Klub kulture: Prvo izdanje festival Gellu Naum (1.10.2016)

Nacionalni muzej rumunske književnosti u Bukureštu, zajedno sa Fondacijom ,,Gellu Naum’’, organizovao je ove godine prvo izdanje festivala ,,Gellu Naum’’. Tokom dva dana najznačajniji rumunski savremeni pesnici koji su bili bliski Gellu Naumu, okupili su se u Bukureštu i Komani da bi odali omaž poslednjem evropskom nadrealisti. Organizatori festivala zadali su sebi zadatak da realizuju dijalog između različitih prostora i tipova kreacija, sa ciljem valorifikacije rumunske književne baštine i savremene pisane kulture. Pored javnog čitanja iz njihovog pesničkog stvaralaštva, pesnici koji su učestvovali na festivalu pokušali su da odgovorom na pitanje ,,Kako sam došao do Gellu Nauma?’’ prikažu kako su sreli velikog pesnika? Domaćin ovih događaja bila je spisateljica Simona Popesku koja je objavila knjige O nadrealizmu i Gellu Naumu i Klava. Krtitika ifikcija sa Gelluom Naumom. ,,Nalazeći se u blizini Gellua Nauma, postalo mi je sve jasnija smisao dostojanstva koje je vitalni princip za poeziju. Imao je veliku potrebu za čistotom i zbog toga je bio nepopustljiv u prvom redu prema samom sebi, zatim i prema drugima, pokušao je da se ne umeša sa onima koji su imali sopstvene greške. Sopstvene greške su mu izazvale veliku patnju. (…) Grešio je, to jest udaljavao se od ,,centra’’ poetskog postojanja. Najmanja udaljenost od onoga što je nazvao principima donelo je sa sobom nesklad, neprozirnost, neprijateljstvo’’. Simona Popesku, kojoj pripadaju gorenavedeni redovi, koja je bila organizator festivala kaže da je došla do ideje da organizuje festival krajem 2015. kada je obeležena stogodišnjica, tim pre što njegovo delo ,,izaziva solidarnost’’. S obzirom da večina književnih kritičara smatra da je Gellu Naum bio poslednji nadrealista, pitali smo Simonu Popesku da li danas možemo još da govorimo o nadrealizmu: ,,Nadrealizam postoji, postoje i pesnici nadrealisti koji pišu i danas, postoje u svetu veoma interesantne grupe. Volela bih da na narednim izdanjima festivala učestvuje grupa nadrealista iz Londona, pripadnici grupe nadrealista iz Švedske, Praga. Postoje pesnici koji sebe nazivaju nadrealistima. Tako da nadrealizam postoji i dalje u književnosti. Inače, iza književnosti i predrasuda, nadrealizam je besmrtan, kao što je besmrtan i romantizam, kao što su besmrtne sve književne struje. Svi smo mi na svoj način nadrealisti, ako ne u drugim okolnostima onda bar kad sanjamo. Kad sanjamo, svi smo nadrealisti, ali svi smo mi — hteli ne hteli — i romantičari, i postmodernisti i klasici. I ove stvari ponekad poprimaju jedno ime. Nadrealizam je postojao oduvek, ali je dobio ime ’30-tih godina kada su Francuzi, koji su preuzeli naziv od Apolinera, dali teoriju. I evo da i dan-danas govorimo o nadrealizmu i govorićemo do kraja sveta’’.

Corina Sabău, 09.10.2016, 18:56

,,Poezija je jedna forma internog nezadovoljstva. Ona stavlja pod znakom pitanja principe, sisteme, hijerarhije i, istovremeno, odbija sa heroizmom vulgarnost sa njenim ljudskim naličijem, dok oni koji su nezadovoljni traže ,,burne oluje’’ tokom kojih će meriti moć, drugi su pribegavali poverenju koje im je pružala straža i hranili su se na prikladan način’’ — da citiramo iz teksta Moj otac se umorio’’, piše Simona Popesku. Među prisutnim pesnicima na festivalu bila je i Nora Juga o čijoj se poeziji kaže od prve zbirke da je u srodstvu sa nadrealizmom. Nora Juga: ,,Ja sam potpuno uverena da se nadrealisti rađaju kao takvi, drugim rečima ja ne verujem da jedan pesnik može da postane nadrealista nakon pohađanja kurseva kreativnog pisanja. Tačno je da je pesnik Miron Radu Paraskivesku pisao predgovor za moju prvu zbirku i rekao da postoji određena sličnost između mene i Gellua Nauma. Od tada u Rumuniji nisu više pravljena takva upoređenja. Ja nisam bila bliska grupi književnih prijatelja Gellua Nauma. Ja sam ga upoznala kasnije jer njegove knjige nisu bile dostupne za vreme stalinističkog perioda. Ja sam saznala da postoji reč nadrealizam veoma kasno, sredinom 60-tih godina. Tada sam zapravo pročitala i prvu pesmu Gellua Nauma. Pročitala sam je i imala sam utisak da sam imala kratak spoj pošto nisam skoro ništa razumela, ali mi se mnogo dopala. Jer do tada nisma čitala tako nešto i nisam znala da neko može da razmišlja ili da piše tako, da ne razumeš ništa, ali da osetiš takvu vibraciju lepote. Bio je za mene trenutak kada sam postala svesna, često volim ono što je nerazumljivo jer tu ostaje velika misterija. A velika misterija je ta koja nam dominira život’’.