Moskve. Zapad je osudio ruske akcije i traži oslobadjanje tri ukrajinska broda optužena za nelegalni prelazak granice. Moskva je priznala da je upotrebila oružije kako bi zaustavila ukrajinske brodova na putu prema luci Marijupol u Azovskom moru. Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba, gost Radia Rumunija, o situaciji u moreuzu Kerč je izjavio: ,,Ruska federacija je otvorila treći front. Situacija je postala još komplikovanija jer se ova agresija dogodila pod ruskom zastavom, drugim rečima u ovom slučaju se ne radi o aneksiji Krima pa čak ni o vojnoj agresiji dobrovoljaca i zalutalih vojnika na istoku Ukrajine, kako se pravda gospodin Lavrov. Napravili su ovaj korak jer smatraju Krim ruskom teritorijom i pokušavaju da potvrde ovaj stav aneksijom Azovskog mora. Praktično Rusija je izgradila nelegalno ovaj most i smatra da su ovde ruske teritorijalne vode, tako da je zabranila pristup svakome ko nema rusku saglasnost. U ovom slučaju zaplejnena su tri ukrajinska vojna broda kojima je uz upotrebu oružija zabranjen prolaz kroz Azovsko more“
Incident se dogodio u blizini Krimskog poluostrva koje je Rusija aneksirala 2014. godine. Vrhunac tenžije dostignut je 2015.godine kada su se pobunjenici, uz podršku Moskve, podigli protiv vlade u Kijevu u istočnoj zoni Dombas. U oružanom sukobu poginulo je više desetina hiljada ljudi. Singularni razgovori o slučaju Kerč nisu korektni, bez obzira koga bismo optužili, smatra profesor univerziteta Dan Dungaču, direktor Instituta za političke studije i medjunarodne odnose Rumunske akademije: ,,Ova epizoda je element priće koja je počela 2014. godine kada je Ruska Federacija aneksirala Krim, ušla u istočni deo Ukrajine i sada posredno kontroliše dve tamošnje zone. Sta je zapravo Kerč? Pre aneksije Krima Kerč je bio moreuz izmedju Ukrajine, Krima-sastavnog dela Ukrajine-i Rusije. Na ruskoj strani se nalazi komanda koja proverava prelazak kroz moreuz. Sada je i Krim de fakto deo Rusije, ali ne i de jure. Pored toga ovde je Moskva u rekordnom roku izgradila most.“
Ovaj most povezuje Krim i Rusiju i on je od izuzetne važnosti, dodaje Dan Dungaču: ,,Rusi su podigli ovaj most visine 30 metara, a svima je poznato da mnogi brodovi koji žele ovuda da prodju imaju veću visinu tako da ostaju blokirani u Azovskom moru koje je sada postalo rusko more. 2014. godine trebalo je osuditi Ruse i nije trebalo da im se dopusti da idu dalje. Lokalno stanovništvo se uverilo da ako niste u NATO paktu ili Evropsku uniju niko te neće braniti, jer nije dovoljno biti samo u Ujedinjenim nacijama. Ukrajini se ovo desilo zbog odsustva projekata političkih elita koje su dvadeset godina mislile da mogu da igraju i sviraju istovremeno na dva klauvira, i sa Zapadom i sa Istokom. Ukrajina i Moldavija su zatočenici pogrešne politicke vizije. Ove države nisu se odlučile ni za NATO pakt ni za Evropsku uniju.“
Posle najnovijih dogadjaja Evropska unija apeluje na uzdržanost i traži od Moskve da ponovo uvede slobodu plovidbe kroz moreuz Kerč. Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltemberg je podsetio da Ukrajina nije članica Alijanse. organizacije koja se zasniva na kolektivnoj odbrani svojih claniva, ali da ova organizacija podržava suverenitet i teritorijalni integriteta Ukrajine pred pretnjama Rusije. U medjuvremenu, u Kijevu je Parlament proglasio ratno stanje na odredjeno vreme.
