Vaspitanje o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine (21.01.2022)

Jedan od razloga za zgrevanje klime i vremenske nepogode u celom svetu su i ljudske aktivnosti, navode naučne studije i potvrdjuju svakodnevni dogadjaji u celom svetu. U izveštaju Nacionalne okeonografske i atmosferske administracije SAD precizira se da je samo u 20 vremenskih nepogoda prošle godine poginulo skoro 700 ljudi u SAD, dok je materijalna šteta procenjena na miliardu dolara. Istraživači Službe Evropske unije za klimatske promene Kopenikus saopštili su da se Evropa prošle godine suočavala sa više talasa tropskih vručina u mediteranskim zonama i sa poplavama u centralnom delu kontinenta. Prema podacima centra Kopernikus 2021. godina bila je peta najtoplija godina sa rastom letnje temperature od 1,2 stepena u odnosu na temperature iz predindustrijskog perioda, odnosno od pre 150 godina. Naučnici tvrde da u vreme kada raste emisija gasova sa efektima staklene bašte, ne mozemo se nadati stagnaciji temperature u 2022. godini. Pravilno shvatanje problema klimatskih promena predstavlja prvi korak ka procesu rešavanja ovog gorućeg pitanja. Deca i omladina reaguju pozitivno na probleme zaštite životne sredine. U Rumunije je pripremčljen ,,Izveštaj o vaspitanju o klimatskim promenama i zaštiti čovekove okoline “ koji je upućen na javnu raspravu. Vaspitanje je jedan od glavnih odgovora na klimatske promene, podvukao je predsednik države prilikom lansiranja Izveštaja. Podsećamo da je Predsednik Klaus Johanis osnovao na nivou Predsedničke administracije Radnu Grupu za vaspitanje o klimatskim promenama i očuvanju životne sredine. Cilj Izveštaja je otvaranje puta ka promeni mentaliteta, objasnio je predsednik Klaus Johanis: ,,Predloženi model izlazi u susret učenicima atraktivnim digitalnim instrumentima, aplikacijama i interativnim udžbenicima, jer se mi zapravo obraćamo jednoj generaciji formiranoj od nativnih digitalaca. Istovremeno, učenicima treba stvoriti uslove da nauče o prirodi u prirodi, da shvate značaj održivosti u održivim školama i značaj zaštite životne sredine pomoću primenjenih aktivnosti koje čuvaju sredinu.“

Corina Cristea, 21.01.2022, 13:22

Jedan od razloga za zgrevanje klime i vremenske nepogode u celom svetu su i ljudske aktivnosti, navode naučne studije i potvrdjuju svakodnevni dogadjaji u celom svetu. U izveštaju Nacionalne okeonografske i atmosferske administracije SAD precizira se da je samo u 20 vremenskih nepogoda prošle godine poginulo skoro 700 ljudi u SAD, dok je materijalna šteta procenjena na miliardu dolara. Istraživači Službe Evropske unije za klimatske promene Kopenikus saopštili su da se Evropa prošle godine suočavala sa više talasa tropskih vručina u mediteranskim zonama i sa poplavama u centralnom delu kontinenta. Prema podacima centra Kopernikus 2021. godina bila je peta najtoplija godina sa rastom letnje temperature od 1,2 stepena u odnosu na temperature iz predindustrijskog perioda, odnosno od pre 150 godina. Naučnici tvrde da u vreme kada raste emisija gasova sa efektima staklene bašte, ne mozemo se nadati stagnaciji temperature u 2022. godini. Pravilno shvatanje problema klimatskih promena predstavlja prvi korak ka procesu rešavanja ovog gorućeg pitanja. Deca i omladina reaguju pozitivno na probleme zaštite životne sredine. U Rumunije je pripremčljen ,,Izveštaj o vaspitanju o klimatskim promenama i zaštiti čovekove okoline “ koji je upućen na javnu raspravu. Vaspitanje je jedan od glavnih odgovora na klimatske promene, podvukao je predsednik države prilikom lansiranja Izveštaja. Podsećamo da je Predsednik Klaus Johanis osnovao na nivou Predsedničke administracije Radnu Grupu za vaspitanje o klimatskim promenama i očuvanju životne sredine. Cilj Izveštaja je otvaranje puta ka promeni mentaliteta, objasnio je predsednik Klaus Johanis: ,,Predloženi model izlazi u susret učenicima atraktivnim digitalnim instrumentima, aplikacijama i interativnim udžbenicima, jer se mi zapravo obraćamo jednoj generaciji formiranoj od nativnih digitalaca. Istovremeno, učenicima treba stvoriti uslove da nauče o prirodi u prirodi, da shvate značaj održivosti u održivim školama i značaj zaštite životne sredine pomoću primenjenih aktivnosti koje čuvaju sredinu.“

Uvodjenje ,,Zelene nedelje“ u školski kalendar, aktualizacija predmeta biologije, geografije, nauke sa pojmovima klimatskih promena i zaštite životne sredine, širenje pojedinih disciplina i opcionalna predavanja glavni su predlozi iz Izveštaja koji sadrži i brojne instrumente poput realizacije jedne web platforme koja će olakšati sudelovanje učenika u akcijama zaštite sredine, digitalne i klasične udžbenike, opremu za merenje atmosferskih zagadjivača, privatne aplikacije za škole za analizu faktora zagadjivanja kao i takmičenja na teme klimatskih promena i zaštite životne sredine. Univerzitetski profesor Mirča Ducu, predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu, o vaspitanju o klimatskim promanama je izjavio: ,,Postoji shavatnje da vaspitanje znači prijem informacija. Ne, nije nova disciplina prema kojoj profesor biologije saopštava nove podatke o očuvanju životne sredine. Radi se o vaspitanju, o prenosu informacija i pretvaranju uverenja u ponašanje i stavove. Ova aktivnost je složenija od obične didaktičke aktivnosti. Treba da dodje iz raznih specijalizovanih smerova. Pored toga treba znati da saznanja o klimatskim promenama predpostavlja prestrukturisanje celog rumunskog obrazovanja sa stanovišta promene ovog modela razvoja. Ovo je novi koncept. Klimatsko vaspitanje usmereno je na mlade, odnosno na gajenje ideja o otklanjaju rezerve mladih prema zvaničnom govoru. Studije dokazuju da pozitivan stav prema klimi doprinosi rešavanju problematike sa koro 20%, što je veoma važan udeo. Gerenarcija koja se sada školuje biće generacija koja će se suočavati sa klimatskim promenama“.

Profesor Mirča Ducu navodi da treba vaspitati i pripremati osobe rodjene 2020., godine, koje će 2100. imati 80 godina, za akcije zaustavljanja klimatskih promena i prilagodjavanja novim klimatskim promenama, koje će se bez sumnje pojaviti.